Istina i istorija iza serije The Gilded Age i knjige sa sličnom tematikom

Jedno od najzanimljivijih zadovoljstava koje sebi možemo priuštiti jeste da izbindžujemo neku istorijsku seriju, a zatim provedemo sate istražujući istinu iza stvarnih istorijskih ličnosti i događaja. HBO-ova serija The Gilded Age, kod nas prevedena kao “Pozlaćeno doba” jer se bavi upravo tim periodom američke istorije, savršen je primer. Ako ste uživali u seriji Downton Abbey – delu Džulijana Felouza koje prati život britanske aristokratske porodice početkom XX veka i njihove posluge – velika je verovatnoća da će vam se The Gilded Age dopasti još više. Ona je dramatična, dinamičnija i napetija, a kao šlag na tortu dolazi činjenica da je bazirana na stvarnim likovima i događajima; uz malo kreativne slobode, naravno.

STARO I NOVO BOGATSTVO U NJUJORKU

The Gilded Age prikazuje jednu od najzanimljivijih epizoda američke istorije, u kojoj su se sukobljavale stare i nove društvene elite, i to na Menhentnu. Na samom vrhu društvene piramide nalazile su se tzv. old money porodice, odnosno one koje su već nekoliko generacija važile za najelitnije američke dinastije, poput porodice Astor. Kerolajn Astor, poznata i kao gospođa Astor, jedna je od istorijskih ličnosti čije ime u seriji nije promenjeno. Upoznajemo je kao “queen bee” njujorške elite, dok će njen sin nekoliko decenija posle dešavanja iz serije postati najbogatiji čovek na Titaniku, gde će i izgubiti život. Kerolajn je upravljala listom “400”, za koju se ni danas ne zna da li je postojala ili je bila samo mit, iako su tadašnji časopisi objavljivali imena svih ljudi koji su u nju spadali. Lista “400” bila je spisak od četiristo pripadnika njujorške elite koji su imali pravo da se pojavljuju na društvenim događajima, a naziv potiče od toga što je 400 ljudi moglo da stane u salon gđe Astor. Sa njom je blisko sarađivao i Vord Mekalister, takođe istorijska ličnost koja se pojavljuje i u seriji, i koji je pomogao da se društvene norme koje gospođa Astor nameće poštuju, i da se pravila postave tako da stari bogataši uvek imaju prednost nad novima. Vord Mekalister je, kao i u seriji, tih godina izdao i knjigu Society as I Have Found It, zbog koga je izbačen iz društva jer je otkrio bitne tajne i tračeve iz tog perioda.

Suprotno njima, postojale su bogate, ali novopečeno bogate porodice, poput Vanderbiltovih, koje su stekle ogromna bogatstva industrijom i železnicom – granom privrede koja je krajem XIX veka bila izuzetno unosna. Ove porodice su se dugo mučile da budu prihvaćene u već formirane društvene krugove. Najbolji primer u seriji predstavlja porodica Rasel, a lik Berte Rasel, koju u seriji tumači briljantna Keri Kun, inspirisan je stvarnom Alvom Vanderbilt, koja je 1883. godine organizovala jedan od najpoznatijih balova tog doba, događaj koji je označio njen ulazak u društvo. Njena ćerka Gladis, bazirana na Alvinoj ćerki Konsuelo Vanderbild, i u stvarnosti je doživela sudbinu sličnu onoj koju vidimo na ekranu. Sa druge strane, Džordž Rasel, Bertin suprug, podseća na industrijskog magnata Džena Gulda, poznatog po svojim oštrim i strogim poslovnim potezima.

SKANDALI I POZNATE LIČNOSTI U SERIJI

Osim njih, u seriji se pojavljuje i Mami Fiš, žena poznata po ekstravagantnim i neobičnim zabavama koje su bile obavezni deo društvenog života tog vremena. Serija odlično prikazuje kako je funkcionisalo društvo krajem XIX veka (barem njegov najviši sloj u Njujorku), i koristi ne samo stvarne istorijske ličnosti, već i događaje koji su se zaista odigrali, poput “ratova” oko sedišta u operama (ko je gledao seriju, zna o čemu je reč).

Ali nisu samo glavni likovi, čije skandale pratimo tri sezone, zasnovani na stvarnim ličnostima. Serija uvodi i poznate istorijske figure poput Klare Barton, osnivačice američkog Crvenog krsta, Oskara Vajlda, slavnog pisca i društvenog provokatora, kao i Dž. P. Morgana, moćnog finansijera i bankara. Važan deo priče čine i ključni događaji i tehnološki napreci koji su oblikovali ovaj period.

