Pretraga

Aleksandar Zeldin: \"Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života\"

Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života"

Tekst: BURO.

Za vikend je svečano zatvoren 56. Bitef. Prošao je brzo kao san i sada nam preostaje vremena da sumiramo utiske znajući da ćemo još dugo razmišljati o predstavama koje smo pogledali jer su nas čačnule, zaintrigirale i ostavile trag.  Što se tiče nagrada, Gran pri "Mira Trailović" za najbolju predstavu u celini pripao dvema predstavama "Solo" Nine Rajić Kranjac i "Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima" Jana Martensa o kojoj smo ranije pisali. Specijalna nagrada "Jovan Ćirilov" dodeljena je predstavi "Ljubav" Aleksandra Zeldina koja nam je za kraj ostavila ono najvrednije pitanje - Šta je to ljubav i šta je sve ljubav? 

Ovo je jedna od svetski najtraženijih predstava koja je posle londonskog Nacionalnog teatra, pariskog Odeona, berlinskog Šaubinea, bečkog festivala Viner festvohen, stigla pravo na zatvranje Bitefa. Na sceni smo pratilii sudbine nekoliko ljudi koje su nesrećne životne prilike, gubitak stana, domovine ili posla, okupile na istom mestu, u svratištu. Oni su svi bez ličnog prostora, upućeni jedni na druge. O predstavi, ljubavi i ulozi pozorišta pričali smo ekskluzivno sa Aleksandrom Zeldinom.

Kako je izgledao rad na predstavi „Ljubav”? Da li ste sprovodili neko istraživanje o stvarnim uslovima života u skloništima?

Proces je bio dugotrajan. Hteo sam da pozorište što više približim stvarnom svetu, da ljudi ne idu u pozorište da gledaju svet na sceni, već da taj svet dođe do njih. Da bih to uradio bilo mi je važno da koristim pozorišne procese kao što su istraživanja, resursi, vreme i pažnja. Svi smo izašli na ulicu, i glumci i ja, i trudili smo se da što više stvarnih ljudi i situacija uključimo u dramatizaciju. Godinu dana smo sarađivali sa najvećim skloništem za beskućnike u Velikoj Britaniji i mnogo vremena smo proveli sa pojedincima i porodicama. Sam proces pisanja za mene je vrlo usamljenički. Počinjem od raznih nabacanih teza u svojoj beležnici, koje onda razvijam u trenutku kada 'izađem u svet'. Stvari koje vidim i proživim potom ubacim u tekst i takvog ga nosim na probe gde ga dodatno razvijam u saradnji sa glumcima. Karakter svakog lika pokušavam da dokučim u tančine i volim kada pišem za tačno određenog glumca. Međutim, sada imamo jednu uzbudljivu situaciju jer je ovo već treća podela koja igra 'Ljubav' i komad je u međuvremenu obogaćen tim novim slojevima, usled različitih ličnosti koje tumače likove.

Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 1)
Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 2)

Kako biste vi definisali ljubav, a kako vaši junaci?

Moj odgovor na pitanje je u predstavi. Napisao sam ga da bih objasnio šta je ljubav pa ne bih da ga sada formulišem rečima, jer sam odgovorio drugačijim jezikom, mojim jezikom, jezikom pozorišta. To nije jezik žurnalizma već misterije, prostora, prisustva drugih... Teatar je čudesan prostor jer istinski možete da osetite kako je to kada ste odjednom i duboko u svom svetu i neverovatno povezani, uhvaćeni negde između ličnog i kolektivnog. Pri tom, ovde je specifično to što kolektivno nije neko apstraktno mi, kao u politici, već su to ljudi koje možete da vidite u prostoriji, jer su u mojim predstavama svetla upaljena.

Što se mojih junaka tiče, ima jedna moćna rečenica koju mi je rekao Pol, čovek koga sam upoznao u privatnom svratištu i koga ću pamtiti celog života. On je živeo u deset kvadrata sa majkom alkoholičarkom i bratom šizfreničarom. U toj sobi mu je majka i preminula i onda ga je vlada na prevaru poslala u svratište. Kazao mi je: 'Tek kada više ništa ne ostane, shvatiš šta je ljubav'. Eto, ako bih morao da dam jednu definiciju ljubavi, za ovaj komad, ne za mene lično, onda bi to bila ova. U 'Ljubavi' smo se suočili sa upravo tim najogoljenijim, najosnovnijim životnim stvarima. I tek tada oživljava ljubav, ona univerzalna, koju svi u publici mogu da osete. Ovo nije komad ni o siromaštvu ni o beskućništvu, već o potrebi za ljubavlju koju svi osećamo i mislim da okolnosti koje kreiramo na sceni omogućavaju da to iznesemo i u realnost.

Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 3)
Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 4)
Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 5)

Koja je najvažnija uloga pozorišta danas?

