Upoznajte Mirjanu Drljević i njen prvi roman

autor BURO.
booka square

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2022/12/booka_cover.jpg

Pre nekoliko dana, objavljen je pobednički rukopis Bookinog prvog godišnjeg konkursa za najbolji neobjavljeni roman, pa je roman Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo autorke Mirjane Drljević već uveliko na policama u knjižarama. Iako u osnovi detektivski roman koji prati istragu o tri nestale devojke, ovaj novobeogradski noar je višeslojna, emotivna i suptilno duhovita knjiga o odrastanju u sumornim blokovima, prijateljstvima za ceo život i kompleksnom odnosu roditelja i dece. Brz, inteligentan i znalački vođen od početka do kraja, roman razotkriva posledice neizgovorenog i potisnutog u postjugoslovenskom društvu u kojem dominira kultura zaborava i prećutkivanja.

Roman počinje ovako: „Prolaznici koji su se tog 9. maja 2019. godine zatekli na beogradskom Trgu republike videli su neobičan prizor: tri potpuno nage devojke koje leže nepomično u ograđenom prostoru. Policija i hitna pomoć su pozvane, a prisutni posmatrači shvataju da pred sobom imaju devojke čiji je nestanak bio glavna tema prethodnih nekoliko dana“. Već ste krenuli u knjižaru po svoj primerak zar ne? 

Kako iz jedne od naših omiljenih knjižara izjavili, ovaj roman je bez premca pobedio i istakao se među 575 prijavljenih rukopisa. Zanimljivo kod celog konkursa bilo je to što je bio potpuno anoniman, i identitet autorke otkriven je tek nakon što je pobedila.  I tako je trag odveo do Mirjane Drljević, koja je preko telefona saznala da je pored toga što je po profesiji kreativna direktorka u 51. godini postala i književnica.

“I dalje sam iznenađena ishodom konkursa. Ovo za mene nije dan kada se obelodanjuje da sam pobedila na konkursu, već dan kada moj rukopis postaje knjiga, a ja postajem književnica”, izjavila je ona na promociji. Kako navodi, roman je pisala tri godine, a konkurs je bio sjajan povod da ga konačno završi. Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo odaje elemente detektivskog romana, ali knjiga je ujedno i roman sećanja koji pokazuje kako je ono što biramo da zaboravimo i ono čega biramo da se sećamo na kraju ono što postajemo. Autorka je kroz prizmu svojih likova prikazala kraj adolescencije, odnos majke i ćerke, ali i život u novobeogradskim blokovima u lavirintu betona i istorijskih previranja devedesetih godina.