Istinite sudbine u književnosti: Romani o stvarnim, običnim ljudima koji su nekada živeli

Nije ni potrebno počinjati ovaj članak činjenicom da je istorijski žanr, i u književnosti isto kao i u filmu, jedan od popularnijih. Ljudi ga vole jer nudi to nešto malo drugačije od današnjice; to su uglavnom izuzetno tužne priče, nastale za vreme ratova ili su posledica istih, ili samo nude ljudima prozor da malo zavire u vreme koje je bilo daleko pre našeg. I zaista ima u tome nečeg intrigantnog. Ali kad malo zagrebemo ispod površine, shvatamo da je ogroman broj tih knjiga (pa i filmova), čista fikcija. Izmišljeni likovi i izmišljene sudbine smeštene u stvarni istorijski kontekst.

I baš iz tog razloga mi je zanimljivo kada naiđem na roman koji je baziran na stvarnoj osobi. Pri tome ne mislim na knjige bazirane na životima kraljeva, generalima ili ljudima čije ime nam je poznato, nego na nekome ko je bio najobičniji čovek, kao ti ili ja. Neko ko je živeo u tom vremenu bez ikakve svesti da će jednog dana možda postati književni lik. 

Prošlost je videla svakakve sudbine, ali mi obično čitamo samo o velikim. Ili o vladarima, ili o ljudima koji su na neki način doprineli društvu u kom su živeli, ali u ovom tekstu ne pišem o njima, već o najobičnijim ljudima koji su, nekim čudom, uspeli da se učine besmrtnim tako što su se našli kao glavni likovi u nekom romanu. A i realno, istorija se dešava svima. Svi ljudi koji su došli pre nas su voleli, grešili, preživljavali ratove, siromaštvo, hranili porodice, spletkarili, i niko im nije rekao da će njihova priča ikad biti ispričana. Koliko je samo zanimljivih života i sudbina ostalo zaboravljeno u svim vekovima iza nas.

Kada pisac uzme takav život i pretvori ga u roman, ne čitaš samo priču, nego stalno imaš taj osećaj da se to zaista desilo nekom.

I meni je to uvek bilo jako fascinantno. Čitaš o nekome ko nije bio poseban po tituli ili po moći, ali je bio stvaran. Takve knjige te podsete da istorija nije bila samo niz velikih datuma, već gomila malih, ličnih trenutaka. Možda je zbog toga i osvežavajuće vratiti se tim ljudima iz prošlosti o kojima se skoro ništa ne zna, jer kroz njih istorija prestaje da bude daleka, i postaje ljudska i bliska.

Detektivski posao iza istorijskog romana

Tu onda dolazimo do onog dela o kom se ređe priča, a zapravo je presudan. Pisati roman o stvarnoj osobi ne znači samo dobro poznavati istorijski kontekst epohe u kojoj je ta osoba živela (pod tim mislim na odeću, običaje, političku klimu, ratove i datume), to je samo početak koji diktira atmosferu u romanu. Pravi izazov leži u tome što pisac mora da uđe u život jedne konkretne osobe, često nekoga o kome postoji vrlo malo pouzdanih tragova. Pričamo o najobičnijim ljudima – o njima nema gomile izvora i nema jasnog narativa koji će pisca voditi za ruku.

Kod takvih knjiga istraživanje postaje detektivski posao, a neki pisci jako dobro plivaju u tome.

Pisci kopaju po fragmentima kao što su sudski zapisi, pojedine rečenice iz arhiva, tuđim pismima u kojima se neko možda samo usput spominje. Iz tih komadića pokušavaju da rekonstruišu ono što se desilo, ali i daju život i ličnost toj osobi – kako je razmišljala, čega se plašila, šta je smatrala normalnim u svetu koji je danas potpuno stran. 

ISTINITE SUDBINE U KNJIŽEVNOSTI:

Upravo zbog toga, vodim vas kroz živote nekoliko ljudi koji su zaista postojali nekad, bili najobičniji ljudi sa svojim željama i snovima, zatim nestali sa lica zemlje, i godinama posle postali besmrtni zahvaljujući piscima koji su želeli da bar delić njihovog života prenesu današnjoj publici.

Primer 1: Hamnet, Šekspirov sin

Jedan od romana koji je upravo takav jeste “Hamnet”, Megi O’Farel, koji je ovih dana izuzetno popularan zbog istoimenog filma koji je postao holivudski blokbaster i čak dobio nekoliko nominacija za Oskara.

