Već 12 godina, početkom jeseni, Međunarodni festival saksofona – Belgrade Saxperience donosi zvuke saksofona u najlepše beogradske ambijente. Ove godine festival otvara Duo Metis, saksofonista Luis González Garrido i gitarista Antoine Gerero, čiji program „Melodije i plesovi“ spaja intimnu salonsku atmosferu sa energijom živih koncerata, krećući se od francuske elegancije do strasti španskog flamenka i ritmova Pjacole.
Duo Metis će u četvrtak, 25. septembra, u 20.30 časova u Atrijumu Narodnog muzeja otvoriti festival. U razgovoru za Buro, Luis i Antoine pričaju o svom nastanku, muzičkoj povezanosti, inspiracijama iz različitih kultura, kao i o svom prvom nastupu pred beogradskom publikom.
Vaš duo je osnovan 2021. godine u Parizu, nakon što ste se upoznali u Sevilji. Kako se razvila vaša muzička povezanost i šta vas je inspirisalo da započnete zajednički projekat?
Ideja o stvaranju dua za saksofon i gitaru već je neko vreme bila u Luisovim mislima. To je formacija sa velikim potencijalom i veoma jedinstvenim zvukom. Kada je Antoan primljen na Pariški konzervatorijum i kada smo se obojica zatekli u Parizu, ideja da započnemo ovaj projekat zajedno došla je sasvim prirodno. Čitavo leto smo proveli razmišljajući o tome kakav repertoar bismo mogli da istražimo, a već u oktobru smo počeli sa probama. Tada smo shvatili koliko se dobro povezujemo umetnički, a uz to smo tokom proteklih godina izgradili i snažno prijateljstvo. Sve je počelo na jedan veoma jednostavan i organski način.
Gitara nudi ogromnu paletu boja, a saksofon ima sposobnost da se tim bojama prilagodi.
Dolazite iz različitih muzičkih tradicija – španske i francuske. Kako te dve kulture oblikuju vaš zvuk i dopunjuju jedna drugu?
Potekli smo iz različitih tradicija, ali smo oboje od malih nogu gajili divljenje prema onoj drugoj kulturi. Saksfon je instrument koji se najviše razvio u Francuskoj, a Luisovi idoli iz detinjstva bili su francuski saksofonisti. Za Antoana je veza sa španskom muzičkom tradicijom još snažnija. Iako je rođen u Bordou, očeva porodica je iz Španije. Od ranog detinjstva pokazivao je duboko interesovanje za špansku tradicionalnu i popularnu muziku – i, naravno, za flamenko. Zapravo, gitaru je počeo da svira istovremeno u flamenko i klasičnom stilu. Tako da u svakome od nas već postoji spoj te dve kulture, što naš način razumevanja muzike čini veoma sličnim. Obojica delimo veliku ljubav prema francuskoj i španskoj muzici.
U svom repertoaru istražujete francuske melodije, španske tradicije i latinoameričku muziku. Kako birate komade koje izvodite i šta publika može da očekuje od vašeg programa Melodije i igre, kojim otvarate festival u Beogradu?
U ovom slučaju, izbor repertoara proizilazi direktno iz našeg identiteta. Naš prvi program bio je izgrađen oko francuske i španske muzike – stilova koji su oduvek bili prisutni u našim životima, pratili nas od samog početka i koje smo osećali da možemo najautentičnije da predstavimo. Naš drugi program bio je posvećen latinoameričkoj muzici. Kulturna bliskost Latinske Amerike i Španije učinila je da ovaj repertoar doživimo gotovo kao svoj – vrlo poznat i duboko odjekujući. I njena književnost i njena muzika govorile su nam na snažan način.
Za program koji predstavljamo 25. septembra, Melodije i igre, osmislili smo izbor koji spaja elemente oba sveta. Koncert počinje intimnom i sugestivnom atmosferom Foréove muzike, zatim se seli u Španiju uz Manuela de Falju, da bi se na kraju izgradio u vibrantan crescendo uz Pjacolin Histoire du Tango.
Vaša muzika često kombinuje intimnu atmosferu salonske muzike sa toplom energijom kafanskih koncerata. Koliko vam je važno da publika oseti taj dijalog između intimnog i živopisnog, između tradicije i modernosti?
