Zanimljiv slučaj interpunkcije u digitalno vreme
Prošle nedelje, sud za zapošljavanje utvrdio je da je predavač na Univerzitetu u Loughboroughu nepravedno otpušten – zbog upotrebe „višestrukih interpunkcijskih znakova“ u tekstu. Nekoliko dodatnih znakova pitanja kao osnov za otkaz i zvuči kao besmislica, ali je sudija svakako ocenio da je su poruke dr. Sobnacka bile „grube, sirove i nepotrebno agresivnog tona“. Dakle, u čemu je problem sa malo interpunkcije?!?!?
Ovaj slučaj me je naterao da se zapitam o načinu na koji komuniciramo sa našim kolegama. Online komunikacija nikada nije bila važnija nego tokom prošle godine, tokom koje su emailovi zamenili većinu naših kontakata uživo. Ja svoje mejlove recimo konstantno začinjavam nepotrebnom interpunkcijom, ironično baš da bih ih učinila manje dosadnim i direktnim. Uvek sam nekako bliže osećala dva znaka pitanja umesto jednog, jer mi se činilo da to odaje utisak da sam zaista zainteresovana za odgovor. Sramota me je da priznam ali koristim čak i cringe smajlije. Ipak, moja omiljena droga je znak uzvika koji posadim u gotovo svaki mejl. Mislim, ipak ništa nije više pasivno-agresivno nego obično “hvala” bez ičega. Ali, sada eto sedim i ponovo prolazim kroz ceo inbox. Šta ako se sva moja interpunkcija manje čita kao zabavna i lagana, a više kao da sam ludački pre-entuzijastična u najbolju ruku, i zahtevna i nevaspitana u najgoru?
Znakovi uzvika imaju istoriju problematičnog čitanja. 2016. Jeb Bush je koristio jedan u svojoj predsedničkoj kampanji. To je povuklo niz šala i podsmevanja u medijima, i BBC je posebno duhovito opisivao logo kao da Jeb ne želi da deluje “PREVIŠE ozbiljno”. U međuvremenu, Donald Trump, zagriženi fan i znak uzvika entuzijasta, je samo u 2016. postavio 2,251 tvitova sa ovim znacima korišćenim u prekomernim količinama. Kao pisac, i ekspert interpunkcije, Philip Cowell kaže, „znak uzvika si ti… znak uzvika je bukvalno selfie gramatike”. Ili kako F. Scott Fitzgerald još direktnije kaže: “Znak uzvika je kao da se sam smeješ sopstvenoj šali.” Dakle, nema znaka koji bolje odgovara bivšem SAD predsedniku, realno.
Ukratko: koristiti previše znakova, posebno preterivati sa znakovima uzvika, očigledno znači gubiti na profesionalnosti. Jedan ili dva mogu da se provuku ali mogu i lako da postanu! ozbilno!! vikanje! u prazno!!
„Kada primim mejl sa previše interpunkcije, prvo duboko uzdahnem.” rekao je moj dečko. “Postoji vreme i mesto za preteranu interpunkciju-ali to su obično poruke od roditelja u porodičnoj WhatsApp grupi”. Mislim da mu neko vreme neću slati mejlove.
Čini se dakle, da znak uzvika spada u onu kategoriju problematičnih kao i brzinsko otpozdravljanje uz “x” na kraju. Zanimljivo je da su oba znaka predominatno ženske navike: u studiji iz 2006. naučnici su analizirali 200 profesionalnih grupa i ustanovili da 73% žena koristi dosta znakova. Zaključak je da su žene očigledno zabrinutije imidžom i žele da deluju druželjubljivije na poslu.
Brza pretraga po mom inboxu potvrđuje taj patern. Moji ženski klijenti, koleginice, saradnice, gotovo uvek stavljaju poljupce na kraj mejla, i ja uzvraćam na to, iako smo se videle svega nekoliko puta. Većina mojih muških kolega koristi autoritativni vokabular: nema poljubaca, nema preterano razuđenog vokabulara, i da, nema znakova uzvika. Dok naknadno analiziram ove mejlove, moram da priznam da ovi ogoljeni, bez ičega, deluju mnogo sigurnije- koncizna komunikacija zvuči asertivnije. Ako želite da pokažete da možete da obavite posao, ne treba brinuti previše o tome da delujete drugarski.
Naravno, biti pristupačan ili entuzijastičan ne znači loše ponašanje u kancelariji. Ali kao što smo naučili da NIKADA NE TREBA DA PIŠEMO MEJL U CAPSU JER MOŽE DA SE PROTUMAČI KAO VIKANJE možda treba nešto reći i o pravilnoj upotrebi interpunkcije. Preterana upotreba bilo čega je odbijajuća (uzgred i sasvim slučajno, ali bih da napomenem da isto važi i za upotrebu parfema) i izgleda da se vredi vratiti na onu poznatu izreku: zlatna sredina.
Ukoliko ipak osećate neizdrž da pošaljete prenaglašenu, preakcentovanu poruku, punu emodžija i poljubaca- pišite mi. Istina da možemo da se dogovorimo u teoriji da čekiramo emailove u potrazi za bilo čime preteranim pre nego što pritisnemo send, ali iskreno ne mogu da smislim ništa gore od jezivo dosadne, vanila konverzacije. Kada su pitanju znaci uzvika, biću ih svesna i razmišljati o njima- ali da prestanem da ih upotrebljavam? Nikada!!!