Zašto smo toliko opsednuti prošlim vremenima i možemo li to osećanje žalosti za onim što je bilo da iskoristimo za uživanje u sadašnjosti, istražuje Anja Paspalj, u autorskom tekstu za prvo BURO. štampano izdanje.
Dana kada sam napunila deset godina sam plakala. Majka i sada voli da prepričava kako sam se tog jutra probudila u potpunom očaju. Nikome nije bilo jasno zašto, osim meni. Na njeno pritiskanje sam konačno prevalila preko usana zbog čega je taj rođendan bio razlog za plač. “Nikada više neću imati jednocifren broj godina!” U mojoj malenoj glavi taj prelazak sa jednocifrenog na dvocifren broj godina bio je početak tinejdžerskog doba, a zatim i prelazak u “život odrasle osobe”. Kraj jedne ere – detinjstva.
Tokom odrastanja često sam osećala oštru, tu gorko-slatku nostalgiju za svojim detinjstvom, što pokazuje da sam rasla bezbrižna, sa mnogo uzbudljivih i veselih dešavanja oko sebe. Zanimljivo je da sam, i pre nego što sam otkrila šta je nostalgija, racionalo ali i vokabularno, znala da ću je jednog dana osećati, da će mi sadašnji trenutak nekad nedostajati. Ipak, nostalgija je sveprožimajući deo naših života. Sigurno smo je u više navrata primetili kod svojih roditelja ili baba i deda, pre nego što smo i sami počeli da osećamo njene obrise. Pored našeg intimnog doživljaja nostalgije, ona je sada postala i marketinška strategija, način da brendovi, kompanije i dominantna kultura nama vladaju.
Kada se novo izdanje Victoria’s Secret revije nedavno vratilo na velike ekrane, svi su bili pomalo iznenađeni tom strateškom odlukom. Zar to vreme nije prošlo? Sada je sasvim jasno da jeste, ali su oni na čelu ovog megalomanskog brenda odlučili da je nostalgija za vremenom kada je VS predstavljao vrhunac modelinga, zabave i seksepila dovoljno jaka da se obnovi čuvena revija (samo u malo novijem ruhu). Reakcije nakon nje bile su pomešane, ali je ona pokazatelj da je nostalgija i dalje moćan alat, pogotovo danas. Postoji bezbroj primera, od cikličnih modnih trendova i rimejkova starih filmova do činjenice da je u kampanjama koriste i političari kao strategiju za dobijanje glasova.
Nešto u prošlosti je uvek bilo lepše, lakše, bolje
Nešto u prošlosti je uvek bilo lepše, lakše, bolje. Ili nam bar tako deluje. Toliko je izražen jaz između današnjeg i života pre deset, dvadeset ili trideset godina, da je lako prepustiti se nostalgiji za vremenom koje (objektivno) nije bilo toliko davno. Ipak, pre samo tri decenije nije bilo pametnih telefona, društvenih mreža i ostalih digitalnih zavrzlama koje su potpuno transformisale način na koji se krećemo kroz svet. No, da li ta današnja uporna sklonost ka nostalgiji možda ukazuje na to da nismo preterano zadovoljni načinom na koji trenutno živimo?
SVE TE NOSTALGIJE…
Uz nostalgiju neizbežno ide i romantizovanje prošlosti. Jugonostalgija je postala posebno izražena na našem području, i to je nešto što smo gotovo svi osetili kod prethodnih generacija. Tu je i nalet Instagram naloga posvećenih arhitekturi u bivšoj Jugoslaviji, načinu života i tadašnjim vrednostima. Kao što generacija Z širom sveta trenutno romantizuje devedesete zamišljajući ih kao zabavan i maštovit period u popularnoj kulturi, tako se i kod nas glorifikuje Jugoslavija za vreme Tita. Začkoljica leži u tome što romantizacija sama po sebi govori o jednoj ulepšanoj slici nečega što je bilo, što u realnosti sigurno i nije bilo tako jednostavno i savršeno.