Dijalog između tako kontrastnih atmosfera – između tih veoma različitih energija – omogućava nam da publici ponudimo široku paletu emocija. Za nas je od suštinske važnosti da slušaoci zaista mogu da uđu u svaku atmosferu, da putuju sa nama kroz te svetove i da sebi dozvole da iskuse čitav spektar osećanja koje muzika prenosi.
Saksofon i gitara nisu uvek najčešća kombinacija u kamernoj muzici. Šta vas je privuklo ovom spoju i koje izražajne mogućnosti on nudi?
Istina je da ovo nije najčešća kombinacija i da u početku može pokrenuti mnoga pitanja o tome kako bi mogla da funkcioniše. Ali oba instrumenta dele veoma prepoznatljiv timbar, što ovaj duo čini zaista posebnim. Gitara nudi ogromnu paletu boja, a saksofon ima sposobnost da se tim bojama prilagodi.
Pored toga, gitara u svom poreklu nosi snažne i izražajne osobine popularne muzike – osobine koje takođe pripadaju saksofonu. Spajajući ove različite karakteristike, u mogućnosti smo da stvaramo jedinstvene atmosfere, u rasponu od najdelikatnijih i najintimnijih do najsnažnijih i najizražajnijih.
Tokom proteklih godina nastupali ste na brojnim festivalima širom Evrope – od Pariza i Barselone do Sevilje i Bordoa. Koji koncert ili iskustvo vam je ostalo najjače u sećanju?
Lepota svega je u tome što je svaki koncert jedinstven i poseban. Veoma smo osetljivi na energiju koju nam publika pruža, a pošto je svaka publika drugačija, svaki put i mi sviramo na drugačiji način.
Ako bismo morali da izdvojimo jedan vrhunac, to bi možda bio naš koncert u Palau de la Música Catalana u Barseloni. Sama dvorana je zaista zadivljujuća – njeni vitraži, boje, veličanstvenost su očaravajući. A uz to, publika je prenosila izuzetno toplu i prijatnu energiju.
Pored vaših koncertnih nastupa, posvećeni ste i obrazovanju i radu sa mladim muzičarima. Zašto vam je ovaj deo karijere važan i kako mu pristupate?
Prenošenje znanja i naše strasti prema muzici veoma nam je značajno. Ne samo u okviru nastave, već i kroz kulturno delovanje – približavanje klasične muzike različitim publikama predstavlja bitan deo našeg rada. Srećni smo što smo redovno pozivani da držimo majstorske kurseve, što nam mnogo znači – pomažući mladim muzičarima da ostvare svoje ciljeve i olakšavajući im put. U tim trenucima prenosa znanja, ne uči samo student; i nastavnik uči, a ova međusobna razmena je izuzetno obogaćujuća.
Pored majstorskih kurseva, Antoine redovno obavlja pedagoški rad na Konzervatorijumu u Conflans-Saint-Honorine u Parizu.
Naša želja je jednostavna – da i nadalje delimo našu muziku sa društvom.
Ovo je vaš prvi nastup u Beogradu i na festivalu Belgrade Saxperience. Šta za vas znači povezivanje sa publikom u Srbiji i šta se nadate da ćete poneti iz ovog iskustva?
Kao što ste pomenuli, ovo je veoma posebna prilika jer ćemo se prvi put upoznati sa srpskom publikom. Vaša zemlja ima bogatu muzičku kulturu i izvanredne muzičare – čak imamo i nekoliko srpskih prijatelja. Velika nam je motivacija da se predstavimo vašoj publici i čast nam je da podelimo svoj rad sa vama.
Pored toga, osećamo da su duh srpskog i španskog naroda prilično bliski, pa smo sigurni da ćemo se ovde osećati kao kod kuće.
I na kraju – koje su vaše želje i planovi za skoriju budućnost? Možemo li očekivati snimke, nove projekte ili saradnje sa drugim muzičarima?
U skorijoj budućnosti, ono što nas posebno raduje je izdavanje našeg prvog CD-a, koji će sadržati deo repertoara sa koncerta 25. septembra. Naša publika ga već neko vreme iščekuje, i zaista smo srećni što se taj trenutak konačno približava. Istovremeno, trenutno radimo na našem narednom programu, koji ćemo imati zadovoljstvo da predstavimo u narednim mesecima. Naša želja je jednostavna: da i nadalje godinama delimo našu muziku sa društvom.
Fotografije: PROMO