Natalija Rajković Nataleé: Umetnik stvara iz duše, ili postaje marioneta sistema

Krajem leta, bend Nataleé, sa Natalijom Rajković na čelu, objavio je novi EP pod nazivom Bezdan. I kako sam naziv ovog EP-a sugeriše, Natalija kao autor pesama uspela je da opiše svoj (pazite sad na epitete) duboki, emotivni, najpre ljubavni, bezdan. Ako se pripremate da, tokom preslušavanja EP-a, padnete u depru, odmah vam možemo reći da to ne očekujete. Uz primese jazza i soula, Natalija i njen bend kreiraju bezdan, ali samo onda kada je reč u kreativnim instrumentalnim rešenjima i tekstu koji nas vuku u ponor genijalnosti u interpretaciji osećanja ljubavi.

Novi EP bio je povod za razgovor koji sam dugo planirala da obavimo. Međutim, njeno sveobuhvatno stvaralaštvo u svakom smislu privlačilo me je i ranije da je predstavim u medijima. Publici poznata po singlu Bebo (2020), a nakon toga i po albumu Osvesti se (2021), mlada muzičarka u poslednje tri godine kreira zavidnu bazu fanova koji će verno nastaviti da podržavaju uz singlove Remi (2022) i Rolam (2023).

U jatu mladih i neafirmisanih umetnika, ona se ističe kao izvođač sa posebnom energijom i željom da izrazi iskreno stvaralaštvo, dok akcenat stavlja na „čist“ odnos sa publikom.

_Natalija Rajković Nataleé

Kao neko ko je već pola decenije prisutan na domaćoj muzičkoj sceni, šta te je inspirisalo kada si započinjala svoju muzičku karijeru, i šta se promenilo tokom godina?

– Od prvih koraka u muzičkoj karijeri, pa sve do danas uz mene je bila želja da utičem pozitivno na ljude. Znala sam od malena da budem u centru pažnje, da ponekad nešto, nekad nešto odglumim, recitujem ili otpevam. Još kad se svemu tome pridružila gitara, milina. Inspiracija sada: Cilj benda Nataleé je da širimo talente, darujemo ljubav i budimo emocije kod ljudi. Da se razmeni bol i olakša teret duše – uz muziku sve biva lakše.

Do sada sam se trudila da opevam duh sadašnjih vremena i tako prenesem duh svoje generacije. Bavim se društveno angažovanim temama i opsiujem sput od ljubavi do propalih ljubavi. Trenutno je došlo vreme da se bavim dušom i kako sam nju shvatila kroz dosadašnji život – ona je smisao života, sve ostalo za mene je prolazno. Kada razgovaramo o žanru, imaćete uskoro priliku da čujete na sledećem EP-u pravi domaći SOUL. 

Kako bi opisala svoj muzički stil i na koji način se on razvija? Da li postoji neki umetnik ili pokret koji je posebno utiče na rad Nataleé benda?

– Na početku stil se definisao po uzorima – to su bile „jake žene“ koje su same pisale svoje tekstove, svirale instrumente, otvarale dušu i na taj način učile mnoge generacije pravim vrednostima. Takođe, naši kantautori i pisci. Od malena sam zadojena EX YU ROCK-om, smatram da tu ima dosta zlata.

Za mene lično, odrastanje u siromašnom gradu i zemlji, uticalo je na to da me inspirišu Brazilci, Afrikanci i uopšte koreni njihove muzike. Tako sam pronalazila inspiraciju za što originalniji domaći zvuk. Uvek sam želela da spojim više stilova u jedan novi i to je još jedna stvar koju delimo svi u Nataleé bendu. Uzor su nam: Jorge Jor Ben, Astrud Gilberto, Buddy Guy, Erykah Badu, od modernih… H.E.R, Jorja Smith.

A koji ljudi su tvoji uzori i inspiracija izvan sveta umetnosti?

– To su smireni ljudi, koji su prevazišli i ugasili sebe. Oni koji su se odlučili na večne molitve, koji u tihovanju, miru nalaze najveće mudrosti i bezuslovno dele sa nama koji živimo u svetu.

Ljudi koji, uprkos ogromnoj slavi, ostaju skromni pred Bogom i koji znaju da svaki čovek mora stremiti ka nečemu većem od njega samog. Ako nije tako, čovek stremi samo ka čoveku, a znamo čoveka… Ili još nepovoljnije, ka nečemu nižem – to je obično bolest, porok, zavist. Zaključak je, svi ti ljudi me inspirišu da pišem.

Kad smo pomenuli našu zemlju, koji su bili najveći izazovi sa kojima si se suočila kao mlada umetnica na domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni?

– To su uglavnom egzistencijalne krize u smislu, koliko se ulaže energije, rada i truda u muziku, a činjenica je da se od nje teško živi. Skoro svi članovi benda Nataleé moraju raditi dodatne poslove ili svirati s drugim muzičarima.. Tim se povećao, pa je danas mnogo lakše nego pre – ali sve to mora da se prođe i pregazi da bi se čovek iole na kraju „obogatio“.