Mislim da je pozorište danas neophodno kao retko kad do sada. Živimo u jednom vrlo konfuznom trenutku kada je teško shvatiti šta je stvaran život, a pozorište nas uvodi u prostor gde to možemo da osetimo. Omogućava nam da spoznamo život u svoj njegovoj čudesnoj, tragičnoj, istinskoj, poetskoj prirodi. Danas živimo u svetu ultimativne realnosti koja je sama po sebi teatralna i pozorište u koje ja verujem je jedno od malobrojnih mesta gde možemo da imamo odnos sa vremenom i prostorom, sa stvarnim ljudima, pravim telima i emocijama. Pozorište raščišćava maglu života, omogućava nam da vidimo šta je stvarno tu, a što inače ne bismo uočili.

Pozorište je moj način bivstvovanja na ovom svetu a ulogu pozorišta svaka generacija mora da preispita i redefiniše za sebe. Recimo, generaciju pre nas, generaciju velikih umetnika 20. veka, naširoko je interesovao mini versalizam, oni su hteli da kroz umetnost dođu do istine, ali mislim da to više ne važi. Mislim da bi teatar danas trebalo da dozvoli nekim novim prespektivama da budu unete u živi prostor, da pronađe nove modele kreiranja umetnosti. To nije dokumentarni teatar, koji je samo jedna lenja varijanta toga, ja pokušavam da pronađem nove modele saradnje i radikalne eksperimente koji nam otkrivaju nove načine na koje posmatramo svet. To isto rade i TV i film, ali oni postaju sve 'tanji', dok pozorište daje bogatiju perspektivu. Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života, a životi su u opasnosti.

Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 6)
Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 7)

Moglo bi se reći da ste samouk reditelj?

Pozorište za mene nikada nije bila planirana karijera - hteo sam da budem rok muzičar - pozorište je došlo kao poziv. Na grčkom jeziku teatron znači mesto za gledanje, ono je neophodnost da se vide stvari, staro je koliko i vatra i jezik. Pozorište je za mene počelo kao jedna duboka intuicija, jedno šokantno otkriće načina života, načina mog bivstvovanja u svetu, mesto gde smo svi mogli da se okupimo.

U pravu ste, samouk sam, nemam zvanične škole režije, ali sam mnogo putovao i imao razne pozorišne učitelje, od Južne Koreje, preko Balija i Afrike, do Evrope. Učio sam radeći. Za mene je pozorište intuicija koju sam morao da sledim. Stvar je slična kao da ste slikar, suočavate se sa istim izborom - možete da pronađete konvencionalne načine izražavanja i da naučite da ih volite, ili možete da slikate, brišete, slikate, brišete i tako ponavljate sve dok platno ne pruži odgovor na to kako se osećate iznutra. Ja sam otkrio da mi pozorište pomaže da osećam, da izbacim one emocije koje bi me inače ubile ili preplavile, tako da mi je pomoglo da preživim i, nadam se, da stvorim atmosferu i za druge da mogu da artikulišu ono što im je potrebno, u formi koja je jedinstvena za pozorišnu umetnost.

Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 8)
Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 9)

Kako je izgledala vaša saradnja sa Piterom Brukom i Mari-Elen Etjen, kojima ste bili asistent?

O nekim stvarima u životu ne želite da pričate jer su previše privatne, ali reći ću vam ovo: kada sam počinjao da radim kao asistent, išao sam na turneju sa jednom predstavom i morao sam da je gledam 40 puta zaredom i da posle svakog izvođenja napišem pasus ili stranu o tome. Bilo mi je isprva jako teško, jer već posle nekoliko puta imate osećaj da se ponavljate. No, to je bila dobra vežba koju su mi zadali, jer morate ozbiljno da se zagledate i proučite šta je to što čini jedno delo dobrim, a šta ne.

Bilo je to moćno iskustvo. Sad kada Pitera nema, osećam čudan osećaj smelosti i radikalnosti, neku novu energiju. Veoma sam uzbuđen zbog budućosti pozorišta, duboko verujem u njega.

Aleksandar Zeldin: "Pozorište ima radikalnu ulogu u spasavanju života" (фото 10)

Koji su vam bili prvi utisci kada je stigao poziv za Bitef?

Osetio sam ogromnu čast, privilegiju i zahvalnost na pozivu. Znam odavno za Bitef i njegovu tradiciju, za to koliko je pozorište važno za srpsku kulturu. Rekao sam Piteru kada smo pozvani, bio je veoma uzbuđen što dolazim na Bitef. Turneje i partnerstva između umetnika i festivala su veoma važna. Znam koliko je truda Bitef uložio da dovede ovu produkciju i neveratno sam dirnut i zahvalan iz jednog naročitog razloga: kada pozovete jednu predstavu na Bitef sa takvom nežnošću, vi ste joj dali nov život i ja moram da zahvalim Bitefu jer je sada stvorio ljubav i u Srbiji.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor