U okviru Internacionalnog modnog festivala koji se ovog leta drugi put održao u fantastičnom Porto Montenegru, imali smo prilike ne samo da vidimo njihove ekskluzivne revije, već i da popričamo sa dizajnerom visoke mode Rami Kadijem i italijanskom legendom Luisom Beccariom.
Rami Kadi
Libanski dizajner Rami Kadi prvi put je izlagao na Nedelji visoke mode u Parizu u januaru ove godine. Već krajem februara se Kendall Jenner pojavila na Vanity Fair žurci povodom Oskara u jednoj od modela iz te kolekcije, a njegovo ime je odjednom bilo na svačijim usnama. Sam Rami priznaje da je to bila prelomna tačka: “Od poznatih koji su nosili moje kreacije, najveći uticaj je svakako imala ona. Posle VF žurke, u Kanu smo imali petnaest modela na crvenom tepihu. Svaka poznata žena koja obuče nešto moje puno znači za brend ali je Kendall učinila da budemo u žiži interesovanja u celom svetu.”
Do mesta na kom se sad nalazi, Rami Kadi nije stigao preko noći. Svoj brend je osnovao ubrzo nakon što je završio modnu školu u Libanu, sa dvadeset i pet godina. Pošto nije pekao zanat kod nekog drugog, učio je sam podjednako i iz uspeha i iz grešaka, a danas zadovoljava visoke i stroge kriterijume koje propisuje Francuska komora visoke mode. Za izradu njegovih haljina troši se od 200 do 600 sati, a on sam voli da svoj pristup naziva Nouvelle Couture. “Tradicionalne tehnike pravljenja odeće, na primer veza, primenjujem na savremen način. Volim da razmišljam neočekivno i netipično. To je ono što moji klijenti i vole kod mene. Oni su mladi, a kada to kažem ne mislim isključivo na godine. Žena može imati godina koliko i moja majka ali ako se razume u umetnost i voli život, njena kuća će biti skroz moderna, puna boja. Dakle, mladost je stvar duha.”
Njegov atelje nalazi se u Bejrutu i nema nameru da ga odatle seli, ali klijentela sa kojom sarađuje je internacionalna. Za Ramija je to logičan spoj. Svoje odrastanje u Libanu smatra privilegijom zato što mu je usadilo snažan osećaj za ispravno i pogrešno, a istovremeno dalo slobodu da bude ono što jeste. Taj metropolitski stav se ogleda i u tome da je u Porto Montenegro došao da prikaže svoju kolekciju i upozna nove klijente, za koje veruje da se neće razlikovati od onih koje već ima u Monte Karlu – ceo svet je njegovo igralište. Lična interakcija sa njima mu je izuzetno bitna. “Danas, kada želite da vaš brend raste, to ne podrazumeva samo prodaju već i upoznavanje novih ljudi, proširivanje mreže onih koji vas poznaju. Ipak, morate biti selektivni po pitanju toga sa kime želite da vas dovode u vezu. To se odnosi i na poznate. Mi radimo sa izuzetno luksuznom robom i zato naše haljine ne može svako da nosi u svakoj prilici, ili ne daj bože da više osoba nose isti model. Zvezde će vam doneti pokrivenost u medijima, ali ni one ne mogu da idu na večeru sa prijateljima u mojoj haljini. Imam ceo tim koji se time bavi i o tome odlučuje.”
Na pitanje koju od legendarnih diva bi voleo da oblači odgovara bez dvoumljenja: “Sophia Loren! Ona je za mene istinska modna ikona. Voleo bih da sam imao priliku i da obučem i jednu libanski divu koja se zvala Sabah i koja nas je nedavno napustila.” Sigurni smo da u životu nema još puno stvari koje Rami Kadi nije dostigao.