Koju i koliku ulogu ima muzika u našem društvu, posebno u Beogradu?

– Muzika je jezik za koji nisu potrebne reči, ritam koji te odvede na neko drugo mesto. To mesto je potrebno svakom čoveku – da sagleda sebe i stanje u kom se nalazi fizički i psihički. Čovek se dopunjuje muzikom, jer ona može da leči, umiri, ali i dodatno uznemiri kad padneš. (Smeh)

Beograd ima mnogo toga da pruži, u njemu se kriju blaga i biseri koji tek treba da zablistaju. Mi, koji smo hrabro istupili, borićemo se da Srbija postane zemlja muzike i pesme. To nam nikada ne mogu oduzeti.

Svaki tvoj muzički poduhvat deluje kao celina za sebe i jedinstveni deo tvoje duše. Da li imaš neki specifičan proces stvaranja, rituale?

– Ne razmišljam puno o konceptima na početku stvaranja. Kao najuzvišeniju umetnost izdvajam „ŽIVOT“ koji se sam piše. Moje stvaralaštvo je dnevnik koji beleži ključne njegove oscilacije, najsnažnije emocije koje se rečima, koliko god se trudila, ne mogu izraziti.

Bilo je raznih perioda, prostora, koncertnih sala, trotoara, dnevnih soba i terasa na kojima su nastajale moje pesme. Uvek sam spremna da zapišem dobar stih ako se nešto uvrzma po glavi ili bar zabeležim temu pa je završim kada imam inspiracije. Muzika dolazi naknadno, čujem da je bend napravio nešto zanimljivo pa probam neki od tekstova. Dakle, nekad nastanu odvojeno, a nekad se igramo, džemujemo pa napravimo simbiozu sa tekstom i muzikom. Nema pravila.

Na primer album Osvesti se je traganje za smislom, uviđanje nepravde u svetu – jedina pravda nazire se u ljubavi koja, po svemu sudeći, nije bila prava. Tako EP Bezdan razrađuje bolne teme raskida i momenat prelaska na svetlu stranu – kada je tračak zraka dodirnuo moje srce i počeo da ga izvodi na jedini put istine. O tom zraku su baš sledeće četiri pesme koje će činiti kontrast prethodnom EP-u i po zvuku i po temi. Moje pesme su inspirisane svakodnevnicom čoveka, to može biti svako od nas, ali nekako najviše se dotiču mog života jer da bi osvestio druge, moraš prvo osvestiti sebe.

Šta bi izdvojila kao svoj najveći uspeh?

– Momenat kada ostvariš svoj san i istog trenutka se pojavi novi mnogo veći, a ti istom energijom kreneš ka njemu. Kada ti mladi pišu kako ih je tvoja pesma izvukla iz „depre“, ili kad ti bračni par prizna da su se upoznali uz tvoju pesmu „BEBO“ i sada imaju bebu. Kada tražiš blagoslov od duhovnika da objaviš određene reči jer se osećaš odgovorno prema omladini. To su za mene najveća postignuća.

A koji je tvoj (novi) veliki san?

– Volela bih da putujem i vidim sveta, po mogućstvu kroz muziku. San mi je da ostvarim porodicu, da kroz stvaranje pružim sve što sam naučila o ljubavi i to prenesem na generacije ljudi. Vidim sebe kako me opisuju kao nekog ko nije odustao uprkos svim problemima, ko se izborio da postoji prostor za umetnost u našoj zemlji, ko je doprineo i napisao deo kulture. Kao nekoga ko je inspirisao veliki broj ljudi da izađu na put dobra.

Koliko je izazovno danas ostati veran svom umetničkom izrazu?

– To nije pitanje za mene, jer ja više ne mogu da pobegnem od sebe. Koliko god se trudili da budemo ono što nismo, toliko nam se skraćuje trajanje. Stapamo se s okolinom kao kameleoni. Umetnik mora da inovira, u suprotnom njegovi razlozi za uspeh su isprazni i prolazni. Umetnik bi trebalo da stvara iz duše i ljubavi, u suprotnom je marioneta sistema koji nas svakim danom sve više i više hakuje. 

Tvoja poslednja misao koju bi volela da podeliš sa našim čitaocima?

– Nije važno odakle si, sve dok znaš kuda putuješ – Johnny Štulić mi je davno rekao. Nadam se da je on pronašao svoj put, a evo ja delim svoj:

Dragi ljudi, živimo u dualnom svetu dobra i zla. Trudite se da birate pravi put i donosite pravedne odluke i svaki san će se ostvariti u pravo vreme i na pravom mestu. Naša slobodna volja daje nam neograničene mogućnosti, ali nakon svih godina života shvatam da je najveća sloboda u postavljanju zdravih granica. Tako nema puno oscilacija, stvari koje činite nemaju velike posledice i to je zapravo život u skladu sa prirodom. Ja u svojoj prirodi imam talenat za muziku, odlučila sam da ga negujem i umnožavam, a vi nađite šta je u vama i šta vas ispunjuje i dopunjuje i nikad ne odustajte.

Foto: Aleksandra Mihajlović , Jelena Pantelić, Sonja Denda, BURO.