Janu sam upoznala pre nekoliko godina na izložbi „Ona se budi“, kojoj je bilo predstavljeno preko 50 autorki stripa iz Francuske, Srbije, Hrvatske i Slovenije. Ubrzo nakon toga u moje ruke je dospela i strip zbrika Buđenje, koja je postala omiljeni poklon za sve drugarice. Ove dve stvari, upoznavanje Jane i čitanje te zbrike za mene jesu bile određena vrsta buđenja, jer sam polako počela da otkrivam jedan sasvim novi predivni svet strip autorki kod nas. Od tada do danas, Jana različitim inicijativama, ali i svojim radovima, talentom i autentičnim stilom, ruši barijere i zalaže se za promociju i osnaživanje strip umetnica i ilustratorki kod nas. Poslednja akcija u nizu bila je njena kolumna, a zatim i specijalno izdanje Danasa, gde su različite umetnice predstavile svoju verziju Helge kao snažne i odlučne, samostalne žene, i na taj način pretvorile je u simbol ženske borbe za ravnopravnost.
Akcija je prošla više nego uspešno, pošto se odazvalo 19 umetnica iz Srbije i regiona, i svaka je u svom stilu prikazala Helgu. Ovo je bio sjajan povod da porazgovaram sa Janom i da mi otkrije šta se sve novo dešava..
Koliko ti je i zašto važno da u svom crtežu prikazuješ angažovane teme i kojih se tema najčešće dotičeš?
Angažovane teme su mi veoma važne, i lično me najviše inspirišu, jer mi umetnost služi kao ventil ili filter kroz koji obrađujem sve svoje misli i osećanja. Kada su moje ilustracije u pitanju, to su uglavnom teme koje se tiču društvenih sloboda, sa naglaskom na prava žena, dece i reproduktivna prava. U kratkim stripovima uglavnom obrađujem temu majčinstva iz sopstvenog iskustva, mešani brak i tenzije koje društvo takvom paru nameće. Moj poslednji strip album “Rewild” bavi se temom klimatskih promena i objavljen je u januaru prošle godine u S.A.D.u, kod poznatog izdavača Dark Horse Comics. Lepo je to što onda kroz umetnost mogu da komuniciram sa drugima, da podelim iste brige, misli, i nadam se malo podignem svest o nekim problemima.
Zašto je tebi lično bilo važno da se na aktivan način uključiš protiv diskriminacije umetnica kod nas?
Pre svega zato što sam shvatila da ako ne krenemo same da dižemo glas protiv propusta i nepravde, niko drugi neće. Kada sam bila mlađa, niko nije govorio o strip autorkama, ne zato što ih nema, nego zato što se žene kroz istoriju sistemski izostavljaju. Toga nisam bila ni svesna u početku, ali kad jesam osvestila tu zjapeću prazninu, više nisam mogla da je ignorišem. Inspiraciju crpim iz francuskog kolektiva “Strip autorke protiv seksizma” čiji sam član postala prošle godine. One su na francuskoj sceni popirlično promenile percepciju ženskog stvaralaštva. Želela bih da pomognem da se umetnice lakše povezuju, da podržavaju jedna drugu, i da damo jasan i očigledan primer devojčicama koje žele da se bave ovom jedinstvenom profesijom – da ne moraju da se pitaju “kako ću ja, kad sam žensko”, kao što sam se ja pitala. Moram da istaknem da je u mom angažovanju protiv diskriminacije umetnica podrška od krucijalnog značaja – radionice u sklopu projekta Femix, Asocijacije NKSS, podrška mojih koleginica i kolega, činjenica da smo sada i organizovane i da uvek možemo da se obratimo jedna drugoj kad se osećamo pokolebano, sve je to beskrajno važno i osnažuje me da istrajem.
Hvala Jano na razgovoru i svemu što radiš, i pratimo Stripo-tetke!