Jan Fabre je umetnik gotovo u renesansnom značenju reči- bavi se likovnom umetnošću, teatrom, pisanjem… Našoj publici je najmarkantnije poznat po spektaklu ‘’Planina Olimp’’ – predstavi koja traje 24 sata i koja je prikazana na Bitefu.
Kada je nastala insomnija?
Kako razumete insomniju?
Postala je moj prijatelj. Kada sam bio mlad insomnija je bila moj neprijatelj, moj strah. Naravno, sada uživam u mojim noćima, dok svi spavaju, ja sam veoma zauzet (smeh).
Da li svoj stvaralački rad dugujete nespavanju?
Da, jer noć je opskurna, živim pozajmljeno vreme. Kao sinoć- došao sam oko 23 h u moju hotelsku sobu i prvo sam se okupao. To je uobičajeni ritual- prvo ide odlazak u kadu, ponekad crtam dok sam u kadi. Zato što, znate kako je još od vremena Rimljana, kada ležite u toplom kupatilu opuštate se…. Nakon toga pripremam se, često gledajući fudbal na televiziji i zatim sedam za sto i počinjem svoj novi dan koji traje čitavu noć- zapisujem misli, ideje, pravim skice… Uvek radim na više projekata u isto vreme. Noć me čini tihim i skromnim. Dobra je za mene, jer inače imam previše energije, umem biti nervozan, a dok pišem i crtam to me umiruje, pošto sam fokusiran na papir ispred mene.
Šta je insomnija promenila u vašem radu?
To je promena koja nije nagla, organska je, raste sa godinama. Često govorim da je potreban čitav život da bi postali mlad umetnik. Kako starim, lakše mi je da bdim noću. Sa trideset godina niste opušteni sa sobom. Svestan sam da sam srećnik koji je izlagao u velikim muzejima, velikim pozorištima, festivalima… A moja ambicija danas nije toliko okrenuta ka spoljnom svetu, ona je okrenuta ka mom unutrašnjem svetu. Jako je lepo osvestiti da se stvari tako odvijaju, jer mi to otvara mnogo mogućnosti u vremenu koje je ispred mene. Pošto planiram da postanem veoma mlad umetnik, to sam odlučio (smeh).
Kakav je vaš odnos prema vremenu?
Otac mi je govorio kada sam bio mlad: „Jan kad probaš nešto, čini to vrlo polako“. To znači da treba živeti ovde i sada i biti vrlo koncentrisan na ono što radiš. To je jednaka koncentracija koju imate kada vodite ljubav sa nekim koga zaista volite. Kada vodite ljubav ako to činite polako i koncentrisano doživljaj će biti dublji- potpuno je isto kao kada ste u kreativnom procesu u kojem ste isto zaokupljeni lepotom.
Izložba svedoči o mitskom svetu, kakav je osnov tog sveta- šta ga drži?
Kada sam sada pogledao crteže koje sam napravio pre mnogo godina za mene je bilo inspirativno kada sam otkrio koliko je maštovit svet na crtežima. Depoi mašte poručuju: sve je moguće. Verovatno sam dok su crteži nastajali bio veoma slobodan mlad umetnik. Kada si mlad, pa osvojiš uspeh zauzet si galerijama, zakazivanjem izložbi, postaješ deo jednog sistema. A sistem te kontaminira. Kao veoma mlad, a ctreži i instalacije koje možete videti u Narodnom muzeju u Beogradu su nastale kada sam bio veoma mlad, nisam bio kontaminiran. Jednako i kako postajem stariji postajem sve slobodniji.
U objašnjenju jednog od radova na izložbi stoji da biste voleli da postanete majstor metamorfoze. Jeste li postali?
Još uvek učim (smeh).
Izložba “Praznik malih prijatelja” u Narodnom muzeju u Beogradu otvorena je u petak 21. februara i trajaće do 5. aprila.