Novi film Pedra Almodóvara, Susedna doba, otvorio je ovogodišnji Festival autorskog filma, i možete ga pogledati do kraja festivala, ali i kasnije, kad će se naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji. Ovo je prvi film španskog reditelja na engleskom jeziku, ali nemojte da vas to zaplaši – sem španskog jezika i dalje je sve tu – satirični humor, jarke boje, blještavi dekor (možda fali malo vatrometa koji u filmove unose njegove urnebesne junakinje sa ulica Madrida). Ženski likovi su i ovog puta postavljeni u centar narativa, žensko prijateljstvo i solidarnost, tu su i teme porodice, identiteta i traume, tragikomičan ton – dirljivi melodramski momenti u spoju s apsurdnim i urnebesnim situacijama. Tu je i maestralna gluma Tilde Swinton i Julianne Moore, kao i priznanje kritike za ovo ostvarenje – film je proglašen najboljim na Filmskom festivalu u Venciji gde ga je Isabelle Huppert, predsednica žirija, ocenila kao: „Film koji temeljno i bez melodrame obrađuje važna pitanja“.
Mnogi koji prate karijeru Pedra Almodóvara od početka (još od prvog ostvarenja Pepi, Luci, Bom) rekli bi da reditelj stari, te sve češće koristi film kako bi razmišljao o bolesti i smrti, ili makar o neizbežnom usporavanju koje pogađa većinu nas. Nikome nije prijatno da razmišlja o sopstvenoj smrtnosti, ali teško je razmišljati i o umiranju autora kojeg volimo, naročito ako je tako veliki kao Almodóvar. Jedno od njegovih najdirljivijih dela, Bol i slava (2019), bavi se neprijatnostima starenja, kao i traumom umetnika u krizi. A njegov prvi film na engleskom jeziku, Soba pored, zalazi u još mutnije vode.
Soba pored je adaptacija romana What Are You Going Through iz 2020. godine, Sigrid Nunez, a scenario za film je adaptacija Almodóvara. Ton filma, samo u početku, deluje neobično – kao da ne možete da ga povežete sa Almodovarom na kojeg ste navikli. Odmah počinje pričom o dve žene, stare prijateljice koje su se zbližile u Njujorku osamdesetih, ali su u međuvremenu udaljile. Julianne Moore je Ingrid, poznata spisateljica, a Tilda Swinton – Marta, ratna dopisnica koja boluje od raka grlića materice i u na početku filma saznajemo da je u terminalnoj fazi bolesti. Iako Martu nije videla godinama, Ingrid počinje posvećeno da je posećuje u bolnici. Brzo nadoknađuju izgubljeno vreme – razgovaraju o Martinoj ćerki Michel, koju je rodila još kao tinejdžerka. O Michelonom ocu. O ljubavniku kojeg su nekada delile, prisećajući se kakav je bio seks sa njim. Iako od samog starta ima elemenata humora, ceo ton filma je prilično sumoran. No, kad sazna da eksperimentalna terapija koju je počela da uzima neće biti delotvorna, Marta odlučuje da napravi drastičan potez, eutanaziju, i moli Ingrid, da bude sa njom u poslednjim trenucima kada uzme pilulu (koju nabavlja na Dark webu). Naviknuti da Almodovar obrađuje kontroverze teme, jasno je da je priča o pravu pojedinca da sam sebi oduzme život, jedna od njih.
Verujem da čist i dostojanstven pozdrav sa ovim svetom osnovno pravo svakog ljudskog bića. To nije političko, već ljudsko pitanje, reči su Pedra Almodovara sa preuzimanja nagrade u Veneciji.
O ČEMU SE ZAPRAVO RADI U NOVOM FILMU ALMODOVARA?
Iako se u početku opire, zato što se strašno boji smrti (strah od smrti tema je njenog poslednjeg romana), Ingrid pristaje da bude uz prijateljicu u iznajmljenoj kući u Vudstoku, poslednjih mesec dana njenog života. I ovo je zapravo početak filma, koji, iako ima urnebesne momente (kad Marta zaboravi pilulu i moraju da se vraćaju nazad u Njujork ili kad se Ingrid izbrblja o Maritnoj bolesti kod seksi trenera u teretani) vodi u jednu nežnost i sklad, mir.
Marta, koja misli da zaslužuje dobru smrt i pomirena je sa činjenicom da odlazi sa ovog sveta, za razliku od Ingrid, koja se toliko boji smrti da u jednom trenutku, kad je pomislila da je Marta umrla, povraća u sudoperu, na kraju dišu u savršenom ritmu. Njih dve razgovaraju o knjigama, umetnosti, filmovima: Marta razmišlja o završnim rečenicama iz Mrtvih Jamesa Joycea, pa provode veče gledajući istoimeni film Johna Hustona iz 1987. na DVD plejeru. Razgovaraju o sitnicama, recimo o knjizi Erotic Vagrancy koja se bavi odnosom Elizabeth Taylor i Richarda Burtona ili o reprodukciji slike Edvarda Hopera Ljudi na suncu, ne bi li i nama, gledaocima, pružili neku vrstu ležerne utehe i zaborava od smrti, glavne teme filma. Od teme nas odvraćaja i bogata, upečatljiva estetika fima Almodovara – rakošna scenografija i kostimi (tipično almodovarovski), art deko kauči obojeni u jarke boje, zidovi jarkih boja, crveni karmin i sve to samo zato da bi nas vratilo na pravi put, pravu temu – nikad ne treba izgubiti iz vida koliko je život lep.
I baš je lepo rekao filmski kritičar magazina Time, nakon što je pogledao film Pedra Almodovara u Veneciji – ako je iko mogao da napravi radostan film o smrti, onda je to najveći španski reditelj.
Fotografije iz filma Pedra Almodovara Susedna soba, Promo