AFROAMERIČKA PERSPEKTIVA I TEHNOLOŠKE INOVACIJE

Velika razlika između serija Downton Abbey i The Gilded Age, koje su kreirane u sličnom maniru, jeste što nas ovde očekuje i prikaz tog perioda iz perspektive crnaca, koji su tada imali veoma mala prava, i u Njujorku, a još manja na američkom jugu. Felouz nam daje lik Pegi Skot, kroz čiju priču saznajemo mnogo više o položaju crnaca u društvu, ali i upoznajemo stvarne istorijske ličnosti poput novinara Tomasa Fortjuna i preduzetnice Meri Dikerson, koji su predvodili društvene pokrete i stvarali sopstvene kulturne krugove, daleko od balova iz Pete avenije.

Edisonova prezentacija električne sijalice, koja je prikazana u seriji, bila je jedan od prvih velikih momenata kada se novi izum pojavio pred najvišim društvom, menjajući stil života. Ali za razliku od serije, gde je prikazano kako je Edison prezentovao sijalicu u toku večernjih časova, prezentacija se desila u toku popodneva i nije bila baš toliko pompezna – ovo je jedan od primera gde je kreator serije Džulijan Felouz odlučio da malo promeni istoriju zbog efekta.

ZAŠTO JE THE GILDED AGE VREDNA GLEDANJA

Dakle, ovo je ne samo serija koja će vas držati prikovane za ekran, već i serija zbog koje bi trebalo napuniti telefon jer ćete guglati apsolutno sve što se prikaže (moje pretrage su uglavnom “Koliko bi bilo $50 dolara iz 1883. danas”) i to od srca preporučujem, jer na internetu možete pronaći fotografije stvarnih ličnosti, poneke crno-bele fotografije njihovih zabava (koje na TV ekranu svakako deluju velelepnije zbog boja), videti stvarne kuće gde su živeli i pročitati malo više o njihovim životima. Nije sve baš kao što je prikazano u seriji, Felouz je negde spajao neke istorijske činjenice i stapao ih samo u jednog lika ili u jednu porodicu, kao što je to primer sa Raselovima. Iako je inspiracija za Bertu Alva Vanderbilt, za Gladis Konsuelo Vanderbilt a za Bertinog sina Vilijam Vanderbilt (koji dosta podseća na glumca Herija Ričardsona koji tumači ulogu Lerija Rasela), glava porodice, Džordž Rasel, nije baziran na gospodinu Vanderbiltu, nego na druge biznismene iz tog perioda.

PREPORUKE ZA KNJIGE AKO VOLITE THE GILDED AGE

Velika preporuka za seriju, a evo i nekoliko preporuka za romane koji vam se mogu dopasti ukoliko ste u ovom vajbu:

Nedovršena prošlost, Džulijan Felouz

Iako nije konkretno smešten u period kada i serija The Gilded Age, moramo na spisak staviti (trenutno) jedini prevedeni roman kreatora ove dve serije, Džulijana Felouza. Felouz je fasciniran istorijom, i njegova dela (kao i serije) uglavnom su smeštene u kraj 19. ili početak 20. veka. Nedovršena prošlost govori o Dejmijanu Baksteru, jako bogatom čoveku koji je na samrti i koji želi da sazna da li ima živog naslednika.

Doba nevinosti, Idit Vorton

Doba nevinosti je možda i najpopularniji roman iz ovog perioda. Roman prati život jednog aristokratskog para u Njujorku krajem 19. veka, dok se bore sa strogoću društvenih normi i očekivanja. Dakle, kao i likovi u seriji Pozlaćeno doba. Glavni lik je Njulend Arčer, koji se nalazi rastrgan između dužnosti prema budućoj supruzi i strasti prema ženi koja živi izvan društvenih pravila.

Portret jedne dame, Henri Džejms

Još jedan popularan roman iz ovog perioda je Porter jedne dame Henrija Džejmsa. Roman prati Isabel Arčer, mladu amerikanku koja nasleđuje veliko bogatstvo i odlučuje da samostalno oblikuje svoj život. Kroz priču, Henri Džejms istražuje teme slobode, identiteta i ograničenja koja društvo i ljudi nameću.

Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

Iako je roman napisan neposredno nakon dešavanja u seriji, moramo pomenuti Oskara Vajlda koji se čak nakratko i pojavio u jednoj epizodi serije The Gilded Age kao novi popularni dramaturg. Verujem da dosta toga znate o ovom romanu, tako da neću trošiti reči na zaplet, ali ću reći da je jedan od boljih romana iz ovog perioda i definitivno nešto što bi trebalo pročitati ako vas ovaj period zanima.

Midlmarč, Džordž Eliot

Džordž Eliot jedno je od bitnijih imena engleske književnosti, a najinteresantnije je to da je Džordž zapravo bila žensko, koja je svoje romane pisala pod muških pseudonimom da bi se prodali više. Ovaj roman je veliki prikaz života u engleskom provincijskom gradu u prvoj polovini 19. veka, dakle, nekih 40ak godina pre Pozlaćenog doba. Kroz isprepletane priče više likova, Eliot istražuje teme braka, društvenih očekivanja, ličnog razvoja i moralnih dilema. Definitivna preporuka ako su vam se svidele obe serije Džulijana Felouza.

FOTOGRAFIJE: Profimedia, Promo