“Hamnet” je primer kako ovakav pristup može biti zahtevan ali i koliko može biti snažan. Iako polazi od imena koje nam je svima poznato, Šekspir, knjiga se namerno ne zadržava na njemu. U centru priče je Hamnet, njegov sin, dečak o kome istorija gotovo da nema šta da kaže i koji je služio kao inspiracija za ime “Hamlet”. Nekoliko suvoparnih zapisa, godina rođenja i smrti, i to je to. I ta tišina je Megi O’Farel služila kao inspiracija da ispriča priču o malom dečaku Hamnetu, koji nikada nije doživeo da vidi šta je njegov otac postao. Da bi napisala ovaj roman, autorka ne istražuje samo elizabetansko doba (koje je svakako toliko puta istraženo i u književnosti i na filmu), već i porodični život u to doba. Ona piše i o tome kako je izgledalo detinjstvo u Stratfordu, kakav je bio odnos između majke i dece, kako su se bolesti širile, kako se gubitak nosio u svetu koji nije imao jezik za tugu onakav kakav mi danas imamo.

O Hamnetu kao osobi gotovo da nema podataka, što znači da je svaki njegov gest morao da bude pažljivo osmišljen da deluje istinito u skladu sa vremenom, ali i sa univerzalnim iskustvom deteta.

“Hamnet” (kao i svi romani iz ovog teksta) ne pokušava da rekonstruiše istoriju u klasičnom smislu, ali želi da pokaže malo drugačiju verziju istorije, i da ljude upozna sa osobom koja je zaista postojala u jednom trenutku a ostala zaboravljena. 

Primer 2: Devojka sa Vermerove slike

Trejsi Ševalije je ime koje je mnogima poznato, prvenstveno iz razloga što je u prvim godinama ovog milenijuma postala izuzetno popularna zbog svog romana “Devojka sa bisernom minđušom”. Ono što je jako fascinantno kod Trejsi Ševalije jeste da ona svaki roman smešta u određeni istorijski kontekst i bavi se ličnostima koje su zaista postojale, ili udruženjima koja su postojala. Recimo, u romanu “Plodovi na vetru”, ona piše svoju verziju priče o ljudima koji su prvi doneli jabuke na tlo Amerike. U “Izuzetnim stvorenjima” piše o ženama koje su prve pronašle jako bitne fosile.

”Devojka sa bisernom minđušom” je posebna, i tu Trejsi pristupa istoriji na malo drugačiji način. Polazna tačka njenog romana nije ime iz arhive, već lice sa slike. Devojka sa Vermerove slike nema biografiju, nema zapisanu prošlost, nema čak ni ime. Postoji samo taj jedan trenutak uhvaćen na platnu i pitanje ko je ona, pitanje koje možemo postaviti za skoro svaku sliku iz skoro svakog muzeja. U toj praznini oko toga ko je ta devojka bila, Ševalije gradi ceo roman, oslanjajući se na istorijski kontekst Delfta 17. veka.

Za razliku od klasičnih istorijskih romana, ovde istraživanje ne ide ka jednoj osobi već ka svetu koji bi takvu osobu mogao da proizvede. Ševalije u ovom romanu pažljivo rekonstruiše svakodnevnicu, jer ne pokušava da razotkrije misteriju slike, već da joj da ljudsku dimenziju. I čitajući ovaj sjajan roman, zaboravljaš da je u pitanju književnost, jer znaš da je neko zaista stajao pred tim slikarskim štafelajem, svestan da će biti naslikan, ali ne i zapamćen po imenu. Taj paradoks između vidljivosti i anonimnosti i leži lepota ovoga dela.

Trejsi je jednom prilikom na TED Talksu i pričala o tome kako je dobila inspiraciju da da glas devojci sa jedne slike, pa preporučujem vam da je poslušate.

Primer 3: Dečja zagrebačka glumica

Kod “Rute Tannenbaum” Miljenka Jergovića polazna tačka je stvarna osoba, ali i vrlo specifična istorijska pozicija. Ruta iz romana je zasnovana na Lei Deutsch, dečjoj glumici iz Zagreba, čiji je život prekinut u toku Drugog svetskog rata. Iako se o njoj može pronaći nešto više podataka nego o Hamnetu ili Vermerovoj devojci, to su i dalje samo delići, novinski članci, fotografije i usputna sećanja. 

Jergovićev zadatak zato nije bio samo da rekonstruiše Zagreb tog vremena, već i da pronađe način da piše o detetu koje je istovremeno bilo i javna ličnost i potpuno nezaštićeno ljudsko biće. Ruta, odnosno Lea, je viđena na sceni, bila je obožavana i slavna. Bila je dete koje je na sceni delovalo zrelije, sigurnije i pristunije od mnogih odraslih glumaca. Zagrebačka publika je obožavala, novine su o njoj pisale kao o čudu od deteta, a pozorište joj je dalo prostor i svetlost koji su joj u stvarnom životu bili uskraćeni. Zbog toga, Ruta ostaje neko ko je zaista postojao i čija priča boli upravo zato što znamo da nije izmišljena. 

Ovo nije prvi put da Miljenko Jergović daje glas osobama iz istorije.

