Pretraga

Clément Bedel: \"Slikarstvo je oblik otpora\"

Clément Bedel: "Slikarstvo je oblik otpora"

Tekst: BURO.

Delovanje francuskog umetnika Clémenta Bedela u mnogome je vezano za Beograd i lokalnu umetničku scenu budući da poslednjih nekoliko godina živi i radi ovde. Verovatno i najznačajniji deo njegove umetničke evolucije se dogodio upravo ovde i iako trenutno više ne živi u Beogradu uvek mu se rado i često vraća. Njegovi radovi se bave problemima savremenog sveta i prepoznatljivi su po kvalitetu da nas prenesu u onirički prostor i vreme. U njegovim slikama realnost, prostor i vreme su rastegnuti, razliveni pojmovi u kojima apokalipsa zadobija neverovatna estetska obličja, problemi su stvarni, ali sve pomalo izgleda kao san. Na granici između realnog i fantastičnog Clément stvara svet koji je hibridan i čiji prostori odgovaraju na goruće probleme u kojima se čovečanstvo i planeta Zemlja nalaze: od indiferentnosti prema izbeglicama, preko ne dovoljno brige zbog preterane proizvodnje i konzumacije, do ekološke katastrofe i posledičnih klimatskih promena. 

Clément Bedel: "Slikarstvo je oblik otpora" (фото 1)

Međutim, njegove slike nisu niti deprimirajuće niti sasvim distopijske. One govore o onome što dolazi posle i sasvim sigurno predstavljaju kraj jedne ere, jednog doba, ali su i dobar podsetnik da je priroda ta koja se stalno obnavlja i koja će pronaći način da nastavi da živi, a i čovek u njoj, nekako. U umetničkom prostoru U10 ovog vikenda je zatvorena Clémentova najnovija izložba "S druge strane mora" i tim povodom smo popričali sa njim o problemima, umetničkom razvijanju i otporu koje donosi slikarstvo. 

I, šta se krije “S druge strane mora”? Šta je to što ne vidimo (ili što ne želimo da vidimo)? 

Prvo i krajnje bukvalno značenje naslova se odnosi baš na to “što ne ne želimo da vidimo”. U Srbiji su deponije otpada nažalost sastavni deo pejzaža, ali u Zapadnoj Evropi u kojoj sam ja odrastao to je izuzetno redak prizor. Jedan od razloga je zato što dobar deo našeg otpada izvozimo u druge zemlje, posebno zemlje jugo-istočne Azije da tamo bude “recikliran”. Sasvim očigledno te države nemaju potrebnu infrastrukturu da se nose sa tolikom količinom otpada, i stvaraju se ogromna polja đubreta koje se potom baca direktno u okean, u drugu stranu mora, daleko od očiju i brige Zapada.

Možeš li da nam ispričaš nešto više o izložbi? Čime se baviš u svojim radovima?

Ova izložba i sami radovi predstavljaju senzibilno građenje svetova, sa druge strane mora, gde se hibridni i poznati elementi spajaju i nude prostor da se odmaknemo i promislimo, vidimo stvari koje nas okružuju u nešto drugačijem svetlu. Da se poslužim rečima kustoskinje Maje Ćirić ovo su imerzivna okruženja koja su smeštena u prostor U10 galerije i koja su zapravo pokušaj da se kreira spokojan način da se ostane prisutan, uz problem koji je čovečanstvo stvorilo, a ne sile prirode.

Clément Bedel: "Slikarstvo je oblik otpora" (фото 2)

Kad smo već kod problema i čovečanstva, kako si preživeo prethodnu godinu? Da li si bio hiperproduktivan ili letargičan? Šta je bilo tvoje tajno oružje u borbi protiv jednoličnosti svakodnevice i nove realnosti?

Ni u jednom trenutku nisam bio u potpunosti letargičan, ali sam definitivno prolazio kroz mnoge gore dole momente. Najveći izazov mi je došao posle prošlog leta kada su mere i zabrane u Francuskoj opet postale jako jako stroge i činilo se da nema kraja svemu. Jedna od stvari koja mi je stvarno pomogla da ostanem produktivan je dnevno zapisivanje stvari koje sam odradio tokom dana. Radio sam to svaki dan pre nego što legnem. Osećaj da neću imati ništa da napišem mi je bio nepodnošljiv i dovoljna motivacija da slikam, vežbam, čitam, kuvam… svaki dan.

Tvoji radovi izgledaju kao nešto što bi lako moglo da se opiše kao “post” ali kako je Maja Ćirić u svom tekstu napisala: “Druga strana mora nije niti post-konzumeristička, niti post-apokaliptična” slika sveta. Šta onda ta reč “post” uopšte znači za tebe?

‘’Post’’ je veoma praktična reč, ona pojednostavljuje stvari i stavlja ih u kutije privremenosti, dok je vreme i u stvarnosti i na mojim slikama prilično fluidno. Na ovim platnima ja govorim o post-industrijalnom periodu, ali takođe i vremenu pre toga, i o sadašnjem trenutku, ali pokušavam da zamislim i ono što dolazi posle “post”. Taj čin spajanja, stapanja svih ovih vremena u istu realnost, čini reč “post” pomalo reduktivnom i možda pravi čak i neku distancu, budi osećaj nezabrinutosti zbog toga što to nešto još uvek nije pristuno.

