BURO. ekskluzivno razgovara sa Samanthom Morton novom zvezdom serije „Okružen mrtvima“
“Trag se ovde završava.” su prve reči koje je izrekla Alpha, nova glavna antagonistkinja serije “Okružen mrtvima”. Britanska glumica Samantha Morton je u svojoj prvoj ulozi ove vrste jednostavno maestralna. Do sada smo je gledali uglavnom u britanskim ostvarenjima za koja je dobila i dve nominacije za Oskara i osvojila jedan Zlatni globus, a njenog lica se sigurno sećate iz filmova “Suvišni izveštaj” (sa Tomom Cruiseom), “Libertinac” (u kom su joj partneri bili Johnny Depp i John Malkovich) i “Fantastične zveri i gde ih naći”. Samantha je, takođe, verovatno i prva žena koja je davne 2003. godine javno progovorila protiv Harveya Weinsteina, ali su bile potrebne godine da on odgovara za svoje ponašanje. Fascinantna glumica (i režiserka) ekskluzivno za BURO. Srbija razgovarala je na temu novog lika koji igra u kultnoj Foxovoj seriji “Okružen mrtvima”.
Da li si već poznavala i volela seriju ”Okružen mrtvima” kada si se pridružila glumačkoj postavi?
Nisam baš znala puno o seriji, videla sam velike postere pre nekoliko godina ali to je bilo sve. Morala sam dobro da istražim svoj lik, sve ono šta takva ikonična uloga predstavlja, čitala sam stripove i puno razgovarala sa Angelom (Kang, glavnom scenaristkinjom serije). U suštini, i za ovu ulogu sam se pripremala onako kako ti činim za sve druge, a to je da se trudim da pronađem i dokučim istinu i suštinu nekog lika, nevezano za to šta ga okružuje.
Seriji si se priključila otprilike u isto vreme kao i Angela Kang, nova scenaristkinja. Da li misliš da je slučajnost što je žena odlučila da odabere ženski lik za novog negativca?
Mislim da je Angela samo pratila strip, na kraju krajeva, Alpha se nalazi u stripu. Nju je stvorio Robert Kirkman.
Da li je baš uloga Alphae nešto što bi odabrala od svih drugih likova u seriji?
Da. Mislim da je odlična uloga, obožavam je. Vrlo je komplikovana i teška. To je ona vrsta lika koju, kada gledate na primer filmove o Jamesu Bondu, vas odmah privuče. Ili je bar tako sa mnom. Uglavnom mi se svide negativci. I obično su upravo to najbolje uloge.
A Negan i Alpha? Šta možemo očekivati od njihovog saveza?
Vatromet!
Kako si razvijala ulogu Alphae? Svi mi nosimo u sebi i mračnu stranu, da li misliš da u svima nama postoji zrnce Alphae?
Ja stvarno ne mislim da je Alpha zla. Zaista ne mislim da je tako. Više je posmatram u odnosu na okolnosti u kojima se nalazi. Ona je neka vrsta eko-ratnika, a tokom svog života postaje brutalan vođa. Ona mora da izraste u takvog vođu da bi postigla ono što smatra da treba. Mislim i da ima mentalnih problema, sigurno ima Posttraumatski stresni poremećaj… To je žena kojoj u jednom momentu neki ljudi jednostavno kidnapuju ćerku i ona je u fazonu “a, ne, ne, takve stvari MENI ne možete da radite.” Mislim da su je drugi ljudi učinili više zlom. U svojoj glavi, ona jednostavno pliva u situacijama u kojima se nalazi i rešava ih. Pošto vodi vojsku, kao Cezar na primer, mora da obavi svoj posao i ispuni zadatak. Sa druge strane, tu je i njena “privatna” strana. A što se tiče toga da li u nama svima postoji deo Alphae? Mogu samo da kažem: nadam se da ne.
Šta si donela liku Alphae, kao nadogradnju smernicama koje si dobila?
Uradila sam isto ono što uvek radim kada razvijam neki lik: pokušala sam da joj pronađem dušu. To je proces koji pomalo liči na psihoanalizu. Postavljam pitanja tipa kakvo joj je bilo detinjstvo, kakvi su joj bili roditelji, u kakvu školu je išla, koju muziku je slušala, kakav joj je bio muž, koji pol je uopšte privlači, da li je religiozna… Morate da iskonstruišete celu sitoriju nekog lika, izmislite celu njegovu prošlost. Na taj način pristupam svim ulogama koje igram i mislim da je ovo posebno važno ako treba i da imporvizujete. Kada osećate nečiju suštinu, ne oslanjete se samo na reči koje stoje u scenariju. Veoma sam izbirljiva. Glumim od svoje dvanaeste godine i volim izazove, ne podnosim da mi je dosadno.
