8 godina tattoo studija Kobra deluks: Krv, sreća, suze i znoj
Nedavno je u novom kulturnom prostoru Kula, u Cetinjskoj, svečano otvorena prodajna izložba tattoo kolektiva Kobra deluks, povodom njihove 8. godišnjice. Ovaj studio okuplja jedne od najeminentijih tatto umetnika kod nas, čija kreativnost prevazilazi ovaj medij izražavanja, a stil svakako potpada pod underground kategoriju (u njegovoj čistoj formi). Svih osam umetnika, Alek Leaf, Bou, Cobe, Fat Kid Beny, Iskra Zauvek, Neon Black, Projanator i Tearzdrop na izložbi su se predstavili se svojim, do sada neviđenim radovima, ali i kolekcijom tetovaža načinjenih u prethodnih 8 godina.
Svakom od njih smo postavili po jedno specifično pitanje, a ispod pogledajte koja su to i kako su odgovorili na njih.
Da li je tetoviranje kod nas napokon dobilo zasluženo mesto na pijedestalu kulture?
Projanator: Iskreno mislim da mu to mesto uopšte ne treba i da mu je sasvim dobro tu gde jeste. Tetoviranje je odavno izašlo iz podzemlja i postalo deo mejnstrima, kako u svetu tako i kod nas. Samim tim smatram da je ono već izborilo svoje mesto kao (bitan) deo kulturno-umetničke scene na ovim prostorima.
Šta te je privuklo kod stila kojim preferiraš da tetoviraš?
Neon Black: Verujem da je grafički dizajn, koji sam studirala, imao dosta uticaja na stil u kojem se trenutno nalazim. Jaki kontrasti, jasan narativ, svedenost i celovitost su neke od karakteristika koje smatram da su se prenele iz sličnog načina razmisljanja kako rešiti i opisati neki identitet. Što se pokazalo primenljivo i za moje tetovaže. Nekad pokušam da iskočim iz meni već poznatog, ali me takav način izražaja i dalje privlači i prepuštam da vozi prirodno dok se isto tako prirodno evolutivno ne promeni. Dokle god se osećam da sam produktivna i motivisana u ovakvoj stilizaciji, verujem da ima još prostora za istraživanje.
Da li je moguće biti originalan u današnje vreme? I kako bi uopšte definisala originalnost?
Iskra Zauvek: Originalnost ne čini samo likovni jezik kroz koji je izrečena ideja već i ta ideja, uvek zajedno. Postoji taj specifičan začin koji je svojstven određenom artistu. Znaš ga kad vidiš. Osetiš to. Ceo recept, boje, kompoziciju, energiju i ideju iza svega. Moguće je imati originalan stil, naravno. Imati autentičan stil je uvek moguće izgraditi, otežavajuća okolnost je prezasićenje umetničke scene i generalno pristupačnost umetnosti preko interneta. Šta pod tim mislim jeste da, čini mi se da promovisanjem svoje umetnosti na socijalnim mrežama postajemo ranjivi i izloženi zloupotrebi. “Bajtovanje” i kopiranje je postalo prelako. Za izgrađivanje sopstvenog jedinstvenog “pečata” potrebna je duga potraga i kopanje po sebi i istraživanje kroz umetnost drugih. Danas je izgleda dovoljno preskočiti sve te korake i jednostavno iskopirati... Međutim, to ne vodi daleko.
Šta bi izdvojio kao jedinstvenost, pozitivnost beogradske tattoo scene? A šta joj nedostaje?
Cobe: Svaki grad koji drži do sebe ima svoj duh, način života, ritam i stav… Beograd ima lep balans između sirovosti i tople domaćinske kulture, uličarskog šmekerizma i zajebanosti, a sa druge strane predusretljivosti i srdačnosti. Nisam siguran koliko je taj duh Beograda ušao u rad ovdašnje scene, ali ja kao tetovažer, uličar i baja iz Beograda težim tome: da većina mojih radova ima baš taj balans. Baš kao što u razgovoru mogu da skačem sa žargonskog na uglađen govor, sa utrovačkog na krajiško narečje, tako i u radovima volim da osetim tu vrcavost i “kurcobolju” koja je jedna od bitnih odlika našeg naroda. Kad god vidim takve “zajebantske” radove vidim da je duh grada prisutan, takođe obraduje me kad vidim da tetovažeri crpe nadahnuće iz starih bukvara, dečijih knjiga i stripova koje smo listali ko klinci. Što manje “upijanja” trendovskih sranja i besomučnog kopiranja i biće još bolje. Mislim da smo na dobrom putu.
Da li trendove u tetoviranju smatraš nužno lošim?
Fat Kid Beny: Šta znam, ne smatram nužno lošim, al' nisam ni preterani ljubitelj. Trendovi dolaze i prolaze, neki se zapate i postanu deo evoluciju dok neki samo padnu u zaborav (kao tribal i mandale, itd.). Sve u svemu to je neki prirodni proces... Ljudi vole da su “trendi” i to je ok. Bitno je da su mušterije zadovoljne. ❤️
U čemu smatraš da je moć crne boje?
Bou: Mislim da je moć crne u pouzdanosti i snazi koju ima. Koristim je najviše u crtežu, jer opisuje nenametljivo i tom neutralnošću drži pažnju na onome što je njom prikazano, dozvoljava priči, simbolu, obliku da neometano postoji.
Koliko se tvoj kreativni proces razlikuje u odnosu na medij - bilo da je tetovaža, grafiti ili tetovaže?
Alek Leaf: Veoma se razlikuje pristup realizacije ideje tetovaže od bilo čega drugog. Postoje određena ograničenja koja su neophodna da bi tetovaža dobro izgledala i ostarila. U drugim tehnikama postavljam manje ograničenja i mnogo je opuštenije, ali to ne mora nužno da predstavlja prednost u izvedbi. Sve ima svoje, ograničenja u tetoviranju shvatam više kao proces formiranja stila, jer svaki stil ima selekciju funkcionalnih elemenata koji najbolje izgledaju u odabranim tehnikama.
Koja je najzanimljivija tetovažu koju si nekom uradio?
Tearzdrop: Jako teško pitanje. Mislim da je stvar trenutka i povezanosti sa datim crtežom i mušterijom sa kojom klikneš na prvu što se tiče odabira mesta i motiva. Jako se često dešava da u procesu tetoviranja ono bude na zadnjem mestu. Dosta ljudi shvata tetoviranje kao čin od 5 minuta (kao i za svaku profesiju u koju nisu upućeni). Najbitni momenat jeste uklapanje motiva na tuđe telo sa pravim odabirom veličine, kolorita i pozicije na kojoj će taj motiv biti. Dosta često se mušterije pogube u prostoru i veličinama, te razgovor i nalaženje idealnog rešenja za njih jeste suština i način na koji bi ljudi trebali da obrate pažnju. Tetoviranje je već finalna faza motiva. Moj lični izbor gde sam se jako oduševio jeste projekat koji sam radio preko celih leđa svom prijatelju i kolegi Srđanu, koji mi je dao potpunu slobodu da uklapam i stvaram kompoziciju po svom nahođenju. Samim tim poverenje i sigurnost u svog tattoo majstora čini tetovažu savršenom.
Povezani članci
Buro 24/7 Izbor
