Povezano
Suknje, mrežaste majice, šminka, roze dokolenice i savršeno izblendan miks hard roka sa alternativom; bunt u krvi i srce na mestu – niko drugi do engleski pevač, tekstopisac i glumac Yungblud, čije je pravo ime Dominik Harison (Dominic Harrison), objavio je drugi deo svog impresivnog konceptualnog albuma „Idols“ za Capitol Records/Locomotion (Universal Music Group).
Izdanjem „Idols“ britanska rok zvezda i dobitnik GRAMMY nagrade Yungblud već je prikupio preko 500 miliona strimova, a tim povodom donosimo vam interesantne podatke o ovom nesvakidašnjem mladom muzičaru.
Verovatno najsimpatičniji opis lika i dela Yungbluda čula sam od drugarice koja ga je definisala kao:
Brian Molko (Placebo) i Vile Valo (HIM) prave muziku za Evroviziju.
Naravno, opaska je bez „zle krvi“, jer je hitmejker Yungblud ujedno i reinkarnacija zlatnog perioda hard roka čije su se legende kovale oko losanđeleskog Sunset Stripa. Tako u jednačinu Placebo/HIM ubrizgava masovnu količinu divljeg i bahatog zvuka s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina dvadesetog veka. Dok onu narodnu da „krv nije voda“ potkrepljuje podatak da je njegov deda Rik Harison, klavijaturista i basista, povremeno nastupao sa britanskom glam-rok legendom T. Rex tokom sedamdesetih.
Ipak, najveći kompliment za muzičara je to što je Yungblud, uprkos očiglednim uticajima, autentično predstavio glas mlade generacije, kojoj i sam pripada – generacije koja ne plagira, već ima svoje želje, probleme, lepote i doživljaj sveta. Yungblud je na te probleme odbio da ćuti.
Angažman umesto tišine
Što se tiče Evrovizije, ni tu situacija ne zapinje, posebno po pitanju prezentativne pompeznosti smelog imidža i ekstravagantnog autfita, šminke i nastupa, ali bi mogla da zapne po pitanju bojkota, jer je Yungblud, uprkos pretty boy izgledu, veoma angažovan umetnik. Iako se, ruku na srce, oko podrške Palestini, što je trenutno razlog zbog kog brojni muzičari i umetnici bojkotuju najveći evropski muzički festival, nije izjasnio, Yungblud je nedavno podržao Irance koji protestuju protiv režima izjavom:
Nobody is free until we all fuckin’ free.
Yungblud je glasnogovornik protiv društvenih nepravdi i u njegovim tekstovima i obraćanjima na prozivku i kritiku nabasali su mnogi toksični i rigidni sistemi, od školskog, koji mu je i samom u mladosti zadavao probleme zbog njegovog buntovnog duha. Kritikuje bez pardona sve, od homofobije do klasne nejednakosti, zato ga bije glas da je njegovo obraćanje publici na koncertima jednako zapaljivo kao i sam šou, jer Yungblud bez ustručavanja na javnim nastupima podiže „srednji prst“ protiv: homofobije, političkog establišmenta, školskog sistema, toksične muškosti…
Ono za šta se zalaže i o čemu peva u svojim pesmama jeste mentalno zdravlje. Muzičar je otvoreno govorio o pokušajima samoubistva, depresiji i izazovima sa kojima se tokom života suočavao. Prema određenim izvorima, dijagnostikovan mu je ADHD, što objašnjava njegovu hiperaktivnost.
Haos i suze pred publikom
Neretko, tokom live nastupa, u emotivnom zanosu zaplače pred hiljadama ljudi, dok istovremeno, uz pitanje „da li je Yungblud novi Spajdermen“, internetom kruže snimci, posebno iz perioda ranih turneja, na kojima se muzičar pentra po zvučnicima i konstrukcijama bine, pa čak i skače u publiku bez najave. Još jedan zaštitni znak je punk-rok baratanje mikrofonom.
Sirova i haotična energija, euforija na stejdžu, intiman i blizak odnos sa fanovima deo su pečata ovog umetnika, a o tome je svedočila i domaća publika tokom njegovog koncerta u Srbiji.
Yungblud je zvezda koja svoje emocije i mišljenje ne skriva, već naprotiv, sve što ima bez pardona sruči u lice javnosti. Njegovi iskoraci u javnosti, bilo da je u pitanju intervju ili nešto drugo, su osrtašćeni. U njima se vidi i čuje da mu srce stoji uz ono što propoveda. Deluje i da voli pažnju, a mnogobrojni fanovi mu je bezrezervno pružaju. Naravno, sve ima dve strane, pa tako postoje i oni koji smatraju da je Yungblud „industry plant“, tačnije da je proizvod muzičke industrije i onoga što industrija smatra „autentičnim“.
Bilo kako bilo, Yungblud je na scenu svakako doneo neočekivano dobar miks rokenrol imidža kakav su furale mega hard i glam rok zvezde, ali bez šovinizma i toksične muškosti, stil koji mu dozvoljava da bude buntovan i divlji dečak, a da u isto vreme pokaže emocije.
Yungblud je dokaz da možeš da imaš oba: da budeš „loš momak“, ali i emotivno angažovan, da izraziš sebe i pružiš ruku drugima.
Rame uz rame sa legendama – od Aerosmitha do Black Sabbatha
Mladog kolegu oberučke su prihvatile i legende rokenrola, pa je tako u novembru 2025. godine Yungblud u saradnji sa grupom Aerosmith fanove obradovao izdanjem „One More Time“. To izdanje je ujedno bilo i prvi album grupe Aerosmith koji je ikada dosegao prvo mesto u Velikoj Britaniji.
Na 68. godišnjoj dodeli GRAMMY nagrada u Los Anđelesu, Yungblud je nagrađen za „Najbolje rock izvođenje“ za interpretaciju pesme Ozija Ozborna „Changes“, izvedenu na stadionu Villa Park u okviru koncerta Back to the Beginning grupe Black Sabbath.
Sa tri nominacije: Best Rock Performance, Best Rock Song i Best Rock Album, postao je prvi britanski umetnik u istoriji koji je u jednoj godini osvojio tri nominacije u rok kategorijama.
Pomenuti „Idols II“, pored šest novih pesama, donosi i singl „Zombie“, rađen u saradnji sa The Smashing Pumpkins. Singl je nominovan za GRAMMY i nedavno je dostigao prvo mesto na Alt Radio top-listi.
„Zombie“ je postao najbrže strimovani solo singl u njegovoj karijeri. Zato, ako već niste bacite oči i uši na novu zvezdu rokenrola, velika je verovatnoća da ćete vas bunt u ružičastim čarapama pozitivno iznenaditi i silno zabaviti.
Fotografije: Universal Music Serbia – promo za Youngblud album IDOLS II