Ukoliko bi na svetu postojalo neko takmičenje za “najinstagramičniju” poeziju, onda su to sigurno minimalistički redovi kanadske pesnikinje indijskog porekla – Rupi Kaur. Njeni stihovi nisu dugački, oni pokazuju ogoljenu suštinu u svom najjednostavnijem obliku, bilo da govorimo o ranjivosti, ljubavnim odnosima, sebi ili kao što je slučaj u poslednjoj zbirci, telu. Nakon knjige “Sunce i njegovo cveće” i “Med i mleko”, verni fanovi Rupi kod nas jedva su dočekali novu zbirku koja nosi naziv “Telo kod kuće”. Stihovi su podeljeni u četiri celine: um, srce, odmor i budnost i u okviru svake pesnikinja nas budi, opominje, ali i daje neke važne savete koji su nam više nego potrebni ovog leta. Njena poezija prožeta je ličnim iskustvima čija univerzalnost čini da skoro svaki od stihova poželimo da istetoviramo ili bar držimo u džepu mozga kao mini podsetnik.
potreba da preživim
pokrenula je plamen u meni
