„Rakovi i školjke“, roman o ženama koje prežive sve, osim sopstvene tišine

Debi roman Bojane Roljić, „Rakovi i školjke„, pripada onoj vrsti literature koja ne pokušava da impresionira komplikovanim strukturama, već da pogodi mesto koje se ne vidi, ono gde se prepliću umor, nada i tiha upornost. Autorka bira jednostavan, emocijama vođen pristup, i upravo u tome leži snaga njenog prvenca.

Priča koja započinje padom, a završava se disanjem

Glavna junakinja Aleksandra nalazi se tamo gde se mnoge žene danas nađu: između života koji se raspao i života koji tek treba da počne. Razvod, gubitak roditelja, svakodnevno balansiranje između bola i odgovornosti – sve to čini njenu početnu tačku.

Roljić ne dramatizuje ove momente; ona ih posmatra skoro dokumentarno, kao niz emocionalnih ožiljaka koji su postali deo tela. Prelomni trenutak dolazi kada Aleksandra odlučuje da ode u Pariz, ne da bi pobegla, nego da bi napravila prostor u sebi.

Ljubav kao nežni povratak u život

U Parizu upoznaje Dekija, lik koji funkcioniše kao kontrapunkt: ranjen, ali nežan, dovoljno tih da ne ugrozi njen proces, dovoljno prisutan da je pomeri.

Njihov odnos nije romansa koja rešava probleme, naprotiv, to je odnos koji ih ogoljava.

Roman ne idealizuje ljubav; on je prikazuje kao senku koja se uvuče u život, nežno, tiho, ali neumitno. Kao leto koje se pojavi posle zime, ne zato što je neko zaslužio, već zato što se prirodno dogodilo.

„Rakovi i školjke“ je roman o ženskoj izdržljivosti, o prijateljstvima koja nas drže da ne potonemo, i o onim trenucima kada shvatimo da je moguće voleti ponovo, iskreno, hrabro, bez rezervi.

Ton romana: između intime i saplitanja svakodnevice

Roljić piše direktno, bez velikih stilskih ambicija, ali sa jasnim osećanjem ritma. Njen narativ oscilira između melanholije i lakoće, što vrlo precizno odražava stanje junakinje.

U romanu se to i oseća: svaka scena, svaki dijalog i svaka rana koja peče, nosi u sebi prepoznatljiv trag autorkinog promišljanja o ljudima i njihovim izborima.

„Rakovi i školjke“ prevazilaze očekivanja koja žanr „ženskog pisma“ često nosi sa sobom.

Najjači deo romana jeste atmosfera, taj osećaj unutrašnjeg preloma, tihe transformacije žene koja pokušava da ponovo bude svoja. Prijateljstva zauzimaju važnu ulogu, ne kao dekor, već kao stvarni oslonac, i tu roman dobija toplinu koja ga izdvaja.

Slabosti: ponekad predvidivo, ali iskreno

Kao i mnogi ljubavni romani o ženskoj perspektivi, „Rakovi i školjke“ povremeno upada u poznate obrasce: prepoznavanje „pravog trenutka“, introspekcije koje čitalac već naslućuje, dijaloge koji su ponekad više funkcionalni nego prirodni. Ipak, ono što ga izvlači jeste vrlo jasna autorska namera, ovo je roman koji ne beži od ranjivosti. Roljić uspeva da balansira između emotivnog i jednostavnog, bez potrebe da bude nešto što nije.

KOME JE NAMENJEN ROMAN „RAKOVI I ŠKOLJKE“

Za svakoga ko je makar jednom stajao na ruševinama sopstvenog života i pokušao da ih preuredi. Za žene koje nose svoje gubitke tiho, ali u njima i dalje gori mala, uporna vatra. Za čitaoce koji traže priču koja ne šokira zapletom, nego pogađa emocijom.

I za sve koji veruju da ljubav nikad ne zakasni, samo nekad vodi dužim putem.

„Rakovi i školjke“ nije roman koji će promeniti tok savremene književnosti, ali jeste roman koji će promeniti raspoloženje onog ko ga čita. Topao, ranjiv i vrlo iskren, on donosi atmosferu oporavka koja ostaje i kada zaklopite korice. Bojana Roljić se svojim prvencem ne nameće, već stiže tiho, i baš zato ostaje.

Fotografije: Pexels, PROMO