Da li je vreme da promenimo način na koji razgovaramo o trudnoći?

autor BURO.
bebe square

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/08/bebe_cover.jpg

Apsolutno jeste.

Nije lako biti roditelj i sa tim se slažu svi. Bilo da imate ili nemate decu, dovoljno zrelosti u svakome nagoveštava da je voditi računa o novom živom biću takoreći full time posao, i jedina funkcija na kojoj ostajemo zauvek. To ne znači da biti roditelj istovremeno nije i prelepo i čarobno i nezamenljivo, ali postaje dosta komplikovano ukoliko se insistira samo na strani roditeljstva koja je lepa i magična. Ukoliko ne razgovaramo iskreno i o plus i o minus fazama, svi oni koji se osećaju očajno, nemoćno, umorno, pardon preumorno, iscrpljeno, pogrešno (a to su verovatno svi) konstantno imaju i osećaj da sigurno nešto rade pogrešno jer uvek postoji onaj neko ko ima najlepše fotografije na instagramu, najsrećnije lice i najuređeniji život i kod kojih sve izgleda tako lako. Majčinstvo verovatno da nekada jeste i to, matching outfit za one koji to vole, najlepše torte i isfenirane kose, ali je mnogo češće hrpa pelena, neprospavane noći, i potpuna izgubljenost kako ne pogrešiti ni u jednom koraku i napraviti od tog malog bića kvalitetnu osobu.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/08/1627989109536217.jpg

Međutim, to osećanje “pogrešnosti” često ume da počne i daleko ranije. Zapravo već od samih početaka trudnoće, ili nemogućnosti započinjanja iste. “Lenji jajnik”, “nesposoban grlić materice”, “neuspela trudnoća”, “biološki sat” su samo neki od termina koji na to navode, a ne zna se da li je gori izraz “gerijatrijska trudnoća” ili “starija prvorotka” za sve žene koje se porode posle 30. godine i veoma je jasno da je jezik kojim se obraća ženama neprijateljski nastrojen i gotovo uvek u svojoj suštini prilično mizogin. Žene koje iz bilo kog razloga ne mogu da ostanu u drugom stanju, veoma često već u terminima kojim im se obraća mogu veoma lako da steknu utisak da su one krive što je stanje takvo. Da njihovo telo ne radi kako treba, da su same krive što su „zakasnile“, kao da nisu bića koja imaju potrebe, želje i htenja već puko prazno postojanje na koje je prikačen tajmer. Koji, razumeli smo, otkucava.

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/08/1627989691108236.pnghttps://buro247.rs/wp-content/uploads/2021/08/1627989109574504.jpg

Dr Preeya, je jedna od aktivnih zagovornica ovih jezičkih ali manirskih promena, i redovno deli svoja zapažnja na svom Instagramu The Wholesome Doctor gde kaže da je sve više lekara i lekarki obzirno u tome kakav jezik koriste u razgovoru sa pacijentkinjama ali da je dug put do toga da se ovi termini potpuno izbace iz upotrebe. I sama kaže da u formularima još uvek mora da štiklira box “gerijatrijska trudnoća” ali se oseća veoma neprijatno dok objašnjava termin pacijentkinji jer zna kako može da se oseti zbog toga. Zato, teži da jezik budućnosti bude inkluzivniji i mnogo manje osuđujuć. Da se i kroz jezik i kroz delovanje stvara društvo u kom će jezik koji se koristi prestati da nosi sa sobom konotacije greške i očekivanja. Preeya kaže da je jedan od tih problematičnih termina i onaj koji gotovo da i ne primećujemo a to je “prirodni porođaj”. Umesto njega doktorka Preeya savetuje da bi bilo daleko bolje govoriti “vaginalni porođaj” i da bi to izgradilo mnogo sigurnije okruženje i dalo mnogo više podrške ženama. Koristiti reč “prirodan” automatski implicira da je taj tip porođaja prihvatljiv i doktorka kaže da su iz njenog iskustva mnoge žene koje su se porodile na carski rez imale osećaj da nisu uspele u nečemu što je “normalno” i “jednostavno”.

Na tragu pokušaja ove doktorke ali i mnogih drugih koji se sve više angažuju za lingvističke medicinske promene, pokrenuta je i platforma Peanut, zamišljena sa idejom da podrži i poveže žene u problemima kroz koje sve prolaze, i otvori pitanja o majčinstvu ali i govori o njemu potpuno transparentno. Tako su i pokrenuli genijalan projekat #Renamingrevolution, koja poziva na promenu jezika, i ispisivanje novog rečnika majčinstva i plodnosti. Tera nas da se zapitamo, zašto žene ne bi imale moć i mogućnost da promene jezik koji direktno utiče na njih, koji opisuje njihova tela, i njihovo zdravlje i etiketira ih kao “podobne“ ili ne. Kako osnivačica platforme, Michelle Kennedy kaže, “mi moramo da zapamtimo da je jezik koji govorimo danas nastao u vreme kada žene nisu imale ni mesto za stolom”. Upravo, a kako smo se u međuvremenu zajednički izborile za mnogo mnogo više od toga, ostaje nam da nastavimo u tom pravcu. Šta je nekoliko termina za izmeniti, zar ne?