“Ne dajte da vas pripitome” i ostali otrežnjujući saveti Glennon Doyle

autor BURO.
citatisquare

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/04/citatcover.gif

Glennon Doyle je američka autorka, aktivistkinja, ali i mnogo više od toga. Zahvaljujući njenoj poslednjoj knjizi koja je u isto vreme i roman i autobiografija i self help priručnik, slobodno možemo reći da je postala fenomen. Nekada ugledna bela posvećena hrišćanka, od blogerke koja piše o porodici i mamećim temama, zahvaljujući svojoj poslednjoj knjizi “Neukroćena”, postala je feministička mentorka, čije propovedi o ženskom oslobađanju od stega i iz kaveza patrijarhata, religije i tradicije, umivaju i pozivaju na delovanje i uzimanje života u svoje ruke.

U ovoj knjizi ona priča priču o sebi i uramljenosti njenog sopstva u različite okvire, od samog detinjstva do dana današnjeg. Ona otvoreno govori o očekivanjima sredine i porodice da uvek bude lepa i savršena i tome dokle ju je to dovelo: do bulimije, problema sa alkoholom, nesrećnog braka na koji je mislila da je osuđena. Međutim, mnogo bitnije od svega, ona opisuje proces svog buđenja i ponovnog rađanja koristeći vrlo jasne i jednostavne savete koji bi trebalo da se svakoj od nas ponavaljuju u loopu u glavi non stop. Piše o ženi u koju se zaljubila i sa kojom je uspela da konačno shvati šta znači voleti, psihički i telesno. Govori o lošem braku i pojmu porodice koji može da podrazumeva mnogo više stvari od onih kojima smo naučeni.

Nije ni čudo što ju je pevačica Adela prozvala “don Glennon” i ceo post na Instagramu postvetila ovoj knjizi.

“Ako ste spremni – ova knjiga će vam protresti mozak i učiniće da vaša duša vrišti. Tako sam spremna za sebe nakon što sam pročitala ovu knjigu! Kao da sam uletela u svoje telo po prvi put…. Uradite to. Pročitajte je. Živite je. Praktikujte je. Mi smo mnogo toga, a tako je i predviđeno. Pročitajte ovu knjigu s markerom u ruci i napravite zabeleške, jer ćete hteti da se vratite na nju, verujte mi“, napisala je ona.

Mi smo upravo to i uradili. Podvukli nekoliko citata kojih bi trebalo povremeno da se prisetimo kako ne bismo skrenule sa puta, koji je pre svega naš.

“Zaboravite sve što su vas učili roditelji, rođaci, škola. Kad sve zaboravite, otkrićete ono što je stvarno vaše. Da biste do toga došli, morate da se očistite od svih nametnutih društvenih pravila i normi. Mislite potpuno slobodno”.

„Ne postoji jedinstven način da se živi, voli, odgajaju deca, ima porodica, rukovodi škola, zajednica li nacija. Neko je postavio norme, ali smo svi mi neko…“

„Stalno tražimo rešenja izvan sebe, a ako se dovoljno umirite, utihnete i svakodnevno tražite odgovore u sebi, u nekom momentu će isplivati kroz svu šumu onoga što nam je nametnuto spolja. I znaćete koji je vaš odgovor na bilo koju dilemu“.

„Ja sam ljudsko biće i stvorena sam da neprestano rastem. Ako živim odvažno, moj će se život sastojati od milion smrti i ponovnih rođenja. Moj je cilj da ne budem stalno ista, nego da živim na način da svaki dan, godina, trenutak, odnos, razgovor ili kriza postanu materijal koji ću iskoristiti da budem istinitija i lepša verzija sebe.“

“Kada žena konačno shvati da je ugoditi svetu nemoguće, postaće slobodna da nauči kako da ugodi sebi”.

“Žena postaje odgovoran roditelj onog trenutka kada prestane da bude poslušna ćerka”.

„Šta je bolje: neprijatna istina ili udobne laži? Svaka istina je ljubaznost prema nama, čak i ako se drugi zbog nje osećaju neprijatno. Svaka neistina je neljubaznost, čak i ako druge čini prijatnim.”

“Mojoj deci nisam potrebna ja da bi ih spasla. Potrebno im je da gledaju kako spasavam sebe”

„Devojke i žene to osećaju. Želimo da se dopadnemo. Želimo da nam se veruje. Umanjujemo svoju snagu da bismo izbegle pretnje bilo kome i pozivanje na prezir. Ne pominjemo naša dostignuća. Ne prihvatamo komplimente. Ublažujemo, kvalifikujemo i suzbijamo svoja mišljenja. Hodamo bez razmetanja i neprestano popuštamo. Sklanjamo se s puta. Kažemo: „Osećam“ umesto „Znam“. Pitamo da li naše ideje imaju smisla umesto da pretpostavljamo da imaju. Izvinjavamo se za…sve. Želimo da nas poštuju, ali želimo da budemo voljene i prihvaćene još više.”

“Ne možeš da izgubiš ljude koji te nikad nisu ni pronašli”