U njegovoj knjizi “Nezemaljski izraz njegovih ruku”, Jergović daje glas i Gavrilu Principu uoči atentata na Franca Ferdinanda. Jedna maestralna knjiga, velika preporuka.

Primer 4: Smilja, prva srpska starleta

Jedna od knjiga koja nije dobila dovoljno pažnje kod nas je i “Sedam života princeze Smilje”, autorke Gordane Ćirjanić koja je 2010. godine dobila i Nin-ovu nagradu za najbolji roman (“Ono što oduvek želiš). U romanu o princezi Smilji ona se bavi životom jedne figure koja je bila prilično popularna na našem podneblju sredinom prošlog veka, Smilje Kostantinović, koja, po nekima, može da se posmatra i kao prva srpska “starleta”, iako bi ovaj opis bio možda malo ekstremniji. 

Smilja Kostantinović se u medijima pominjala isključivo kao ljubavnica kralja Petra, a bila je intelektualna koja je živela život u visokom društvu.

Radila je i kao novinarka u beogradskom listu “Politika”. U Španiji, gde je kasnije živela, zvali su je “srpskom” ili “jugoslovenskom princezom”, ne zbog stvarne titule, već zbog načina na koji je vladala društvenom scenom visokog jugoslovenskog (i španskog) društva – sa autoritetom i stilom.

Taj raskorak, između bogate i javno prepoznatljive ličnosti u inostranstvu i gotovo potpunog zaborava u državi odakle je, i leži misterija iza ove žene. Roman Gordane Ćirjanić ne pokušava Smilju niti da idealizuje ali ni da je svede na prostu anegdotu, nego prati njene živote kao niz prilagođavanja 20. veku.

Primer 5: Grejs Marks koja ostaje misterija i danas

”Alijas Grejs” je roman koji se često nađe na listama koje pravim. Ovaj roman Margaret Atvud je primer koliko istorijski roman zasnovan na stvarnoj osobi može biti složen i višeslojan. Grejs Marks je stvarna ličnost iz 19. veka, sluškinja koja je optužena za ubistvo i čija je sudbina izazvala pažnju javnosti. Ipak istorijski zapisi su fragmentarni, pristrasni i vrlo često kontradiktorni. Svaka Grejsina odluka u romanu, osećaj ili sumnja proizašla je iz pažljivog čitanja istorijskih izvora, od sudskih dokumenata, novinskih članaka i svedočanstava. 

Grejs Marks je istorijski poznata po svom učešću u ubistvu poslodavca i njegove kućne pomoćnice 1843. godine. Imala je svega 16 ili 17 godina kada se desio zločin, a ubistvo je bilo brutalno i šokantno za tadašnje društvo. Sud je Grejs osudio za saučesništvo, iako postoji debata da li je ona aktivno učestvovala u ubistvu ili je bila primorana. Njena uloga je i danas predmet spekulacija jer neki izvori sugerišu da je imala ključnju ulogu dok drugi smatraju da je bila žrtva okolnosti. 

Primer 6: Prva grčka slikarka

U romanu “Eleni, ili niko”, grčke spisateljice Ree Galanaki, junakinja je Eleni Bukura Altamura, jedna od prvih grčkih slikarki čija je biografija već sama neobična. Eleni je od malih novu imala ogroman talenat, ali u 19. veku ženama u Grčkoj nije bilo dozvoljeno da formalno studiraju umetnost. Da bi ostvarila svoj san, ona se čak prerušavala u muškarca kako bi mogla da ostvari svoj san i postane slikarka.

Ova biografska putanja, od hrabre umetnice koja krši društvene okvire, preko ličnih gubitaka do izolacije čini Eleninu priču snažnom pričom i odličnom idejom za roman. Galanaki ovde istražuje ono što istorija nije baš zabeležila, a to je kako umetnica nosi teret sopstvenih odluka i kako društvo reaguje na ženu koja ne pristaje na uloge koje joj nameće društvo.

Zaključak

Ono što povezuje sve ove romane nije samo činjenica da su njihovu junaci nekada zaista postojali, već način na koji književnost može da uđe i u praznine koje je istorija ostavila za sobom. Postoji ta neka lepota u tome što čitamo delo sa junakom koji je zaista živeo, radio i postojao u datom trenutku; možda ne identično kao što to radi u knjizi, ali vrlo slično. To su svi oni životi koji su ostali zabeleženi u samo jednoj fusnoti, ili u ponekom sudskom zapisu, traču ili čak porodičnim sećanjima. 

Ovakvi romani nas podsećaju da istoriju ne čine samo krune, bitke i veliki datumi, već i sudbine ljudi koji su postojali zajedno sa tim ratovima, i koje, tek kroz književnost, dobijaju priliku da ponovo budu viđene.

Fotografije: Promo