Alpha je majka. Šta od njenih motiva prepozaješ u stvarnom životu?
I ja sam majka ali o svojoj deci ne govorim javno. Mislim da su Alphaini problemi zaista univerzalni, da bi bili isti i da živi u stanu u gradu. Mogla bi da ima devetnaestogodišnju ćerku koja želi da se odseli i da se uda za nekog ko se mami ne dopada ili bi mogla imati problema sa školom… Šta god. To su jednostavno problemi sa kojima se roditelji susreću svuda. U slučaju Alphae i Lydiae, jednostavno se namestilo da žive u vreme apokalipse. Ono što je odlično u ovoj seriji jeste činjenica da se, i pored cele dramatične pozadine, zapravo radi o vrlo ličnim pričama, u njihovom slučaju o sukobu majke i ćerke.
Kakav je osećaj biti deo tako poznate serije?
Ja živim na selu, odnosno na farmi i ne krećem se puno pa nisam ni jako izložena svemu tome. Što se toga tiče, živim potpuno mirno ali jako volim činjenicu da, kada razgovaram sa timom koji radi seriju, čujem da u poslendje vreme serija dobija najbolje kritike. Obožavju je na sajtu Rotten Tomatoes, puno ljudi je gleda i voli. Sama činjenica da je svaka epizoda snimana kao film, i da na njoj rade neki od najboljih ljudi u ovom poslu, čini rad na njoj jako uzbudljivim.
“Okružen mrtvima” je groteskna metafora naše svakodnevice i ne mogu da ne posmislim na Huxleya koji je izjavio kako se probližavamo njegovom “Vrlom novom svetu” mnogo većom brzinom nego što je on to na početku pretpostavljao. Šta misliš, koliko smo blizu scenariju iz serije? Da li smo mu već preblizu?
Zanimljivo. Baš sam sinoć napravila mini-eksperiment i gledala flm “Trkač” iz 1987. godine, po romanu Stephena Kinga. Prosto je neverovatno gde smo stigli u proteklih tridesetak godina, ali ono što je fascinantno konkretno u vezi sa tim filmom, jeste činjenica da je smešten u 2017. godinu i zaista je sličan onome što se dešava. Jedan moj prijatelj je nedavno počinio samoubistvo. Bio je voditelj na televiziji i bilo je neverovatno posmatrati kako javnost i novinari reaguju na društvenim mrežama. Ono što jeste tragično jeste činjenica da živimo u svetu koji se menja neverovatnom brzinom i u kom se ljudi konstantno trude iz petinih žila da idu u korak sa vremenomi i sa svim. Jednostavno je sve postalo previše. Ono što se očekuje od pojedinca je previše. Osećam da nam je svima potreban tajmaut.
Šta misliš ko su mrtvi koji hodaju našeg vremena, stvarnog života? Da li bi to mogli biti i ljudi koji samo gledaju u svoje telefone?
Ne. Ne mislim da je to tako. Mislim da su ljudi jako usamljeni i da je to jedan od razloga zbog kojih smo zavisni od telefona. Ljudi treba ponovo da nauče kako da budu ljudi, kako da budu u društvu drugih, kako da čitaju, da se naviknu da im se ne servira konstantno neki sadržaj koji puni prazninu, da nauče da uživaju u tišini, da citiram Depeche Mode.
Ima tu želje da se održi korak sa svim novim stvarima i svime što se dešava, Danas je to korona virus, na primer. Ljudi se po prirodi veoma lako “navlače” na sve i svašta i tehnološke kompanije to vrlo dobro znaju. Sve se vodi na pravljenje novca i mislim da je dobrobit pojedinaca tome podređena. Zato ne mislim da su mrtvi koji hodaju danas ljudi sa svojim telefonima. Mislim da su zajednice te koje su uništene, siromaštvom ili neznanjem, svejedno. Ljudi su izgubli duh zajedništva i međusobne brige. Milsim na po tom pitanju idemu unatraške, umesto u napred.
Zašto misliš da je serija “Okružen mrtvima” postala takav kulturološki fenomen?
Pretpostavljam da je to zbog načina na koji je u njoj predstavljen ljudski rod. Imam prijateljicu koja ne voli horore i koja mi je rekla da ne može da gleda seriju pošto joj deluje previše strašno. Ja samo joj na to odgovorila da su zombiji najmanje strašna stvar u celoj priči. Rekla sam joj i da gleda kako ti ljudi u seriji žive. I sad se navukla, na šestoj sezoni je i obožava seriju. To mi je isto kao i film Parazit, koji je upravo osvojio Oskara za najbolji film. Gledate ga i pitate se šta on govori o nama kao o ljudskim bićima, o tome kako smo u stanju da se ponašamo i šta smo u stanju da uradimo. Na kraju krajeva, svi smo mi životinje.