Pretraga

“Thanks for the Dance”: Jedina playlista koja nam danas treba

“Thanks for the Dance”: Jedina playlista koja nam danas treba

Tekst: BURO.


Nije retkost da smo sumnjičavi spram ideje kada se iz studija umetnika iščeprkaju kasni, još kasniji, ili neobjavljeni radovi. Izvlače se odasvud i obrađuju, prerađuju nekada i besomučno, kao što se desilo u slučaju Tupaca, pa je objavio više albuma posle smrti nego tokom života. Ipak, vest da je objavljen novi album Leonarda Cohena nas je i te kako obradovala, jer sa njim nikada ne može biti tako nešto u pitanju. Svoj poslednji album obavio je tri nedelje pre smrti 2016. godine, ali i nakon što je završio “You Want It Darker” ostale su neke neobjavljene pesme na kojima je radio. Tri godine kasnije konačno su objavljene i rezultat je predivna, posthumna kolekcija novih pesama - tridesetominutni album “Thanks for the Dance”.

 

Njegov sin, muzičar i tekstopisac, Adam prikupio je preostale pesme i okupio ozbiljnu, zvezdanu muzičku ekipu koju čine  Daniel Lanois, Jennifer Warnes, španski gitarista Javier Mas, Bryce Dessner iz benda The National, Damien Rice... Zajedno sa njima radio je na (do)završavanju pesama. Iako ih je pozvao za saradnju, bilo za instrumentale ili prateće vokale, u prinicipu njihovo prisustvo nije previše eksplicitno i primetno. I iako bi bez njih objavljivanje albuma bilo nemoguće, Cohenov umirujući, raskošan, topao, i poetičan glas ostaje vodeći impuls koji pratimo i koji će nam uvek nedostajati. Dominacija akustične gitare sa “You Want it Darker” nastavlja se i ovde i zaključno sa ovim albumom sasvim je jasno da je Cohen, logično, u fazi daleko drugačijoj od svih prethodnih - reflektivnoj, transformativnoj, u kojoj vlada nesaglediva ali spoznajna tišina, a svaka od pesama je osvrt na sve ono što (ne) znamo o životu, na sve što se dogodi srcu, na lične slabosti i uspehe, mane i prednosti, ono što zauvek pamtimo i što slučajno zaboravimo...

 

 

Možda najbolje o ovom albumu je kroz objašnjenje naslova rekao sam Adam Cohen: “Hvala za ples života. Hvala za uspone, padove, sve slatko, sve gorko, tragediju, komediju, lepotu, tugu, lakoću, težinu… tačno ovako bi on nazvao ovaj album. Na to je stalno referisao. Na ples. I to kako smo lako svi ovde.”

 

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar