Duško Radović bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Neka od njegovih napozatijih dela su: “Kapetan Džon Piplifoks”, “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Na slovo, na slovo”, “Beograde, dobro jutro 1” i mnoga druga dela. Njegove pesme su postale hitovi za decu u izvođenju dečijeg hora “Kolibri” – Mrak, Plavi zec, Strašan lav, Šta je na kraju, Pesma o mleku, Tatin muzičar, Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste…).
„Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima.“
Međutim, on je postao mnogo više od samih reči koje nam je ostavio u zalog, postao je sinonim za jutra, Beograd, detinjstvo i naučio nas da osluškujemo i cenimo svakodnevni život i male stvari. Njegova inspiracija koju je nalazio na ulici, u ljudima, u novinama, zahvaljujući pisanju postajala je i naša i opleminjivala nam dan. Smatrao da poezija treba da raduje i da umiva, a ne da zbunjuje čitaoce. Prema deci se odnosio s’ poštovanjem pružajući im zdrave, razumljive poruke koje daju mašti na volju, tretirajući ih kao odrasle ljude.
„Dan se budi, ali se leto lagano gasi. Pre nego što ponovo legnemo, moraćemo ustati. Takav je red. Sunce i hoće i neće, ali mi moramo“.
Ove godine navršava se sto godina od njegovog rođenja, a tim povodom u sredu na Sajmu knjiga biće predstavljena i monografija ovog velikana. Monografija „100 godina Duška Radovića“ nastala je sa željom izdavača za ponovnim uspostavljanjem sistema vrednosti kojima se u svom životu i stvaralaštvu vodio Duško Radović. Knjiga se obraća najširoj čitalačkoj publici, koja je uvek prepoznavala iskrenost, jednostavnost i mudrost Duškove reči. Sa druge strane, izdanje je namenjeno i stručnoj (književnoj, medijskoj, intelektualnoj) javnosti koja nije uvek do kraja prepoznavala značaj Duškovog dela i pruža joj intiman uvid u Radovićev opus.
„Gore od subote i nedelje može biti još samo na godišnjem odmoru“.
Pored njegovih do sada neobjavljenih tekstova, beležaka i crteža, sadrži i njegovu privatnu i poslovnu prepisku, svedočenja njegovih bliskih prijatelja i saradnika, kao i skeniranu arhivsku i drugu građu (crteže, pisma,razglednice, nacrte, crtice i slično). Monografiju je priredila Zorica Hadžić, a za nesvakidašnji izgled ovog po svemu luksuznog izdanja pobrinuli su se Slavimir Stojanović Futro i Boris Bota Miljković.
„Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi“.
Radujemo se što ćemo dobiti priliku da saznamo i još bolje upoznamo čoveka koji je toliko neposredno a jako uticao na našu svest i odnos prema svetu i drugima i definitvno ako je neko zaslužio ovako reprezentativno izdanje i mnogo više od njega, onda je to Duško.