Luisa Beccaria
Luisa Beccaria je legenda sa razlogom, živi primer onoga u šta veruje, a to je da žena može da ima sve, uključujući i svog pravog pravcatog princa (naime, godinama je udata za sicilijanskog aristokratu sa kojim ima petoro dece). “Ako ste spremni da jako puno date onda, da, možete imati sve. Imam sopstvenu teoriju koju još uvek nisam apsolutno dokazala ali po kojoj živim: što više daješ, više dostigneš. Dok sam dojila svoju decu primetila sam da koliko god da su posisali, stvorilo se duplo. Ako ih nisam podojila, odmah se smanjivala količina mleka koju sam imala. Onda mi je palo na pamet da je možda isto i sa energijom. Što više energije tražiš od svog tela i za svoje telo, to je više ima. Ta energija o kojoj govorim je ljubav. Što manje tražiš, manje je ima. To je jednostavno stav. Možda nisu svi spremni na to. Veliko davanje je i velik pritisak na koji nisu svi spremni. To što je satisfakcija ogromna ne znači da je sve ružičasto i da nema puno stresa i brige.”
Nismo sigurni da li razgovaramo sa dizajnerkom ili guruom ali njena moda napravljena je za žene. Ne za jednu posebno, pa makar se radilo i o poznatima (iako jako voli Rushku Bergman sa kojom se i privatno druži i koja često nosi njene kreacije i sa kojom bi volela da poseti Beograd). Luisa Beccaria je na određen način ispred svog vremena i uvek je pravila odeću nabijenu emocijama, a ružnoću u ime mode nikad nije priznavala. “Haljina vam pomaže da na površinu ispliva neki deo vaše ličnosti. Ima puno žena koje kriju svoju ženstvenost iz razloga što smo mi žene borci, a pravila koja se odnose na nas su brojnija od onih koja se odnose na muškarce. Zato se žene nekad zatvore u garderobu u kojoj se osećaju neutralno, kao što su na primer pantalone, i to je ok za svakodnevan život, ali stvarno mislim da sve više ulazimo u novu eru, eru osećanja. Ni luksuz više nije luksuz pošto je postao korporativan. Iste stvari nalazite svuda. I ljudima je toga dosta. Nove generacije polako otkrivaju emotivni život. To znači da sve što se radi jeste neka vrsta iskustva, kupovina je postala iskustvo. Konačno se vraćaju vrednosti koje kao da su bile nestale. Porodica, veze, sve ono što čini da se osećate dobro. Emotivna moda je nešto što je poetično, što akcentuje određene vrednosti, ističe vašu ličnost. Komad odeće treba da odgovara vašem telu pošto treba da bude prave veličine ali još više treba da odgovara vašoj duši. Okolina je takođe izuzetno važna. Čak i sa lepim haljinama se može pogrešiti zato što haljina treba da odgovara i prilici u kojoj je nosite. Ona je vrsta interakcije sa okolinom i čini da budete (ili ne budete) njen deo. Na primer, ako sedite u vrtu treba da ste obučeni na određen način, ako ste u modernom enterijeru u centru Londona na drugačiji način. Ne može jedna haljina da odgovara i jednom i drugom.”
Luisa Beccaria je pronašla svoju sopstvenu nišu koju naziva pret-a-couture. Njena odeća je tehnički superiorna u odnosu na klasičnu konfekciju, ali i dalje ima velik dijapazon modela namenjen svim životnim prilikama. Ona sama uglavnom nosi samo odeću sa svojim potpisom i ljubomorno čuva arhivu svih svojih kolekcija. Ako to nije autentičnost, onda ne znamo šta jeste. U Porto Montenegro je donela sa sobom aktuelnu kolekciju iz jednog prostog razloga: “Želim da žene koje su trenutno u Crnoj Gori, ovde na odmoru, mogu odmah da odu u radnju i kupe ono što im se svidi. Mislim da je jako frustirajuće gledati odeću koju ne možete da kupite. Zamrzela sam tu ideju. Odete na reviju i onda možda za šest meseci možete nešto da pronađete u radnji. Pa ne znamo ni da li ćemo biti živi za šest meseci!”. Strast i ljubav prema životu koje zrači iz nje su zarazni, a mi smo spremni da je poslušamo u svemu.
