Noćni čuvar: Roman koji nas uči kako da preživimo tišinu

Šta radiš kada ti život oduzme reči? Kada više nemaš snagu da govoriš, a sve što te drži jeste potreba da zaštitiš nekog koga voliš? Upravo na to pitanje odgovara Noćni čuvar Džejn En Filips, roman koji je osvojio Pulicerovu nagradu i čije stranice ne možeš da ispustiš, jer svaka od njih otvara ogledalo u tvojoj tišini, tvojim ranama, tvojoj izdržljivosti.

Na prvi pogled, ovo je istorijska drama. Roman koji govori o nečemu što svi znamo, ali retko izgovaramo: da trauma ne završava s ratom, niti sa onima koji su ga preživeli. Ona se prenosi, oblikuje odnose, utiče na decu, menja telo i utiče na to kako govoriš ili prestaješ da govoriš.

Nakon strahota građanskog rata u Americi, majka Elajza i dvanaestogodišnja ćerka Konali završavaju u azilu za umobolne u Zapadnoj Virdžiniji. Majka Elajza u romanu simbol je generacijske rane. Njeno ćutanje traje godinama i neprekidno oblikuje život ćerke Konali. Filipsova majstorski prikazuje ono što se ne vidi, tišinu koja može da bude glasnija od bilo koje rečenice, teret koji ćerka mora da ponese umesto majke i ljubav koja postaje i uteha i okov. Zato je ovo priča o ljubavi koja opstaje i kada sve drugo nestane. I govori o tome šta znači biti čuvar tuđih tajni, tuđih slabosti, tuđe hrabrosti, iako si samo dete.

Konali se pretvara da je majčina sluškinja kako bi ostale zajedno. Zamisli dete koje postaje odraslo u trenutku kada bi trebalo da se igra. Zamisli majku čiji je glas zarobljen u traumi, ali čija tišina vrišti jače od svake reči. I zamisli njih dve u prostoru u kojem su ljudi ostavljeni, zaboravljeni, gde svaki susret može da bude opasan, ali i lekovit.

Filipsova majstorski prikazuje ono što se ne vidi, tišinu koja može da bude glasnija od bilo koje rečenice.

Filipsova gradi likove koji se urezuju pod kožu: Noćni čuvar, tajanstveni muškarac bez prošlosti, dečak koji se zove Korov, kuvarica čija se prisutnost oseća kao pretnja i lekar koji uprkos svemu pokazuje neobičnu humanost. Oni nisu samo figure iz prošlosti, oni su simboli onih ljudi koje i danas srećeš: čuvari koji te prate, senke koje te plaše, neočekivane dobrote koje te spašavaju.

ROMAN O ČUVARIMA

Poseban sloj romana je azil, mesto koje je trebalo da bude utočište, a postaje metafora za društvo koje ne zna kako da se nosi sa „oštećenima“. Filipsova ovde precizno oslikava kontrast: brutalnost i humanost, nasilje i nežnost, užas i spas koji dolazi u najsitnijim gestovima. Kao da poručuje: svet te nikada neće u potpunosti razumeti, ali pojedinci, oni neočekivani, mogu biti tvoji čuvari.

I tu dolazimo do nas, danas. Možda ne živiš u senci građanskog rata, ali živiš u svetu u kojem se od žena očekuje da ćute i izdrže. Burnout, iscrpljenost, pritisak da budeš „uvek dostupna“ i „uvek dobra“, i u kancelariji i kod kuće, nose svoje sopstvene rane. Koliko puta si morala da prećutiš bol, da „ispraviš leđa“ i nastaviš, jer projekat mora da se završi, deca moraju da imaju večeru, a kolege ne moraju da znaju koliko si umorna?

Svet te nikada neće u potpunosti razumeti, ali pojedinci, oni neočekivani, mogu biti tvoji čuvari.

U tome se Noćni čuvar prelama sa tvojom svakodnevicom. Elajzino ćutanje i Konalino prerano odrastanje odražavaju ono što mnoge žene danas osećaju, da nema prostora da se pokaže slabost. Da ćeš biti „oštećena“ ako priznaš da ne možeš više. Da je lakše ćutati nego tražiti pomoć.

Ono što posebno pogađa jeste odluka da autorka pokaže koliko je izdržljivost zapravo ženska osobina. Ne u grandioznim gestovima, već u tihom svakodnevnom održavanju života, u detetu koje štiti majku, u majci koja opstaje iako nema reči, u zajedništvu koje se rađa u najmračnijem prostoru.

Noćni čuvar te podseća da izdržljivost nije hladna čvrstina, već sposobnost da zadržiš nežnost. Da trauma ne mora da te definiše i da ćutanje, koliko god bolno bilo, u sebi krije mogućnost novog početka.

I uvek tu provejava pitanje: kako ostati svoja, kako ostati nežna kada sve oko tebe viče da budeš tvrda? Filipsova u romanu nudi jedini mogući odgovor: izdržljivost nije samo sposobnost da preguraš dan, već i da u tom danu pronađeš razlog da nastaviš. Nije stvar u tome da se ništa ne slomi, nego da pronađeš način da polomiš samo ono što moraš, a sačuvaš ono što je vredno.

Kako ostati svoja, kako ostati nežna kada sve oko tebe viče da budeš tvrda?

„Dobri pate isto kao i loši“, piše Filipsova. Ali ono što ostaje, što se pamti i što te uči jeste dobrota, ona tiha, nenametljiva, koja se pojavi u trenutku kada najmanje očekuješ. Noćni čuvar je roman koji te podseća da, čak i kada izgubiš glas, imaš druge. A ponekad je upravo to dovoljno.

Ovaj roman nije samo literarni doživljaj, već i svojevrsna terapija. Zato, ako ovih dana tražiš knjigu koja nije samo za opuštanje, već i za preispitivanje, roman koji te tera da se zaustaviš i udahneš dublje, ovo je taj naslov. Noćni čuvar ti neće ponuditi laka rešenja, ali će ti pokazati da i u najmračnijem mraku uvek postoji neko ko bdije.

Fotoografije: Promo, Pexels