S obzirom na to da veoma voliš Beograd i vraćaš mu se kad god imaš priliku za to, i imajući na umu ovu izložbu, nemoguće je ne misliti da “staying with the trouble” stvarno jeste tvoj modus operandi. Jeste li?

Odrastao sam i studirao u malim gradovima i nikada nisam živeo van Francuske pre nego što sam došao u Beograd u januaru 2016. godine. Prvih nekoliko godina Beograd mi je bio veoma veliki izazov, otkrivanje nove kulture, novog jezika, energije. Danas mnogo volim ovaj grad, živeo sam ovde više od četiri godine i u neku ruku ga smatram svojim domom. S obzirom na to mislim da je malo postao i komforna zona trenutno a mislim da je za održavanje kreativnosti neophodno upravo to “ostajanje pri problemu”.

Clément Bedel: "Slikarstvo je oblik otpora" (фото 3)

Šta smatraš problemom broj jedan savremenog sveta, savremenog čoveka?

Ovo će zvučati kao prilično kliše odgovor ali mi se stvarno čini da je najveći problem savremenosti neutoljiva individualistička potraga za novcem i široko rasprostranjena američka popularna kultura. Što brže brod tone to su ljudi spremniji da urade sve da budu poslednji preživeli, što sasvim očigledno samo ubrzava propast za sve.

U tvojim radovima ti ne prikazuješ baš bukvalno šta dolazi posle, nego su nekako sve elementi koji su nam poznati, samo iz neke druge perspektive. Ali ipak se u tvojim slikama istovremeno i vidi vera u ono što dolazi posle. Da li veruješ da će stvari postati bolje u budućnosti?

Stvarno se trudim da zamislim kako stvari mogu da se poboljšaju u budućnosti, ali gde god da se okrenem vidim da sve postaje samo još gore. Jutros sam na primer baš čitao izveštaj GIEC-a o klimi i klimatskim promenama, i bez obzira na to koliko si optimističan, moraš se uznemiriti.

Da li spadaš u onaj tip ljudi koji prihvataju stvari kakve jesu ili osećaš konstantnu potrebu da menjaš stvari?

Pre sam imao neverovatnu potrebu da menjam sve, ali su pitanja gde da počnem, šta da uradim, kako da budem najkorisniji uticala na mene tako da se potpuno parališem. Sada već nekoliko godina se trudim da radim stvari jednu po jednu, da se fokusiram na pronalaženje lepote u onome što jeste, što ostaje, što se menja, i da pratim forme i oblike koji se pojavljuju. Ta evolucija u razvoju misli se prilično jasno vidi i u mojim radovima od 2016. na ovamo.

Dobra slika nije baš čest slučaj u savremenoj umetnosti. Čini se da mlađi umetnici ili “beže” od tradicionalnog slikarstva ili se zaglave u kopiranju rada svoih mentora ili repeticiji nečega što sami rade od početka. Kako si pronašao svoj izraz i ostao mu veran?

U svetu u kom se sve odvija prebrzo, gde smo okruženi pokretnim slikama i ekranima sve vreme, mislim da je slikarstvo možda važnje nego ikada. Slikarstvo postaje oblik otpora i u trenutku kada su inovacija i diktatura novog, daljeg, boljeg, imperativi društva, ono što je romantično i prelepo je raditi sa istim materijalom, istim bojama, istim dvodimenzionalnim platnom, kao i ljudi stotinama godina unazad. Većina umetnika počinje sa crtanjem i slikanjem, i onda pređe na druge medije. Meni se čini da sam ja išao u suprotnom smeru, počeo sam od konceptualnih video radova i instalacija što je, sad kad razmislim, dugo imalo ogroman uticaj na moje slikarstvo. Generalno mislim da je to dobar pristup za nezaglavljivanje, biti sposoban da se odmakneš, da napraviš korak unazad i sagledaš stvari i svoj rad iz drugog ugla.

Da li si razmatrao i druge profesije i karijere osim umetničke?

Kada sam bio u srednjoj školi razmatrao sam razne poslove i zanimanja, ali od kada sam odlučio da mi je donošenje promene i očuvanje različitosti prioritet, i od kad sam odabrao svoj put i smer, nisam se predomišljao jer ne vidim bolji način da to uradiš nego kroz umetnost i lepotu.

Clément Bedel: "Slikarstvo je oblik otpora" (фото 4)

Koji je savet najbolji koji si ikada dobio?

Potpuno sam nesposoban da odgovorim na ovo pitanje. Mislim da je mnogo saveta jednako značajno i ne mogu da odlučim. To je verovatno i razlog zašto moje slike nemaju jasnu i jedinstvenu tačku fokusa, uvek je više elemenata koji dele centar pažnje. Tako da da, možda su mi ljudi i saveti zapravo pomogli da usput prihvatim ovu raznolikost fokusa, bez zapostavljanja stvari, pokušavajući da pronađem balans.

Sada kada je izložba gotova, šta te čeka, šta planiraš? Novi projekti, nove izložbe, rezidencije?

Nakon što se izložba završila vraćam se u svoj studio u Francuskoj gde ću početi da radim na novoj seriji radova, gde ću se u mnogome oslanjati na elemente i koncepte iz ove ali i dodati skulpturu i instalacije. Što se tiče sledećih izložbi raduje me što ću učestvovati na Bijenalu Mladih ovde u Beogradu i verovatno imati solo izložbu u Nici početkom 2022. U međuvremenu, tražiću nove prilike da opet dođem i posetim Beograd.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor