Zašto je Kazuo Išiguro postao jedan od mojih omiljenih autora

Jedan od mojih “book influencing” ciljeva jeste da sve vas nateram da pročitate bar nešto od Kazua Išigura. 

Išiguro je jedan vrlo nenametljiv autor, i o tome govori i činjenica da je pre par godina postao i nobelovac, ali o njemu se opet ne govori previše. Ne izdaje često, nije kontroverzan, ne jurca po književnim festivalima, niti je često u žiži javnosti. Ali svaki put kada izađe njegov novi roman, o njemu svi pričaju. Njegove knjige ne baziraju se na komplikovanim rečenicama i stilskim ukrasima da bi pokazale da su ozbiljna književnost. On zapravo tako lepo pripoveda da mu romane možete čitati čak i ako niste knjigu uzeli u ruke godinama. Ta lakoća stila je jedan veliki razlog zašto ga vole i kritičari i obični čitaoci. Potpuno je prijemčiv, a opet se bavi vrlo interesantnim temama, i ono što je najbitnije, pliva u svakom žanru. Ali o tome malo kasnije.

Jedna od stvari koje ja potpuno cenim kod ovog pisca je upravo to – što mu je svaki roman drugi žanr, i što je sjajan u svakom u kom se oproba. On nas iz jedne potpuno klasične istorijske drame prebacuje u distopiju, zatim u mitsku fantastiku, pa u blisku budućnost koja izgleda vrlo realno i savremeno, ali opet nije baš. Sve te žanrove piše kao da ih stvara čitav život, što je upravo razlog što će vam sigurno, bar jedan roman Kazua Išigura, biti odličan.

Ali ko je on, šta je do sada stvorio, i koju njegovu knjigu bih ja vama najpre preporučio?

Išigurovi počeci

Išiguro je rođen u Japanu, ali je odrastao u Engleskoj, tako da nije klasični japanski autor kao što je na primer Haruki Murakami. Rođen je u Nagasakiju, i se sa porodicom preselio u Englesku kada je imao 5 godina. Upravo zbog toga, Išiguro uspeva da spoji obe kulture u svoju književnost – likovi mu imaju tu neku japansku disciplinu, često i emotivnu suzdržanost, ali se kreću kroz prave britanske maglovite i mirne pejzaže.

Pre nego što je postao proslavljen pisac, Išiguro je dosta pisao, ali su mu mnoga dela ostala neobjavljena. Valjda zato što je uvek želeo da bude muzičar, pa je autorsku karijeru ostavljao po strani. Za svoja prva dva romana izabrao je Japan kao mesto radnje. Bledi obrisi brda, njegov prvi roman, odmah je pokazao da je pred svetom pisac koji voli priče sa poentom koja dođe tek kasnije. Roman se bavi ženom koja se priseća života u Japanu, ali kao i kod većine njegovih dela, poenta leži negde između rečenica.

U ovom kratkom romanu nema nekih velikih, spektakularnih scena, ali zato je delo prepuno osećanja.

Ubrzo nakon toga, 1986. godine stiže njegovo drugo delo, Slikar prolaznog sveta, još jedan roman koji se bavi čuvenim “šta bi bilo kad bi bilo” trenucima. Ali 1989. godine postaje globalno popularan, kada objavljuje kultni roman (savremeni klasik if you ask me), Ostaci dana. Ovo je priča o batleru koji se priseća svoje službe pre Drugog svetskog rata, kada je posao batlera bilo nešto čime se trebalo dičiti. Ovo je jedna neverovatna istorijska drama, smeštena u ruralnu Britaniju, i ne samo da je izuzetno zanimljiva sa stanovišta zapleta, već je toliko atmosferična da ćete se odmah zamisliti kako vozite oldtajmer kroz britanska sela. Ovaj roman, koji se zapravo bavi prolaznošću života i promenama koje nastaju, dobio je Bukerovu nagradu te godine, a nekoliko godina nakon toga i ekranizovan. Film Ostaci dana bio je čak nominovan i za Oskara, a glavne uloge tumače Entoni Hopkins i Emili Votson. I film je odličan, ali moja lična preporuka je da prvo pročitate roman jer je zaista savršen. 

Od drame, preko distopije, pa sve do mitske fantastike

Nakon ogromnog uspeha romana Ostaci dana, mnogi su očekivali da Išiguro nastavi da piše elegantne i klasične romane u istom stilu. Ali umesto toga, on radi ono što samo on radi: kreće drugim putem. Objavljuje roman Neutešni, koji mu je do dana danas najduži roman, jedan od njegovih najneobičnijih. Po objavljivanju, kritičari su bili potpuno zbunjeni, jer knjiga funkcioniše kao san, ili nekakav lavirint. Logika se pomera, prostor se menja, a čitalac nije najsigurniji šta se dešava. Ali je tema ovog romana njemu vrlo bliska – nepouzdanost ljudskog sećanja. Priča prati Rajdera, proslavljenog muzičara koji dolazi u jedan neimenovani centralnoevropski grad kako bi održao najvažniji koncert u svoj životu, ali se ne seća kako je tačno stigao tu, i kakve ga uopšte obaveze čekaju. I posle romana Neutešni, Išiguro radi isto – potpuno skreće sa puta žanra koji je do sada pisao, pa 2000. godine izdaje knjigu Kad smo bili siročad, svojevrsnu detektivsku priču koja na kraju nikada neće postati pravi detektivski roman. 

2005. godine objavljuje roman Ne daj mi nikada da odem, jednu od meni najdražih knjiga ikada, i tu se takođe oprobava u nečemu sasvim novom. Ukoliko ste voleli seriju Black Mirror i volite distopije koje ne vrište da su distopija, onda je ovo roman za vas. Priča počinje vrlo realno i obično, ali ima veliki plot twist koji od ovog romana stvara jedno remek-delo. I ovaj film je ekranizovan, a glavne uloge tumače Keri Maligan, Kira Najtli i Endru Garfild. I dalje je jedan od mojih omiljenih filmova, sa neverovatno dobrim saundtrekom koji vam može poslužiti i kao saundtrek za bilo koji njegov roman.

Zatim sledi roman Zakopani džin, roman koji je smešten u period legendi o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola, u kom se pojavljuju vitezovi ali i magla zaborava (ali ovo će vam biti jasno samo kad pročitate ovaj neverovatno pametan roman). Zakopani džin je mitska fantastika, i u neku ruku pikarski roman, koji se bavi jednim starim bračnim parom koji kroz mitsku Englesku pokušava da pronađe sina koji je nestao. Njegov poslednji roman je Klara i sunce, roman smešten u blisku budućnost. Ovo je priča o jednom androidu, zapravo veštačkom prijatelju koga roditelji kupuju svojim tinejdžerima kako bi im obezbedili društvo i podršku. Iako nije ponovio uspeh romana Ostaci dana, Zakopani džin ili Ne daj mi nikada da odem, postao je vrlo popularan, pa se čeka i njegova ekranizacija, sa Dženi Ortegom i Ejmi Adams u glavnim ulogama.

Glavne teme u Išigurovim romanima

Kao što je možda već sada jasno, Išiguro se bavi vrlo sličnim temama u svojim romanima, iako su mu žanrovski vrlo raznoliki, a to su:

– Prolazak vremena – Kod njega je vreme vrlo specifično, i svaki roman mu se na neki način bavi vremenom. Njegovi likovi često kasno shvate šta im je promaklo, da li posao života, ljubav, ili neka prilika. 

– Sećanja i njihova nepouzdanost – Njegovi naratori često pričaju priču kao da su sigurni u sve što se dogodilo, ali onda polako shvatate da tu negde postoje pukotine. I upravo u tim pukotinama se krije emocija njegovih romana. Išiguro nas tera da se zapitamo koliko onoga što se sećamo je zaista istina.

– Potisnute emocije – Niko ne piše o neizgovorenom toliko dobro kao on. Likovi su mu često uštogljeni i formalni (posebno u romanu Ostaci dana), ali se u njima taloži čitav spektar osećanja. 

– Zablude koje stvaramo da bismo mogli da živimo sa sobom – Bilo da su mladi koji se nadaju nečemu što ne mogu dobiti (kao što je slučaj u Ne daj mi nikada da odem), ili batler koji sebe ubeđuje da je uradio pravu stvar, Išiguro stalno istražuje način na koji ljudi stvaraju sebi male iluzije da bi preživeli stvarnost.

Zašto ga čitati čak i ako niste “knjiški tip”

Išigurova književnost nije naporna. Nobelovci često znaju da budu vrlo specifični, posebno čitaocima koji čitaju neku lakšu literaturu. Ali on je upravo zbog toga odličan primer kako i ozbiljni književnici mogu biti pitki i prijemčivi. Njegove rečenice su dosta čiste, a stil mu nije “visoka književnost” u akademskom smislu.

Romani mu nisu komplikovani, a ostavljaju jedan neverovatno lep osećaj. 

Dodajmo na to i taj element iznenađenja da je svaki roman drugi žanr i da ne znamo šta ćemo sledeće izvući. Ako volite istorijske drame – ima ih. Ako volite mitsku fantastiku, ima i to. Ako vas privlači distopija, i to je napisao, i to kako! Kad malo bolje razmislimo, on je kao muzičar koji svaki album snimi u drugom žanru, ali ga odmah prepoznate po uvodnom stihu.

Iz tog razloga, evo 4 njegova romana koja ja obožavam, i koja vam od srca preporučujem. Sve njegove romane prevela je i izdala izdavačka kuća Dereta.

Preporuke

Ne daj mi nikada da odem

Žanr: Distopija, ali dovoljno suptilna i za one koji ne vole naučnu fantastiku

Ovo je potresna priča o troje prijatelja, Keti, Rut i Tomiju, koji odrastaju u naizgled idiličnom internatu. Vrlo brzo shvatite da nešto nije u redu, ali Išiguro istinu otkriva polako. U pitanju je roman koji u početku izgleda kao nostalgična priča o odrastanju (što u neku ruku i jeste), ali se na polovini pretvara u razmišljanje o sudbini i vrednosti ljudskog života. Ovo je takođe roman koji me par puta probudio iz čitalačke krize, jer svaki put kad nemam snage da čitam ništa novo, uzmem njega. Nekim delovima se i dalje često vratim.

Ostaci dana

Žanr: Drama

Stivens, batler koji je čitav život proveo u službi, kreće na putovanje kroz englesko selo i usput se priseća decenija rada. Drugi svetski rat je prošao, i samim tim i potreba za batlerima u Britaniji. Roman je nežan, divan i savršeno kontrolisan. Ovo je knjiga koja je proslavila Išigura, a dokaz da je ovaj roman odličan je taj da sam ga (ponovo) čitao u okviru čitalačkog kluba, i bio je najbrojniji i najbolji čitalački klub do sad.

Zakopani džin

Žanr: Mitska fantastika

Stariji bračni par, Aksel i Beatris, kreću na putovanje kroz zemlju obavijenu maglom u kojoj ljudi misteriozno gube delove svojih sećanja. Zakopani džin je, do današnjeg dana, Išigurov najneočekivaniji eksperiment, roman fantastike koji mit koristi zbog same avanture. Jedno potpuno neočekivano delo čiji je kraj neverovatno upečatljiv.

Klara i sunce

Žanr: Blaga naučna fantastika smeštena u blisku budućnost
Iako slabiji od prethodne tri preporuke, Klara i sunce je stvarno super roman koji će se verujem mnogima svideti. Klara je “veštačka prijateljica”, odnosno android napravljen da bi bila društvo deci. Ipak, način na koji Klara posmatra svet toliko je iskren da priča polako postaje priča o ljubavi, usamljenosti i o tome šta znači biti viđen i saslušan. Naizgled jedna jednostavna knjiga, ali ispod je tiho filozofska. Ako ste gledali film Her, ovo je knjiga koja će vam se svideti.

Fotografije: Doreen Kennedy / Alamy / Jonathan NACKSTRAND / AFP / David Cooper / Zuma Press / Profimedia, PROMO