Sad znam zašto ceo svet voli „Fantoma iz opere“

Hvala vam što ste bili prva publika u Srbiji koja je imala priliku da pogleda Fantoma iz opere, poslednje su reči koje su se probile kroz gromoglasan aplauz pre nego što je pala zavesa. Ali, vratimo se na početak i na ono zbog čega smo ovde.

Prva stvar koju ugledate kada uđete u Plavu dvoranu Sava Centra jeste velelepni luster koji visi iznad bine i tada već znate da će ono što sledi biti veličanstveno. Ovaj luster igra ključnu ulogu u samoj predstavi, što postaje jasno već u prvim minutima, kada narator objašnjava da je to upravo onaj čuveni luster koji se jedne večeri srušio na publiku Pariške opere krajem XIX veka. A kako je do toga došlo? Za to treba da rezervišete i upustite se u brodvejsku misteriju Fantoma iz opere.

Muzika iz Fantoma iz opere zauvek opstaje urezana u pamćenje svim ljubiteljima pozorišta širom sveta. Čak i ako nikada niste gledali Fantoma, prepoznaćete prve taktove glavne muzičke teme. Do sada se često postavljalo pitanje gde možemo pogledati ovu produkciju, ali na našu sreću, stigla je i u Beograd. Mjuzikl je premijerno izveden u Sava Centru 22. aprila, a do 29. biće izveden čak devet puta – što znači da još uvek imate priliku da uživate u upečatljivim melodijama, impresivnoj radnji i spektakularnoj scenografiji koja oduzima dah.

Ako niste sigurno da li vredi izdvojiti novac za ovu predstavu, evo nekoliko činjenica koje bi mogle da vas ubede. Ja sam ga pogledao da bih vama rekao da zaista vredi.

KAKO JE NASTAO FANTOM?

Od svoje premijere u Londonu 1986. godine, Fantom iz opere postao je neobilazan deo muzičkog teatra i jedan od najpopularnijih brodvejskih mjuzikala svih vremena. Baziran na istoimenom romanu Gastona Lerua, ovaj mjuzikl priča priču o tajanstvenom čoveku sa belom maskom na pola lice koji se skriva u podzemlju Pariške opere. Sa više od 13000 izvođenja širom sveta, postao je najdugovečniji brodvejski mjuzikl, odmah posle Jadnika. Izveden je u 195 gradova, a pogledalo ga je više od 160 miliona ljudi. Vole ga generacije gledalaca – ne samo pozorišni entuzijasti, već i ljubitelji filma i muzike.

Ono što je važno znati jeste da je autor Fantoma iz opere, Endru Lojd Veber, kompozitor koji je počeo da piše muziku već sa šest godina.

On je autor 21 mjuzikla i dve filmske muzike, a zahvaljujući njemu, numere kao što su Music of the Night, The Phantom of the Opera i Think of Me postale su globalni hitovi. Inspiraciju za Fantoma pronašao je u ljubavi prema tadašnjoj supruzi, glumici Sari Brajtman, čiji je visopk sopran bio ključan za stvaranje uloge Kristin Daje. Sara je igrala Kristin u originalnoj postavi, a njen glas bio je jedan od temelja ove produkcije.

RADNJA FANTOMA: LJUBAV, OPSESIJA I SENKE ISPOD OPERE

Kao što je već pomenuto, zaplet je inspirisan romanom Gastona Lerua iz 1910. Godine. Radnja je smeštena u raskošnu zgradu Pariške opere, a u centru je operska pevačica Kristin Daje – mlada devojka čiji je glas privukao pažnju tajanstvenog Fantoma, deformisanog muzičkog genija koji živi u senkama ispod zgrade opere. Fantom, zaljubljen u njen glas, postaje njen tajni mentor, skriven od svih. Kako Kristin napreduje u karijeri, rastrzana je između njega i svoje mladalačke ljubavi, Raula de Šanja, mladog aristokrate.

Fantomova opsesija Kristin postaje sve mračnija, što vodi do tragičnog i napetog ljubavnog trougla. Tematski elementi ljubavi, ljubomore i žrtve grade snažnu emocionalnu priču, dok dramatična muzika i impozantna scenografija publiku odbode u svet neuzvraćene ljubavi i unutrašnjih demona.

UTISCI SA PREMIJERE

Produkcija Fantoma iz opere u Sava Centru bila je – u nedostatku bolje reči – spektakularna. Od trenutka kada kročite u dvoranu, grandioznost scene vas obuzima. Ogroman luster koji visi iznad publike nije samo ukras, već i aktivni deo predstave, a scena njegovog pada biće pravi šok za gledaoce, efekat koji se retko viđa na domaćim scenama. Ovo je samo jedan primer interaktivnosti scenografije; svaka rotirajuća scena odaje novi utisak da smo zapravo tu gde i glumci. Ona je raskošna i detaljna, verno dočaravajući ambijent Pariške opere, sa tamnim tonovima i zlatnim detaljima koji asociraju na luksuz ali i misteriju. Kostimi su jednako impresivni – pažljivo izrađeni, bogato ukrašeni i u potpunosti u skladu sa epohom. Vizuelni aspekt predstave je toliko snažan da svaka scena izgleda kao zaseban umetnički trenutak. Jasno je da je u ovu produkciju uloženo mnogo – i novca, ali i ljubavi prema umetnosti.

Gluma i pevanje bili su na izuzetnom nivou. Glumci su maestralno izneli svoje uloge, a posebno se izdvajaju Nadim Naman kao Fantom i Džordža Vilkinson kao Kristin. Nadim uspešno prenosi Fantomovu patnju, opsesiju i usamljenost, dok Džordža svojim vokalom ostavlja bez daha. Njihova zajednička izvedba naslovne numere je već sama po sebi vredna cene ulaznice. Pohvale zaslužuje i Dagi Karter kao Raul – hemija između glavnih likova doprinosi dodatnoj emotivnoj dubini. 

Ali mjuzikl ne bi bio to što jeste da nike same muzike. Orkestar, pod vođstvom dirigenta Bena Marka Turnera izvodi sve muzičke tačke sa preciznošću i dokazuje da je muzika srce ove produkcije. O koreografiji se ne priča baš mnogo i nije previše istaknuta, ali je bila zaista vešto odrađena. Poboljšala je atmosferu svake scene, bez da je skrenula pažnju sa muzike ili dijaloga.

ŠTA MOŽEMO DA ZAKLJUČIMO

Fantom iz opere u Sava centru je nešto što mora da vidi svako ko je ikada bio očaran velikim pozorišnim predstavama i ko voli da iskusi nešto slično. 

Takođe, jedan mali savet: predstava se izvodi na engleskom jeziku, i nema titlova. Ako niste već upoznati sa radnjom, bilo bi korisno da se upoznate sa pričom pre nego što dođete. Čak i da ne znate celokupan zaplet, svakako ćete uživati u scenografiji, produkciji, glumi i pevanju – ali uvek je bolje doživeti sve ovo na najbolji mogući način.

Fantom iz opere je stvarno dokaz bezvremenske snage ovog dela. Ovo je predstava koja će vas teleportovat u svet misterije, lepote i tragedije, i slobodno mogu da kažem da je jedno iskustvo koje ćete sigurno pamtiti dosta, dosta dugo.

Ako ste u Beogradu između 22. i 29. aprila, obavezno nabavite kartu za ovu produkciju. Muzika će ostati u vama dugo nakon poslednjeg aplauza – evo ja već nekoliko dana slušam isključivo muziku iz mjuzikla.

FOTOGRAFIJE: Giulia Marangoni, Steven Hendrix, Live Production