Tema povezuje priču jedne knjige i uči nas kroz likove važnim životnim lekcijama. Autor nam kroz svoje književno delo, temom, pruža poruku koja je važan literarni element. Književna dela su bogata i kompleksna i često nam daju više slojeva značenja jedne teme.
Kroz temu se ne povezujemo samo sa likovima književnih dela, već možemo povući paralelu jedne teme u više književnih dela. One nam pomažu da otkrijemo široke ideje u okviru vremenskog perioda, kulture ili književnog žanra. Razmatrajući ideje kroz univerzalne teme sa kojima se susrećemo u književnosti, možemo spoznati koliko je književnost važna za naše živote.
Pet važnih tema u književnosti, ali i u životu
LJUBAV
Ljubav je univerzalna tema. Ljubav može biti prijateljska, romantična, može se odnositi na ljubav između roditelja i dece. U ljubavi možemo imati slomljeno srce, možemo da doživimo izdaju. Ljubav može da nam donese neograničenu sreću i uzbuđenje, a može imati i tragičan kraj. Mnogo pisci u svetu književnosti bavili su se temom ljubavi. Stavljena u različite kontekste, ljubav je tama sa kojom se čitaoci najbolje povezuju. Ljubav je tema u delima Romeo i Julija, Gordost i predrasude, Ana Karenjina. Prelepa knjiga sa temom ljubavi je Najbolje od mene Nikolasa Sparksa.
MOĆ
Kao i tema ljubavi, tako je i tema moći veoma zastupljena u književnosti. Iz nekog razloga moć ima muški lik, jer se moć povezuje kulturološki sa muškim rodom, muškošću. Supruge u književnim delima nemaju mnogo moći, a moć uprovo otkriva ko je glavni, ko nije.
Jedna od najboljih knjiga u kojoj je tema moć je 1984. Otkako je 1949. godine objavljena, Orvelova 1984 služila je kao podsetnik svakoj novoj generaciji da bude na oprezu kako stvarnost romana ne bi postala naša realnost.
Čini se da su neki 1984 čitali sa više razumevanja od drugih i da su je koristili kao udžbenik. Jer Orvelova realnost je, izgleda, konačno postala realnost naših života. Kontrolisani mediji i dirigovana kontrola društvenih mreža na kojima je sloboda mišljenja zamenjena „slobodom govora“ samo su delić ostvarenog inventara Orvelovog najpoznatijeg i najmračnijeg romana.
Stoga nemojte ovu knjigu čitati ni kao opomenu ni kao roman, čitajte je i vi kao udžbenik da biste bolje upoznali neprijatelja. Godina 1984. tek počinje.
LEPOTA
Lepota može biti fizička i duhovna i veoma je važna za priču. Lepota ili njen izostanak mogu kod čoveka da izazovu različite reakcije. Ako je moć najčešće u vezi sa muškarcima, lepotu mnogo češće vezujemo za žene. Lepota žene može da promeni muškarca, ali i žene koje lepotu nose. Često se pisci bave lepotom na način da nam opisuju likove koji su u mladosti nosili lepotu, a sada se suočavaju sa godinama, starenjem, kilogramima, borama. Drugi pisci se kroz lepotu bave seksualnošću.
Želja za lepotom može da bude i opsesivna i to je tema jednog od najsubverzivnijih romana XIX veka Slika Dorijana Greja.
Ali slika? Šta na to da kaže? Ona je krila tajnu njegova života i pričala njegovu istoriju. Ona ga je naučila da voli sopstvenu lepotu. Da ga neće sada naučiti da se gadi sopstvene duše? Da li će je moći ikada više gledati?
ODRASTANJE
Detinjstvo nas definiše kasnije u životu. Godine detinjstva su veoma važne. Detinjstvo može biti gorka pilula ili najlepši životni period, detinjstvo pamtimo sa nostalgijom ili ne želimo da ga se sećamo. Ali, detinjstvo je česta tema književnih stvaralaca.
Zasnovane na mladalačkim doživljajima Luize Mej Olkot, Male žene opisuju porodični život četiri sestre Marč koje žive u maloj zajednici Nove Engleske. Meg, najstarija, lepa je i želi da bude dama. Džo je sa svojih petnaest godina neugledna i nekonvencionalna i gaji ambiciju da postane spisateljica. Bet je nežna trinaestogodišnjakinja sklona muzici, a Ejmi plavokosa dvanaestogodišnja lepotica.
Priča o njihovim kućnim avanturama, pokušajima da uvećaju porodične prihode, njihovim poznijim ljubavima i prijateljstvu sa susedima Lorensima i dan-danas je sveža i zavodljiva.
RAT
Ratovi su karakteristično dezorijentisani i pisac može imati više slojeva ove teme. Može imati različite tačke gledišta na rat, može ga predstaviti kroz traumu, može ga predstavljati iz ugla napadnutog ili onog koji napada. Ono što je zajedničko kada se književnost bavi temom rata je bol. Bol naneta ljudima, njihovim umovima, njihovim telima, bol koji ostaje i kada rat prođe i kada se samo priča o ratu.
Unutar ove veće teme leže i priče o smrti, beznađu, gubitku i hrabrosti. Rat nema žensko lice je knjiga kojom ćemo ilustrovati temu rata.
Foto: Pinterest
