Povezano
Svi srećni brakovi liče jedan na drugi, a svi nesrećni brakovi rok zvezda završe na albumima o krahu veze, ljubavi, izdaji, preljubi, barem je tako bilo sa Lemonade od Beyonce, 30 od Adele, Return of Saturn – No Doubt, pa Chemistry Kelly Clarkson, te maaaalo starijim Rumors od Fleetwood Maca koji je postao simbol kolektivnog razvoda – sniman je u trenutku kad su svi članovi benda raskidali međusobno… I dok se svi ovi albumi slušaju sa šifrarnikom za izgovorene stihove i ne govore isključivo o prekidu ljubavi, veze, odnosa nego i o suncu posle kiše, poslednji album Lily Allen, West End Girl, nedvosmisleno i bez ikakve sumnje priča o raspadu njenog braka sa glumcem Davidom Harbourom – zvezdom serije Stranger Things – koji joj se zakleo na vernost tokom kovida, te usvojio njene dve ćerke Ethel Mary i Marnie Rose (iz braka sa Samom Cooperom).
AUTOPSIJA JEDNOG BRAKA
U 14 pesama Lily Allen pretvara privatni brodolom u album o ljubavi, izdaji i potrazi za sobom, gde je svaki stih istovremeno i dokument i katarza. West End Girl je, definitivno, njen najličniji album do sada i fascinantan je osećaj koji stvara dok slušate muziku – deluje kao da ste ušli u njenu dnevnu sobu, da ste u krevetu sa njom i njenim mužem, da prisluškujete njihove razgovore… kao da Lily pred vašim očima čita odlomke iz svog dnevnika ili vas vodi sa sobom na psihoterapiju. Opet, uopšte vam nije glupo dok to radite, već želite još, jer vam ona, kao istinski majstor pripovedanja, ne da da se opustite ni u jednom trenutku, uvodeći u svaku novu pesmu neke nove elemente, detalje, pitanja.
I taj osećaj je apsolutno isti i nakon prvog, i drugog, trećeg i četvrtog slušanja albuma.
OGOLJENO, ISKRENO, DUHOVITO, TUŽNO
Da li je ovo revenge album? Lily kaže da danas nema potrebu za osvetom, iako joj je album poslužio da se izbori sa nekim osećanjima nakon razvoda – odlazila bi u studio, plakala dva sata i onda pevala o onome što joj se dešavalo u odnosu sa Davidom – 16 dana. Rezultat je potpuno ogoljen, do koske, iskren, ali i duhovit album kakav dosad nismo čuli. Lily se ogradila i rekla da su sve pesme autofikcija, mešavina stvarnih i izmaštanih događaja, ali izgleda da je izmaštano samo ime Madeline – žene sa kojom je David varao Lily, a koja zapravo i nije jedna žena, već zbir nekoliko osoba. Pa da krenemo.
WEST END GIRL – LILY ALLEN
Naslovna pesma, West End Girl, jedina je pesma na albumu koja zvuči slatko, stilizovana je kao neka vrsta sambe, gde Allen recituje, odnosno zadihano niže stihove o tome kako su se ona i muž preselili u brownstone u Njujorku, te da je na njegovo insistiranje kuću sredio čuveni arhitekta: „Found ourselves a good mortgage / Billy Cotton got sorted“, što su slušaoci mogli i da vide u Open Door emisiji Architectural Digest-a z 2023. godine.
I dok ona pevuši o kućici u cveću i travi oko nje, tonovi postaju depresivniji, a u pozadini raste nešto zlokobno i mračno, te dolazimo do dela u kojem ona jednog dana saopštava Davidu „divne vesti“ – to da je upravo dobila glavnu ulogu u predstavi na West Endu (odnosi se na „2:22 – A Ghost Story“, ali je ove godine ponovo igrala na West Endu, u komadu „Heddi“).
