Zabranjene knjige i sloboda čitanja

Poslednja nedelja septembra se obeležava i kao Nedelja zabranjenih knjiga, a to je ujedno i najbolji trenutak da se osvrnemo na privlačnost (ali i moć) tekstova koji su zabranjeni. Kroz istoriju, pokušaji da se ograniči čitanje bili su odraz snage i merilo autoriteta. Ali iznova i iznova, čitaoci su pronalazili načine da pristupe, dele i sačuvaju ove knjige, pa tako one danas predstavljaju i neku vrstu kulturnih znamenitosti.

Postoji ta neka fascinacija zabranjenim knjigama, i čini se da se su čitaoci poslednjih decenija sve više i više okretali ka ovim knjigama i romanima, pokušavajući da otkriju zbog su čega tačno zabranjivane. Tekstovi koji su važili za “previše opasne” postajali su sve privlačniji, a u isto vreme su pokazivali čega su se vlasti, u periodima kada su zabranjivali ove knjige, plašili.

Koji su bili razlozi zabranjivanja knjiga?

Knjige mogu svašta, pa i da izazivaju vlast i da inspirišu nove načine razmišljanja. Politički režimi, kao što nam može biti vrlo poznato, često su reagovali cenzurom. U Sovjetskom Savezu, dela koja su kritikovala komunizam ili otkrivala represiju bila su zabranjena, dok je Nemačka pod nacistima spaljivala knjige jevrejskih autora i pisaca koji su bili označeni kao “ne-nemački”. Čak i u demoktratskim društvima, knjige koje iznose neprijatne istine ili izazivaju i ohrabruju društvene promene često su bile osporavane i uklanjane.

Religija je takođe bila snažan faktor u zabrani knjiga. Tokom srednjeg veka, katolička crkva napravila je Index Librorum Prohibitorum, odnosno listu knjiga koje su smatrane jeretičkim ili moralno opasnim. Tekstovi, koji su uključivali čak i filozofska dela i rane naučne radove, bili su zabranjeni iz straha da bi mogli narušiti duhovnu vlast. Jedan poznati primer je Galilelev Dijalog o dva glavna sistema sveta, jer su teze sadržane u knjizi primorale crkvene vlasti da sude Galileju za jeres.

Cenzura je često motivisana i brigom za moral mladih ljudi. Selindžerov klasik Lovac u žitu više puta je bio zabranjivan u školama i bibliotekama zbog jezika i tema tinejdžerske pobune, a danas važi za klasik američke književnosti. Slično tome, Lolita Vladimira Nabokova suočavala se sa zabranama zbog provokativnog seksualnog sadržaja, dok je Ubiti pticu rugalicu Harper Li osporovana zbog iskrenog prikaza rasizma i nepravde, posebno u južnim državama Sjedinjenih Američkih Država.

Zabranjene knjige kroz vreme i prostor

Istorija zabranjenih knjiga nije stvar koja se pojavila prošlog veka, ona se proteže vekovima. U staroj Kini, na primer, konfucijanski tekstovi su ponekad bili uništavani ili skriveni kako bi se zadržala tadašnja politička moć. Tokom američkog građanskog rata, romani koji su bili snažni anti-robovlasnički bili su zabranjeni u južnim državama jer su ugrožavali instituciju ropstva. Primer ovog romana je dečija knjiga Čiča Tomina koliba, koja je upravo zbog svoje teme bila zabranjena u južnom delu Sjedinjenih Američkih Država jako dugo. 20. vek je doneo vrlo radikalne primere cenzure, poput spaljivanja knjiga od strane nacista, dok je period Hladnog rata doneo strogu kontrolu književnosti u sovjetskim zemljama. Čak i danas, knjige se često uklanjanu iz školskih programa ili zabranjuju u određenim zemljama zbog političkog, verskog ili društvenog sadržaja.

Zanimljivo je ipak to što zabranjene knjige često stiču trajan značaj i postaju previše popularne upravo zbog toga što su bile suzbijane. Knjige poput 1984 Džordža Orvela, koje kritikuju totalitarne režime i potpunu kontrolu, postale su globalni simboli optora, dok recimo Farenhajt 451 Reja Bredberija ironično, o samom člinu spaljivanja knjiga, i dalje podstiče razgovore o slobodi i venzuri.

