Nikola Rakočević: U prvom trenutku je bolno, u sledećem oslobađajuće

Razgovor o predstavi koja će vas naterati da se preispitate ko ste zaista

Ako još niste pogledali monodramu „Recite nam nešto o sebi”, na pozornici Dorćol Platza vreme je da to obavezno učinite. Glumac i reditelj Nikola Rakočević na sceni otvara jedno od najbanalnijih, a zapravo najtežih pitanja — pitanje identiteta. Predstava nastala po romanu „Napomena” Milana Mrđe prerasta u univerzalnu ispovest o tome koliko smo iskreni prema sebi, koliko nas oblikuje društvo i gde uopšte leži granica između onoga što jesmo i onoga što mislimo da bi trebalo da budemo. U ovom razgovoru Rakočević govori o pozorištu danas, pritiscima savremenog društva i trenutku kada shvatite da niste ono što ste mislili da jeste.

Buro: Da li živimo u vremenu u kojem društvo od nas očekuje da budemo konkurentni proizvodi, a ne autentične osobe?
Nikola: Vaše pitanje je ujedno i odgovor, i teza da društvo, korporacije i centri moći traže od nas da budemo konkurentni proizvodi a ne autentične individue je više nego očigledna. Ali, postavlja se pitanje — kako njima polazi za rukom da to od nas i dobiju, tj. zašto mi pristajemo da budemo konkurentni proizvodi, a ne autentične individue? Mislim da to ima veze sa tim što naš Ego traži instant zadovoljenje i kada ga dobije oseća nešto što liči na sreću. Kratkoročnog karaktera. Retko ko ima volju i želju da se bavi sobom i na taj način dospe do istinske sreće, jer to iziskuje vrline poput iskrenosti, ljubavi prema sebi, istrajnosti, strpljenja, tolerancije, razumevanja, zahvalnosti — a one danas i nisu baš popularne. Nije u pitanju samo naša lenjost i potreba za instant rešenjem, već nesigurnost i autocenzura.

Buro: U svetu u kojem se od svih očekuje da imaju mišljenje o svemu – šta za vas znači ostati veran sopstvenom unutrašnjem glasu?
Nikola: Teško pitanje. Dati sebi za pravo da kolektivna svest ne utiče na nas i dozvoliti sebi da nešto ne znamo, da nismo dovoljno upućeni i — uprkos osudama — da budemo nesavršeni.

Buro: Šta biste rekli mladim ljudima koji osećaju pritisak da budu uspešni, vidljivi i savršeni, a zapravo još uvek traže ko su?
Nikola: Da prihvate odgovornost, da plate svoje račune, da prihvate da još uvek ne znaju ko su i da uprkos svemu traže ono što im pripada. Mada, imam utisak da se to već i dešava.

Buro: Predstava je nastala po romanu „Napomena” Milana Mrđe, ali deluje kao da ste je pretvorili u ličnu i univerzalnu ispovest. Koji je bio vaš ključni rediteljski izazov?
Nikola: Ključni rediteljski izazov mi je bio upravo taj da režiram monodramu u kojoj i igram. Na samom početku nisam ni imao za cilj režiranje predstave, ali se usled određenih okolnosti tako dogodilo. Nisam bio skroz sam u tome, veliku pomoć sam dobio od Jelene Rakočević i Milana Mrđe, kao i od ostale ekipe. Imao sam sreću da sarađujem sa divnim saradnicima koji su puno doprineli samom kvalitetu predstave. Ideja je bila da uprkos kompleksnim i komplikovanim stanjima lika, publika sa predstave ne izađe sa gorkim ukusom, već da se suoči sa određenim problemima i potraži rešenje za njih.

Buro: U predstavi govorite o razgradnji identiteta. Šta za vas znači trenutak kada shvatite da niste ono što ste mislili da jeste?
Nikola: U prvom trenutku je jako bolno, ali u sledećem već može biti oslobađajuće. Mnogo energije je potrebno za igranje određene uloge — ja to kao glumac najbolje znam. Na sceni je to kreativni proces koji donosi benefite kada se posao uradi dobro, dok u životu može biti veliko opterećenje.

Buro: Mnogi tvrde da je pozorište doživelo preporod posle pandemije. Da li vi primećujete da publika danas dolazi iz drugačije potrebe nego ranije?
Nikola: Apsolutno. Imam utisak da je pozorište ljudima neophodno poput vitamina i hrane, dok je, čini mi se, ranije bilo više odraz statusa ili mode. To jako utiče na nas koji se bavimo pozorištem i tera nas da mu pristupimo na kompleksniji, dublji i bolji način. Publika je deo pozorišta i ima uticaj na sam kvalitet predstava.

Buro: Postoji li predstava, film ili knjiga koja vas je poslednje podsetila ko ste i otvorila vam neko novo pitanje o sebi?
Nikola: Herman Hese „Narcis i Zlatousti” poučila me je dosta o predaji i prepuštanju.