Svet se menja, i tome svedočimo svakodnevno. Okeani postaju sve topliji, Danski meteorološki institut je izvestio da se zbog nezapamćenih vrućina na Grenlandu (oko 20 stepeni) samo 31.jula otopilo 12 biliona tona (znamo li uopšte koliko je to nula?) leda, a tokom celog jula oko 197. Karta sveta se menja. A i život u njemu. Digitalno nomadstvo postaje opredeljenje mnogih, a zastareli modeli poslovanja postaju prošlost, ili barem nešto što se trudimo da zaobiđemo. Gledamo svet oko sebe, ali razmišljamo u slikama. Kripto valute su tu, sa usponima i padovima, konzumerizam i kapitalizam su izazvani da se promene jer nas velike korporacije i giganti više ne fasciniraju kao pre, već primat dajemo minimalizmu, i jednostavnijem sporijem životu. Sve smo ubrzali do ludila, da bismo opet čeznuli za usporavanjem, a opet se sve događa brže i brže i iako se Zemlja vrti istom brzinom kao pre, zemaljski dani deluju sve kraće. Potpuni mindshift, ali onaj u kom se sa porastom informacija i dostupnosti, svako može naučiti kako preuzeti akciju i biti deo revolucije. A ta revolucija uopšte ne mora da bude globalna da bi imala globalnog odjeka. Ukoliko se uoče lokalni i regionalni problemi, i reaguje na njih to već znači da smo deo većeg sistema koji zajedno radi na promeni.
Međutim, promena nije svima bliska. Postoje oni koji ne veruju da se sve to stvarno događa. I onih koji veruju, ali u startu dižu ruke i smatraju da je njihovo vreme za borbu i aktivizam prošlo. Postoje oni koji su nekako u sredini, pomalo odgovorni ali nedovoljno osvešćeni, i koji se ne osećaju dovoljno krivim da bi preuzimali drastične mere za promenu, a ipak osećaju da tlo gori, pa nešto s vremena na vreme i urade. Srećom, tu su i oni, na kojima svet ostaje i zbog kojih bi svi trebali da se trgnemo i pokušamo bar pred kućom da počistimo. Što zbog sramote što očekujemo od klinaca da nas spasu, što da im pomognemo i napravimo im neku bazu za lansiranje. Međutim, nije ni da smo im neophodni. Dok se nećkamo i premišljamo, postavljajući sebi pitanje “šta ja kao pojedinac mogu da uradim?” oni rade. Znaju da su oni ti koji će živeti u svetu od kog pravimo danteovski inferno, i to im je neprihvatljivo.
I tako dok Greta Thunberg predvodi globalni pokret za klimatski aktivizam, i nedavno je nakon dve nedelje putovanja stigla jedrilicom u Njujork gde će 23. septembra učestvovati na klimatskom samitu UN-a, ostali utiču na druge aspekte političke i društvene sfere i preuzimaju akcije po različitim pitanjima od menstruacije i siromaštva, potrebe za demokratijom to transgender ravnopravnosti. Amika George se od sedamnaeste godine bori protiv stigme koja prati mensturaciju i lansirala je #FreePeriods pokret u kom agituje za besplatne menstrualne produkte za sve one koje su na ekonomskoj i socijalnoj margini u UK, kao i Nadya Okamoto koja je osnovala PERIOD kao odgovor na previsoke tampon takse koje ozbiljno otvaraju pitanje da li je menstrualna higijena u današnjem svetu privilegija? Joshua Wong je svojim političkim aktivizmom i borbom za demokratiju, prošle godine bio nominovan za Nobelovu nagradu za mir, magazin Time ga je nekoliko godina pre uvrstio na listu Najuticajnijih tinejdžera te godine, a od lokalnih vlasti je ove godine u jeku hongkongških nemira zauzvrat dobio dva meseca u zatvoru, iz kog je izašao rekavši da nikada neće odustati jer se bori za osnovna prava koja se ne mogu ugušiti. Okrug Svat u Pakistanu je pored Malale Yousafzai iznedrio i Hadiqu Bashir, koja je pokrenula kampanju Girls United for Human Rights #GirlsnotBrides koja se bori protiv sklapanja dečijih brakova i za edukaciju devojčica i devojaka, i svakodnevno odlazi od vrata do vrata da razgovara sa majkama, očevima, ujacima, babama, dedama u pokušaju da nešto promeni.
Ukratko, oni će uskoro imati ili već imaju pravo glasa (ovom generacijom se smatraju oni rođeni sredinom 1990-ih do ranih 2000-ih, iako nema baš finalnog konsenzusa o tome kada se ova generacija završava) i znaju šta sa njim da rade. Da promene svet. Rođeni u vreme tehnoloških napredaka, terorizma, recesije, klimatskih promena, masovnih pucnjava, nije im ostalo ništa drugo nego da pokušaju da traže rešenje. Malo poput filma Larisse Sansour “In Vitro” sa ovogodišnjeg Venecijanskog bijenala. Ne žele oni da nostalgišu i povrate svet kakav je bio, jer ga ne poznaju, nego da naprave bolji od postojećeg.
Ekran jeste njihova svakodnevica ali i portal u svet mnogo širi od lokalnog, u kome se informacije dobijaju instant i na koje se još brže reaguje. Ako ne zaista pokretanjem kampanje i akcije a ono retwittovanjem i proširivanjem vesti poput vatre. Digitalni pametnjakovići koji znaju da su im platforme kao Twitter, YouTube, i Snapchat dostupne i da mogu da dopru do miliona, što nijedna generacija pre nije imala. Imaju mogućnost da ih svet sluša i to koriste. Ova generacija je rođena sa tehnologijom, ali i svešću i razumevanjem da ekološki kolaps i drugi kolapsi, nisu distopijska filmska premisa, nego ultimativna stvarnost, i žive u konstatnom urgentnom stanju. Kao što je Okamoto u nekom intervjuu rekla “mi otelovljujemo nestrpljenje, strast, radoznalost, i pomalo besa”. Gen Z želi da preuzme akciju i u online svetu i onom stvarnom, i u tome im samo treba pomoći, što bi oni mnogo moćniji mogli konačno da shvate. Potrebne su snage u prvim redovima borbe, ne samo na društvenim mrežama i u kampanjama koje donose profit.
I da, naravno da uvek ima onih koji kažu da je sve ništa drugo nego puki marketinški trikovi, ali neka bude i tako. I marketing i klinački entuzijazam i kako god. Momentum koji traje utiče na osnaživanje i građenje zaštitne mreže, i prilika je da polomljene i pokvarene stvari budu popravljene, a starije generacije samo neka drže ruke u džepovima, i glave u pesku. Mi smo uz klince.