Zašto je sloboda čitanja važna?

Danas svako ima pravo da bira šta će da čita, a čim se roman označi kao “zabranjenim”, on postaje globalno popularan. Potpuno smo promenili ovu igru, pa je danas cenzurisati roman prilično komplikovano. Čitaoci danas, u većini država, imaju pravo da se suoče sa izazovnim idejama, ohrabre se da kritički razmišljaju i angažuju se sa ostatkom sveta. Radoznalost je prosto ljudski insinkt, a slobodno čitanje je najbolji način da ga negujemo.

U to ime, predstavljam 5 knjiga koje su u jednom trenutku bile zabranjene, a koje se danas vrlo rado čitaju:

Satanski stihovi, Salman Ruždi

O čemu je: Roman kombinuje magijski realizam i kontroverzne verske motive kroz priču o dva glumca koja prežive avionsku nesreću i doživljavaju nadrealne događaje, dok se knjiga kritički bavi pitanjima identiteta, migracije i religije.

Zašto je zabranjena: Knjiga je izazvala veliki bes u mnogim muslimanskim zemljama, posebno zbog prikaza proroka Muhameda i reinterepretacije islamskih priča, što je u islamu zabranjeno. Iranski ajatola je čak objavio i fatvu protiv Ruždija, odnosno versku smrtnu kaznu, zbog čega su Ruždiju godinama pretili smrću.

Vrli novi svet, Oldos Haksli

O čemu je: Ovo je distopisjki roman koji prikazuje društvo u budućnosti u kojem je stabilnost postignuta kontrolom reprodukcije, genetskim inženjeringom i društvenim kondicioniranjem, dok sloboda pojedinca ne postoji. Ljudi su lišeni dubokih emocija i slobodne volje, a društvo favorizuje konformizam.

Zašto je zabranjena: Knjiga je zabranjivana zbog prikaza seksualnosti, kritike religije i društvenih normi. Smatrana je neprikladnom za decu i mlade u školama, posebno u SAD, jer se verovalo da promoviše nemoral i nepoštovanje autoriteta.

Lolita, Vladimir Nabokov

O čemu je: Roman prati opsesivnu vezu odraslog muškarca Hamberta Hamberta i dvanaestogodišnje devojčice Lolite. Roman je poznat po složenom jeziku i psihološkoj dubini, ali i po kontroverznoj temi pedofilije.

Zašto je zabranjena: Zbog eksplicitnog seksualnog sadržaja i moralnih pitanja. U mnogim zemljama bila je cenzurisana i zabranjena, jer prikazuje seksualnu zloupotrebu dece. Posebno je bila zabranjena u Iranu, a o tome možete pročitati u memoarima Azar Nafisi, Čitati Lolitu u Teheranu.

Lovac u žitu, Dž. D. Selindžer

O čemu je: Roman prati tinejdžera Holdena Kolfilda u njegovoj potrazi za smislom u svetu odraslih koji mu deluje licemerno i strano. Roman je introspektivan i popularan među mlađoj čitalačkoj publici zbog autentičnog tinejdžerskog glasa.

Zašto je zabranjena: Osporavana je zbog jezika, seksualnih aluzija, pijenja i opšte buntovničke tematike. Roman je smatran neprikladnim za školske biblioteke i tinejdžere.

Kineski san, Ma Đijen

O čemu je: Kineski san je satira na trenutni politički sistem u Kini, i na tu univerzalnu ideju kineskog sna Si Đipinga, koji bi trebalo da predstavlja neku vrstu odgovora na američki san, samo komunističkije. Glavni lik je Ma Daode, predsednik fiktivne Kancelarije za san, koji za zadatak ima da sanogramima izbriše individualne, za vlast nepoželjne želje građana, kako bi svi imali baš kineski san kao univerzalan.

Zašto je zabranjena: Roman je zabranjen u Kini zbog kritine vlade i autoritarnog sistema. Ma Đijen je i dalje nepoželjan u Kini i trenutno živi i radi u Londonu.

Fotografije: Pexels, Promo