Teoretičarka kulture Svetlana Bojm to precizno opisuje u svojoj knjizi “The Future of Nostalgia” iz 2001. godine kada kaže: “Nostalgija je gubitak jednog očaranog sveta sa jasnim granicama i vrednostima.” Kako društveno, tako i individualno, boreći se sa sadašnjim nezadovoljstvom, upuštamo se u sanjarenje o nekom prethodnom vremenu koje nismo svesno ni doživeli. Kada nostalgija prelazi granicu, i kako da pronađemo put nazad – u sadašnjost?
Prepustiti se prošlosti je pasivno. Od nas ne zahteva pokret, od nas traži samo da se predamo
“Nostalgiju” je prvi put definisao švajcarski lekar Johanes Hofer 1688. godine. Tada se nostalgija smatrala psihičkom dijagnozom koja prouzrokuje nedostatak sna, letargiju i depresiju. Sada, dok nosimo pametne telefone u džepu, još više smo skloni upadanju u vrtlog nostalgije. Gledamo fotografije i prisećamo se starih veza, putovanja i godina kada je sve delovalo jasnije, sigurnije. A i lako je. Prepustiti se prošlosti je pasivno. Od nas ne zahteva pokret i ne traži energiju, od nas želi samo da se predamo. Vraćanjem u prošlost bežimo od budućnosti. No, mora li tako?
Ukoliko je zabiberimo realnošću, nostalgija može da nas pokrene. Trenuci iz prošlosti neće se ponoviti, i šteta je što toga nismo svesni dok se dešavaju. Da smo znali da su vreme Spajsica ili era disko-muzike toliko posebni, verovatno bismo u njima više uživali i možda se ne bismo ni bavili time šta je bilo i šta će biti. Prepoznajući njen potencijal i to u kojoj meri smo sposobni da joj se predamo, razne industrije nas na kašiku hrane nostalgijom, možda i pod pretpostavkom da nismo za bolje. Ali, ako konstantno govorimo i glorifikujemo prošlost, žaleći za njom, možda nismo ni spremni za bolje? Mislim da ne treba biti rob nostalgije već je staviti u svrhu sadašnjosti, iskoristiti je za kratko uživanje, pa je lepo spakovati i skloniti sa strane. Do sledećeg puta.
Fotografija: Promo
Ilustracija: Katarina Stefanović
BURO. magazin je besplatan i svoj primerak možete preuzeti na nekoj od sledećih lokacija u Beogradu: Poslastičarnica Fini, Svetozara Miletića 7, Dorćol, Mutapova 21, Vračar; Smokvica Kralja Petra 73, Gospodar Jovanova 45; Valentina i Karanfil, Gospodar Jevremova 6; Bistro Grad Hometown food, Uzun Mirkova 5; Zaokret, Cetinjska 15; Kafeterija d59b, Kralja Petra 70; Jasmin a Maslina, Narodnog fronta 21b, Novi Sad; Saša bar, Gospodar Jevremova 40; Iva New Balkan Cuisine, Kneginje Ljubice 11; Tisa New Balkan Cuisine, Bulevar kralja Aleksandra 129; Pietra Pizzeria & Cocktail Bar, Kumanovska 6; Pietra Pizza & Cucina West 65, Omladinskih brigada 86e; La Boulangerie, Kneza Miloša 50; Mehurić champagne & bar, Palilulska pijaca, Ilije Garasanina 5a; June cafe, Gospodar Jevremova 25; Sloj bistro & bakery, Gospodar Jevremova 9; Vinoteka Decanter, Hercegovačka 17; Puter bistro, Njegoševa 82; JAVA Coffe, Andre Nikolića 7; Distante, Uzun Mirkova 8, Distante Galerija shopping centar; Monologue concept, Venizelosova 33e; Koncept45, Kralja Petra 45; Fratelli e Amici, Uzun Mirkova 4; Ušće shopping centar; NICOLAS Concept Store, Uzun Mirkova 8, Galerija shopping Centar; Maja Stanišić Hairstyle Expert, Kralja Petra 61; Haos Community Space Artklasa, Dunavski kej 48; Square Nine Hotel, Studentski trg 9; Mandala Wellbeing Collective, Skenderbegova 14; Pastis, Strahinjića Bana 52b; Ars medica, Trg Nikole Pašića 8.