Javorka Đurić je diplomirala na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, ali je verovatno poznajete kao @maple.things na Instagramu i revnosno pratite njene fenomenalne ilustracije. Na njenom crtežu ljudi nemaju lica, umesto njega, njih definišu introspektivne misli koje se često bojimo da kažemo naglas. Ove rečenice su ranjive, iskrene i kroz simplifikovane crteže zemljanih tonova slikaju ljudskost u najogoljenijem obliku.
Dok brojimo dane do izlaska njene knjige “Šta ako sve ovo nije stvarno”, koju će objaviti Kontrast izdavaštvo, pričali smo sa njom o mislima, emocijama i naravno – knjigama.
Znamo tvoje misli i kako se osećaš u određenim situacijama. Kada se se sve te misli spoje ko je Javorka? Kako si počela da crtaš i kako je tvoje crtanje preraslo u prepoznatljiv stilski autentičan izraz?
Ne znam da li je možda taj skup misli i osećanja na gomili ono što me definiše ko sam. Imam u isto vreme osećaj da se stalno menjam i da se ništa ne menja. I dalje volim filmove i muziku koje sam volela pre 15 godina, i dalje me muče ista pitanja i sumnje kao pre pet godina, ali mi vremenom postaje malo jasnije u čemu nisam dobra, šta mi se ne sviđa, od čega bežim. Možda je to shvatanje ko sam zapravo. Za sada znam da sam pesimista za sebe, optimista za druge, da volim da ostajem do kasno, da volim da pešačim sama, da volim da pričam sa prijateljima, da ne mogu više stvari istovremeno da radim, da želim da zaštitim svoje sestre kako god mogu, da se nekad i previše plašim. Eto, to je valjda Javorka.
A crtanje je veliki deo mog unutrašnjeg mira i osećaja svrhe. Shvatila sam da me crtanje zanima od sredine osnovne škole, ali sam imala velike pauze u kojima sam se samosabotirala i nisam crtala, a vratila sam mu se konačno aktivno 2019. godine. Dala sam otkaz u banci posle mnogo razmišljanja i skupljanja novca i videla crtanje kao jedini odgovor u tom trenutku i nadala se bilo čemu. Sve je okej još uvek, živa sam.
Sigurni smo da će to biti najveći zagrljaj do sad i jedva čekamo!