Za vikend je svečano zatvoren 56. Bitef. Prošao je brzo kao san i sada nam preostaje vremena da sumiramo utiske znajući da ćemo još dugo razmišljati o predstavama koje smo pogledali jer su nas čačnule, zaintrigirale i ostavile trag. Što se tiče nagrada, Gran pri „Mira Trailović“ za najbolju predstavu u celini pripao dvema predstavama „Solo“ Nine Rajić Kranjac i „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“ Jana Martensa o kojoj smo ranije pisali. Specijalna nagrada „Jovan Ćirilov“ dodeljena je predstavi „Ljubav“ Aleksandra Zeldina koja nam je za kraj ostavila ono najvrednije pitanje – Šta je to ljubav i šta je sve ljubav?
Ovo je jedna od svetski najtraženijih predstava koja je posle londonskog Nacionalnog teatra, pariskog Odeona, berlinskog Šaubinea, bečkog festivala Viner festvohen, stigla pravo na zatvranje Bitefa. Na sceni smo pratilii sudbine nekoliko ljudi koje su nesrećne životne prilike, gubitak stana, domovine ili posla, okupile na istom mestu, u svratištu. Oni su svi bez ličnog prostora, upućeni jedni na druge. O predstavi, ljubavi i ulozi pozorišta pričali smo ekskluzivno sa Aleksandrom Zeldinom.
Kako je izgledao rad na predstavi „Ljubav”? Da li ste sprovodili neko istraživanje o stvarnim uslovima života u skloništima?
Proces je bio dugotrajan. Hteo sam da pozorište što više približim stvarnom svetu, da ljudi ne idu u pozorište da gledaju svet na sceni, već da taj svet dođe do njih. Da bih to uradio bilo mi je važno da koristim pozorišne procese kao što su istraživanja, resursi, vreme i pažnja. Svi smo izašli na ulicu, i glumci i ja, i trudili smo se da što više stvarnih ljudi i situacija uključimo u dramatizaciju. Godinu dana smo sarađivali sa najvećim skloništem za beskućnike u Velikoj Britaniji i mnogo vremena smo proveli sa pojedincima i porodicama. Sam proces pisanja za mene je vrlo usamljenički. Počinjem od raznih nabacanih teza u svojoj beležnici, koje onda razvijam u trenutku kada ‘izađem u svet’. Stvari koje vidim i proživim potom ubacim u tekst i takvog ga nosim na probe gde ga dodatno razvijam u saradnji sa glumcima. Karakter svakog lika pokušavam da dokučim u tančine i volim kada pišem za tačno određenog glumca. Međutim, sada imamo jednu uzbudljivu situaciju jer je ovo već treća podela koja igra ‘Ljubav’ i komad je u međuvremenu obogaćen tim novim slojevima, usled različitih ličnosti koje tumače likove.
Koji su vam bili prvi utisci kada je stigao poziv za Bitef?
Osetio sam ogromnu čast, privilegiju i zahvalnost na pozivu. Znam odavno za Bitef i njegovu tradiciju, za to koliko je pozorište važno za srpsku kulturu. Rekao sam Piteru kada smo pozvani, bio je veoma uzbuđen što dolazim na Bitef. Turneje i partnerstva između umetnika i festivala su veoma važna. Znam koliko je truda Bitef uložio da dovede ovu produkciju i neveratno sam dirnut i zahvalan iz jednog naročitog razloga: kada pozovete jednu predstavu na Bitef sa takvom nežnošću, vi ste joj dali nov život i ja moram da zahvalim Bitefu jer je sada stvorio ljubav i u Srbiji.
