MKDSL INTERVJU: Zaklinjem se da ću marljivo raditi i poštovati roditelje i starije 

U svetu domaće elektronske muzike retki su umetnici koji uspevaju da povežu nostalgiju za prošlim vremenima sa savremenim ritmovima i trendovima, a da pritom zadrže autentičnost i donesu na scenu nešto potpuno novo. Marko Milošević, poznatiji kao MKDSL, spada u te retke. Sa jednim od svojih poslednjih muzičkih projekata, “Kluboslavijom”, MKDSL donosi jedinstven miks tehno zvuka i pesama iz ex-YU perioda, spajajući ritmove prošlosti i sadašnjosti na način koji očarava publiku širom Balkana (“Kluboslavija” su žurke na kojima je nemoguće đuskati).

Otkud mu ideja za “Kluboslaviju”, da li je uopšte jugonostalgičan, kakve planove ima za budućnost i na
čemu trenutno radi, otkriva za prvo štampano izdanje BURO. magazina.

Kada i kako si došao na ideju da napraviš projekat “Kluboslavija”?

– To je projekat koji se dugo krčkao. Još pre desetak godina počeo sam da u setove ubacujem muziku koja ne postoji u klubovima, dosta žive svirke, gde su se našle i domaće pesme. Nekim ljudima se to svidelo, pa su dolazili angažmani u kojima su mi tražili varijante toga, a one su iziskivale dodatnu muziku – i kolekcija pesama je konstantno rasla. Letnja rezidentura na plaži Kiteloop mi je pomogla da se konačno slože kockice, na suncu je mnogo teže rasplesati ljude. Da li volite da plešete u tri po podne na jakom suncu i vrelom pesku? Ni ja. A bogami ni drugi. Što je dovelo do toga da pesme poput “Bolji život”, “Bila je tako lijepa”, “442 do Beograda” idu preko razglasa, jer čim bih probao nešto brže, svi bi brzo klonuli od vreline i sunca. Eksperiment se pokazao izuzetno uspešnim, pogotovo kod lepšeg pola. Do te zime se ideja dobro prokuvala i u decembru kreće prva “Kluboslavija”.

Koja je tvoja prva asocijacija na Jugoslaviju?

– Taj neki osećaj – zajedno možemo. Nije važno šta, samo možemo.

Omiljeni deo pionirske zakletve?

– Da ću marljivo učiti i raditi, poštovati roditelje i starije, i biti veran i iskren drug koji drži datu reč, i ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir.

U kulturološkom smislu – koje jugoslovensko nasleđe je najviše uticalo na tebe?

– Da kažemo da su sloboda duha i prisustvo izbora, kao i morala, imali najveći uticaj. Toliko neverovatne muzike mi je otkrio Treći kanal, koji je direktno zaslužan i za “Kasandru” i širenje turbo-folk kulture. Čak je i TV Palma, poznata po hardkor narodnjacima, imala emisiju “Grafiti” posvećenu elektronskoj muzici… Postojao je izbor, koliko god šizofreno delovalo. A tu su bili i B92, Radio Pančevo… A slobodu duha i moral sam od kuće poneo.

Na suncu je mnogo teže rasplesati ljude

Jesi li jugonostalgičan?

– Najviše za optimizmom i nebrigom tog vremena.

Šta misliš, u čemu je tajna “Kluboslavije” – zašto se ljudi toliko “lože” na spoj elektro-muzike i narodnog melosa?

– Čini mi se da je upravo ta muzička neopredeljenost “Kluboslavije” jedan od ključnih faktora njenog uspeha. Mlade boli uvo kog je žanra njihova omiljena pesma, kao i koja pesma ide posle nje, tako da pokušavam da kućne plejliste oživim u klubu. Uz trenutno ogromno zasićenje DJ scenom, prosto je pravo vreme i trenutak za takav projekat.

Planovi za budućnost kad je reč o “Kluboslaviji”?

– “Kluboslavija” je porasla više nego što sam se nadao da je moguće, nadam se izvozu…

Za kojim klubovima žališ?

– To bih mogao da nabrajam do sutra. Industrija, Bassment, Paviljon Cvijete Zuzorić, Plastic, Mint, Akademija, 20/44, Exile, Lifka, Kolos, No Name, Saloon, Kuća, Slon, Gradilište, Inkognito… Koliko je samo bilo zabavnih lokacija.

Koje klubove u Beogradu najviše voliš – lično, a u kojima najviše voliš da puštaš muziku?

– Kao neko ko je tokom pandemije sve svoje vreme provodio u KPTM-u, nisam dovoljno nepristrasan da bilo koji drugi izdvojim.

DJ nastupi koje ne propuštaš?

– Iskreno, to ne postoji. Žive svirke su mi postale zanimljivije, a volim da odem na Lutona i Šćepu, i Ajrona, to su drugarići i verujem im za pultom.

Šta je za tebe savršen set?

– Da traje više od šest sati, a da je čak i na početku i na kraju krcato.

Kada si poslednji put imao slobodan dan i šta si tada radio?

– Upravo zbog toga što je “Kluboslavija” toliko porasla, sveo sam žurke na jednu mesečno, pa imam više slobodnog vremena nego ranije. Trenutno sređujem stan i vršim muzičke pripreme. Planiram rad na novom albumu posle Nove godine, te sada čitam literaturu, pratim tutorijale, vežbam izvođenje na novim instrumentima, kuvam.

Sem muzike, šta te sve inspiriše na stvaranje?

– Sve stvari koje volim.

FOTOGRAFIJE: Teodor Kopicl, Marko Edge, Privatni album