Najnežniji cover bend na svetu: Upoznajte „nastroje“
Saznajte kako nastaju najbolje obrade koje slušamo proteklih nedelja.
Povezano
Oni su Teodora, Marko i Steca i trenutno čine najpoznatiji „kućni cover bend“ kod nas – nastroje. Ako još uvek niste čuli za njih, a imate instagram, onda nešto sigurno nije u redu s vašim algoritmom jer je ovaj trio (koji se pred kamerama pojavljuje kao duo) u poslednjih nekoliko nedelja okupirao je feed i storije viralnim obradama hitova koje smo zaboravili da znamo napamet. Tu su Pisaću joj pisma duga od Zdravka Čolića, Luda za tobom od Lepe Brene, pa Zidovi Dare Bubamare, Haljina Goce Tržan i Umirem majko od Dragane Mirković, u najnežnijim mogućim tonovima.
Iako smo želeli da intervju sa njima bude upoznavanje sa članovima benda, u kojem će da daju odgovor na pitanje koje sve zanima – zašto nastroje kada ih ima dvoje, ubedili su nas da se malo poigramo i ostavimo njihove odgovore bez imena i objašnjenja ko je šta rekao. Na vama je da pogodite ko je ko, ali to na kraju nije ni važno jer nastroje su zapravo toliko uigrani da zvuče kao jedna osoba.
Ko stoji iza benda Nastroje i pitanje svih pitanja: zašto troje, kad vas ima dvoje?
Nas troje.
Moj najbolji drugar, njegov najbolji drugar i ja.
Neko mora i da snima.
Da li se bavite isključivo muzikom?
Ne, bavim se komunikacijama.
Ja sam asistent na FPU-u, na katedri za dizajn enterijera i nameštaja.
Ne, bavim se kreativom u oblasti marketinga.
Bilo bi strava da možemo da se kloniramo, pa da štancamo par covera nedeljno.
Kada ste počeli da stvarate muziku i šta vas je spojilo?
Muzikom sam počeo da se bavim 2018. godine kroz projekat GOLA GLAVA.
Prvo sećanje mi je slušanje brata kako svira sintisajzer i moji pokušaji da oponašam isto.
Prosviraću duduk, pričekajte.
Nastroje ekipu je okupio Steca, prvobitno na zajedničkim druženjima – dok se u jednom trenutku nismo dohvatili insturmenata koji su se tu zatekli. Onda smo počeli i ciljano da se viđamo kako bismo svirucali, da bismo danas mogli komotno da se deklarišemo kao kućni cover bend.
A kada i kako se rodila ideja da radite covere poznatih hitova?
Nastroje kućni cover bend je nastao kao zabavna bleja i bilo nam je logično da se na svakom sešnu prihvatimo neke pesme koju smo ili pevušili tog dana ili čuli negde u prolazu. Uglavnom su to zaboravljeni hitovi ranih dvehiljaditih, odnosno himne našeg tinejdžerskog doba (koje, da se razumemo, nismo nužno tada aktivno slušali). Veoma nam je važno da pomenemo da prema svim autorima i pesmama koje obrađujemo gajimo veliki respekt, poštovanje i kroz ove obrade želimo da radimo shout-out.
Sa kakvim se sve izazovima suočavate kada krenete da obrađujete neku pesmu? Je l’ se lako dogovorite oko toga šta ćete raditi i da li to zavisi od trenutnog raspoloženja, situacije, nečega što trenutno slušate…?
Da prevedem pesmu iz originalnog aranžmana u nastroje aranžman.
Uglavnom sve ide lako, ako smo dobrog raspoloženja.
Najveći izazov je ne uvrediti se kada mi predlog ne prođe.
Trenutno nam je fokus tehničko-organizacionim momentima. Za početak, bilo bi strava da možemo da se kloniramo, pa da štancamo par covera nedeljno. Voleli bismo da unapredimo kapacitete za live izvedbe, da imamo produkcijsku podršku, čak se javlja potreba i za novim članovima tima koji bi nam pomogli oko upita koji stižu. Slatke muke.
A da li vam se nekad desilo da vam se pesma učini lakom za izvođenje, a onda ispadne drugačije? Koja pesma je bila najveći izazov?
Jeste. Zaboravi broj Nataše Đorđević je prilično izazovna za postavku na zvuk koji negujemo.
Luda za tobom mi je definitivno najteža za pevanje i uglavnom se borim za dah kad ona dođe na red.
Čini mi se da sam dosta puta čuo pokušaje pesme Lepa do bola.
Postoji li pesma za koju ste mislili da će „da razvali“, a publika je ostala hladna? I – koju niste želeli da obradite, ali je na kraju ispala “pun pogodak”?
Ne.
Ja zapravo nemam potrebu da iko čuje šta pevam.
Preboleo sam, ali tvrdim i dalje da bi pun pogodak bio svaki predlog koji nije prošao. Sjajan prijem kod Instagram publike smo dobili tek nedavno, kada smo obradili Čolu. Sve pesme pre toga, to jest prethodne cele godine, pratilo nas je, na primer, 126 ljudi, praktično krug prijatelja. Sada je teško i reći koja od pesama tada najslabije prošla, ali recimo da je to bila ona od Šaka Polumente „Pod sjajem ružičastih zvezda“. Pesmu koju nismo hteli (ali jesmo) da ponovo odsviramo je upravo Čolina „Pisaću joj pisma duga“. Mi smo već imali verziju koja ima originalne reči, malo tvrđi aranžman i već okačenu na profilu. Ali avaj – studentski herojski čin ture do Strazbura nas je toliko inspirisao da smo Čolinu pesmu ponovo obradili: promenili reči u skladu sa studentskim podvigom; pripitomili ritam. I sve ostalo je istorija.
Kakvu muziku pravite kad to nisu obrade i gde je možemo čuti?
Želimo da razvijemo solo act za Teodoru. Čak imamo i postavljen alter ego koji želimo da razvijamo. Radi se o zanimljivom vajb miksu za koji bismo rekli da putuje kroz vekove (nazad u srednji vek)!
Marko već ima svoj act, stvara muziku pod imenom GOLA GLAVA. Možda bi bilo zanimljivo da čujete njegovu „Jagodu“ na kojoj Teodora peva prateće vokale. Moglo bi se reći da bi tako zvučao autorski rad nastroje.
Steca ima u planu da uči da svira jermenski duvački instrument duduk, u čemu ćemo ga zdušno podržati!
Šta privatno slušate, čija muzika vas inspiriše, koji su to muzičari?
Slušam sve što nije dosadno u ovom prezasićenom muzičkom svetu. U poslednje vreme me je oduvala Nena Ivošević sa „Još ne sviće rujna zora“. Od stranih uticaja – daleka Azija objašnjava neke stvari, preporuka za preslušavanje albuma Miniseries od Sumin & Slom i bend Silica Gel.
Mokranjčeve rukoveti.
Inspirišu me ovo dvoje.
Čije koncerte ne propuštate?
Ne bih propustio bend The Voidz.
Ja ne mogu da nabrojim šta sam sve propustila. Nažalost.
Ne previše bučne koncerte.
Gde snimate – čini se da je uvek u pitanju nečija soba, a nekad je to i studio?
Snimamo kod kuće, jer smo kućni cover bend.
Voleli bismo i da eksperimentišemo na temu snimajućeg prostora, očekujte.
Kada biste morali da snimate obrade iz samo jednog žanra do kraja života – šta bi to bilo i zašto?
Ograničenje žanrovima može biti korisno, ali u načelu smo protiv žanriranja, jer u našoj sredini to povlači neke diskriminatorne kontekste koji su prevaziđeni u savremenom trenutku. Ako baš moramo da odgovorimo na ovo pitanje, biramo ex-yu i folk, upravo da bismo rekonceptualizovali pristupe takvim numerama.
Gde ste do sada nastupali i – pitanje na koje svi očekuju odgovor – kada će koncert?
Nastupali kod kuće, a prošle nedelje smo imali i prvi lajv na privatnom događaju. Izveli smo 3 pesme i bilo je sasvim dobro. Pratite naš Instagram, jer ćemo tamo objavljivati gde nas sve očekuju nastupi, a biće ih od juna.
Fotografije: Privatni album