Povezano
Pre nekoliko dana platforma podcast.rs objavila je rezultate prvog domaćeg istraživanja kada su navike ljudi i slušanje podkasta u pitanju. Nije iznenanđujuće što ovaj medijski format cveta u regionu i svakog meseca pojave se neke nove oaze prijatnih glasova i razgovori koje željno iščekujemo. Verujem da ima puno nas koje je informacija da naša omiljena izdavačka kuća Booka pokreće podkast ozarila i naterala da na listu omiljenih razgovora stavimo i „Sto minute buke“. Za mikrofonom domaćina našao se Ivan Bevc koji nas je u do sada dve epizode vodio kroz književna, ali i pop kulturna putovanja sa Mirjanom Drljević i Brankom Rosićem. Sa osnivačem Booke i nekadašnjem urednikom City magazina razgovarali smo o – razgovoru.
Koliko su nam i zašto važni razgovori o književnosti, šta nam sve otkrivaju?
-Naš podkast je zamišljen kao platforma za razgovore sa svima onima koje čitamo, gledamo i slušamo i koji svojim delovanjem čine ovaj naš svet lepšim i sadržajnijim. Počeli smo sa autorkama i autorima, ali planiramo da pokrivamo sve oblasti kulture i umetnosti. Razgovori o književnosti su važni iz mnogo razloga, od toga da malo demistifikujemo predrasude ljude da su umetnici “bogom dani” ili da su bili na neki način povlašćeni ili okruženi kulturom i umetnošću tokom odrastanja, do toga da rasvetlimo stvaralački proces, način razmišljanja i afinitete tih talentovanih osoba.
Šta misliš o sve popularnijem medijskom formatu – podkastu i zašto ste izabrali baš njega za ove razgovore?
Podkast je direktan proizvod izumiranja radija kao nekada najkvalitetnijeg medija. Formatiranje radija i svođenje istog na stanje na putevima, vremensku prognozu, mnogo iste i loše muzike i voditelje koji ne kriju dobro raspoloženje oteralo je misleće slušaoce. Pritom je streaming naučio ljude da zapravo mogu da konzumiraju kad oni žele ono što žele, tako da je zapravo podkast savršen po svemu.
Da li svedočimo nekoj vrsti transformacije konzumiranja medijskog sadržaja? Radio si kao urednik jednog magazina, kako danas vidiš medijsku scenu Srbije i koliki je značaj malih i autentičnih izvora informacija?
Svedoci smo zanimljivog fenomena, a to je da mali mediji (podkasti, sajtovi) zapravo po broju konzumenata prerastaju neke mnogo veće jer se oslanjaju na sebe, bore se, donose lični pečat i na taj način uzimaju gledaoce, slušaoce i čitaoce velikima. Veliki će ostati veliki, ali će mali porasti i preuzeti deo kolača. Inače je medijska scena zapravo poprilično lažna, veliki broj medija se izdržava od našeg novca bez da nas iko za to pita, nijedan tabloid zapravo nije ekonomski održiv i žive isključivo zahvaljujući tome što dobijaju novac na lažiranim tenderima i oglašavanjem velikih sistema.
Kakve goste i razgovore možemo još da očekujemo?
Sledeći gost je Vladimir Arsenijević, potom sledi Marčelo, Milica Vučković, Igor Štiks, Đurđica Čilić, Miljenko Jergović… to su ljudi s kojima smo već snimili razgovore, a lista je podugačka. Nadam se da će publika biti zadovoljna načinom na koji sam sa njima vodio razgovore, sve što nije dobro ide meni na dušu.
Kako posmatramo pisce i spisateljice u Srbiji? Da li su dovoljno „zvezde“ kakve bi trebalo da budu?
Ne, naravno da nisu. A i kada su “poznati” to nažalost ne prati finansijska strana i teško da iko sem par njih može da živi samo od pisanja. Razloga je mnogo, a najveći je ekonomska beda u kojoj živimo i zbog koje knjige koštaju upola manje nego što bi realno trebalo.
Završen je i drugi otvoren konkurs za prvi neobjavljeni roman. Da li možeš da podeliš sa nama prve utiske?
Prvi utisak je da mlade spisateljice i pisci ne čitaju dovoljno, a posebno ne kvalitetnu savremenu književnost. Da biste dobro pisali morate da čitate dobre stvari, morate da slušate ljude oko sebe, morate da pažljivo posmatrate svet oko sebe i da prestanete da razmišljate šablonizovano i osiromašeno.
Stiže nam leto, spremamo spiskove knjiga za plažu, podeli neke preporuke sa nama.
Od naših izdanja preporučio bih romane “Posle zime” i “Strankinja”, a od knjiga drugih izdavača Blumovo izdanje “Sistem toliko blistav da zaslepljuje” i Geopoetikinu antologiju “Budući klasici”, briljantna izbor novih hispanoameričkih glasova koji je priredio Branko Anđić.