„That’s when your demeanour started to change“, peva Lily, a onda dodaje: „You said I’d have to audition / I said, ‘You’re deranged’ / And I thought that that was quite strange.“ Upravo tu se, posle dva minuta (a sa 42 minuta do kraja) završava sve što je lepo i sunčano na ovom albumu i počinje početak kraja jedne ljubavi i priča o tome kako se žena sa tim nosi. U pesmi slušamo Lily u telefonskom razgovoru sa mužem i pretpostavljamo da joj je tada predložio da budu u otvorenoj vezi: „It makes me really sad but… I’m fine, I just want you to be happy… I love you“, završava se pesma i kreće seciranje jednog odnosa na sitne komade gde Lily s bolnom iskrenošću peva o ženi koja umesto da kaže svom mužu kako se stvarno oseća, nevoljno pristaje da učestvuje u odnosu u kojem on stalno menja pravila. „Toliko sam posvećena (odnosu) da bih izgubila sebe, samo da ne izgubim sebe“, peva u pesmi „Nonmonogamummy“.
U pesmi „Tennis“ vidimo da je počela da sumnja u parnerovo neverstvo, kad je zgrabio svoj telefon nakon što mu je stigla poruka, gde je otkrila da se dopisuje sa tom čuvenom Madeline, o neverstvu govori i „Ruminating“, a u „Sleepwalking“, koja samo podseća na slatke balade iz šezdesetih i sedamdesetih godina, priznaje da bi radije bila njegova kurva, nego madona, u koju se pretvorila.
„If it was just sex, I wouldn’t be jealous / (But) you won’t play with me“… „And who’s Madeline?“ – stih koji se ubrzo pretvara u bolno ponavljanje – „Who the fuck is Madeline?“, peva u „Tennis“ dok u pesmi „Madeline“ govori o hrabrosti koju je pronašla da pošalje poruku dotičnoj ženi i u kojoj, na zadovoljstvo slušalaca, recituje odgovore koje dobija nazad, sa uverljivo autentičnim američkim akcentom.
PUSSY PALACE
Zamislite da svratite do stana vašeg nekadašnjeg partnera samo da mu donesete nešto i tamo nailazite na seksualne igračke, lubrikante, stotine kondoma … e, tako se oseća Lily Allen u pesmi „Pussy Palace“, koja predstavlja njeno otkriće da je čovek kojeg voli seksualni zavisnik. Da se razumemo, pesma zvuči kao klupski hit, ali kad pomislite da iza svega stoji priča o izdaji i pevari, nekako ne možete a da se ne saosetite sa Lily. Iako u pesmi „Relapse“ otkriva kako ju je raspršivanje snova o sreći (možemo reći i osvešćivanje) nateralo na to da ponovo razmišlja o tome da se vrati drogi i alkoholu, aplaudiramo joj u pesmi „Dallas Major“ u kojoj priča o tome da je ponovo izašla na dejting-scenu. No, stihovi su ponovo gorki:
„I’m almost nearly 40 / I’m just shy of five-foot-two / I’m a mum to teenage children / Does that sound like fun to you?“, pita potencijalnog novog partnera na dejtu.
S obzirom na to da sve deluje kao neka predstava, „one woman show“, ne možete a da se ne zapitate – kako će se sve ovo završiti. Utešna je poslednja pesma na albumu „Fruityloop“ gde Lily zaključuje da problem ipak nije u njoj već u njenom suprugu, te da se nada razrešenju njegovih unutrašnjih borbi.
„You’re just a little boy, looking for his mummy… / Playing with his toys, he just wants attention / He can’t really do attachment, scared he’s gonna be abandoned“, a za sebe kaže: „I’m just a little girl, looking for a daddy / Thought that we could break the cycle“. I možda je za Lily važnije to što umesto da prekine patern odnosa kakav ima sa partnerima, prekida način na koji se nosi sa svojim emocijama – što od njih ne beži, nego se sa njima direktno suočava, ulazi u studio i nakon sedam godina pravi album do te mere provokativan i iskren, da je nadmašio sve ranjive i iskrene albume ikad.
Fotografije: Promo, Profimedia