Biciklistički vodič kroz Novi Sad: Romantična oda voljenom gradu

Kao i: “Odakle god da dolazite, naći ćete crkv u kojoj možete da se pomolite. Multikulturalnost je ovde više od političke korektnosti, to je način života. Zato je Rusinski kulturni centar “Matka” jedno od najboljih mesta za izlazak. Sa zidova ovog kulturnog centra gledaće vas i Endi Vorhol, verovatno najpoznatiji Rusin na svetu” i “NAJLON! Naše omiljeno mesto. Ovde ne postoje vreme i hijerarhija, samo sećanja i mirisi. I sve ima cenu. Lampe bez abažura, abažuri bez lampi, izgrebane LP ploče, rastegljene bicklističke gaće. Zaplovi kroz nemirno more porodičnih albuma, erotskih časopisa iz osamdesetih, izbodenih plakata iz devedesetih. Cenkaj se za parfem bez porekla, tastaturu bez tipki, lutku bez glave, violinu bez žica. Ako si baš te sreće da ti ukradu u NSu bicikli, velike su šanse da ćeš ga ovde naći.”

Mislim da bih do prekosutra neprestano čitala ove postove, i gledala ilustracije koje ih prate, ali sam uverena da ću da naručim knjigu i da odmorim oči uz nju. 

Ovim povodom pričala sam sa Doris i Slavišom o điru bajsom kroz Novi Sad, zaljubljenosti u ovaj grad, kreativnom procesu i budućim projektima.

Kada ste se preselili u Novi Sad, i da li je bila u pitanju ljubav na prvi pogled sa gradom?

Slaviša: Nije bila na prvi pogled jer smo se znali od ranije. Iako je velik grad, zadržao je neku šarmantnu lenjost koja mi odgovara.

Doris: Preselila sam se davne 2009. godine, po početku studija. Nije bila ljubav na prvi pogled, počela sam da ga doživljavam kućom tek nedavno.

Kada ste počeli da istražujete Novi Sad bajsom, ili je to sveopšti pleonazam?

Bajs imamo tek tri godine, tako da ga nismo istraživali na točkovima. Često nam se dešavalo da kada se vozimo zajedno padnemo sa bicikla – tako da zajedničku vožnju u zadnje vreme ne praktitujemo. Novi Sad smo počeli da istražujemo kada je Slaviša stigao, njemu su stvari bile zanimljive jer su nove, a meni je bilo zanimljivo da istražujem ispočetka.

Novi Sad je možda i najviše bike friendly veći grad Srbije, ako ne računamo celu Vojvodinu (smeh). Po čemu je on još jedinstven i veličanstven?

Po tome što je blizu Beograda (smeh)! Fruška Gora sa njenim jezerima je definitivno nešto što ga čini posebnim. Lepo je to što je pitom. Dunav - sa novosadske i petrovaradinske strane - čarde i kafane, tvrđava sa svojim skrivenim ateljeima i štekovima, almaški kraj sa svojim ekstremno uskim ulicama... Moglo bi se otegnuti ovo nabrajanje.

Da li je Vodič za bicikliste namenjen i onima koji ne voze bajs? 

Apsolutno da. Mi prvi nismo biciklisti kakvim nas verovatno smatraju posle ove knjige, bicikli nam koriste da se prevezemo od tačke A do tačke B.

Koliko dugo je trajao proces nastanka knjige?

Sama ideja se javila decembra 2019. Realizacija je počela godinu dana posle, kada smo našli izdavača. Trebalo je da bude gotova za četiri meseca, ali smo probili rok zbog raznih škola koje su se desile. 

Kako ste podelili uloge?

Koncept knjige smo zajedno usput razvijali – dodavali i oduzimali sadržaj, ideje, lokacije. A kod realizacije nismo morali da ih delimo, jer je Slaviša dizajner.

Vaša tri omiljena novosadska parka, pijace, lokala?

Omiljeni je Futoški. Pa Kamenički. Nemamo treći. Omiljena pijaca Riblja, iako smo uglavnom na Futoškoj jer nam je bliža. Omiljeni lokali DV i Graffiti. Ima još barova i bašta u koje svraćamo ali to pročitajte u knjizi. 

Koji su vam budući planovi, da li će biti nastavka knjige?

Već radimo na sledećem projektu koji se spominje na kraju knjige. Takođe je u planu da se uradi prošireno izdanje Novosadskog vodiča, a negde u daljoj budućnosti i vodič kroz Beograd, i naravno naš rodni grad - Kikindu.