Porto Morto jedan je od najznačajnijih predstavnika novog novog talasa u regionu. Ovaj hrvatski bend za sedam godina postojanja izbacio je tri studijska albuma, osvojio prestižnu nagradu Porin, ostvario saradnju sa Darkom Rundekom, imao niz rasprodatih koncerata i doživeo kreativnu evoluciju. Bend čine Roko Crnić (glas, bas gitara), Hrvoje Klemenčić (klavijature, glas), Matija Brajković (gitara), Matej Perić (bubnjevi), Marijan Uroić (udaraljke), Antun Aleksa (trombon, glas) i Marin Živković (saksofon).
U petak, 29. aprila nastupiće u beogradskom KC Gradu i upravo tim povodom smo popričali sa njima o brisanju žanrova, disciplini i haosu, kao i tome šta publika može očekivati od njihovog nastupa.
Čime se bavite ovih dana?
Putujemo okolo, sviramo svirke, visimo u studiju, planiramo budućnost, šaramo po majicama.
Da li je novi talas regionalne muzičke scene svojevrsni novi novi talas?
Definitivno na trenutnoj sceni ima naslanjanja na taj pravac i razvijanja istog, ali opet svaka generacija donosi neki svoj zvuk. Rekao bih da je između „novog talasa“ i „novog novog talasa“ bilo još talasa.
Da li danas dolazi i do, skoro pa, brisanja žanrova i njihovih granica?
Dok smo bili klinci se često čulo pitanje „jesi panker, metalac, roker, bla, bla“. Od novih generacija dobivam dojam da im je to puno manje bitno nego što je nekad bilo. Polako se brišu etikete. Ljudi slušaju šta im se sluša i furaju šta im se fura s manje opterećenja.
Od fona do popa – kako je izgledala vaša kreativna tranzicija?
Portofon je bio postavljanje temelja za kreativni razvoj koji smo proživjeli kroz stvaranje portopopa. Jasna estetika dizajna, koncertne uniforme, eksperimentiranje sa suvremenim alatima pop glazbe, kvalitetno producirani spotovi. Sve što je započeto u portofon eri je kroz portopop sazrijelo i poprimilo jasniji format.
Kada pravite album, da li ste vojnički disciplinovani ili preferirate kreativni haos ili pak neki fin balans između ova dva (ako to uopšte postoji)?
Možda nije fini balans, ali definitivno je nešto između tog dvoje. Predanost je ogromna i dio benda je gotovo svaki dan cijeli dan u studiju. Pjesme se slože, pa razlože, pa opet slože i tako u N iteracija dok si ne kažemo „dosta“.
Da je vaša muzika osoba, kako bi izgledala?
Imala bi ogromne uši, velika usta sa zlatnim zubima i rep.
Šta ste slušali kao klinci?
Svatko od nas je prolazio neki svoj put što se vjerujem i čuje u porto pjesmama. Ja sam osobno doktorirao punk-rock i emo pravce dok su npr. Roko i Brajki rokali po Pepersima, Gorillazima, Radioheadu, RATM-u, itd. Mislim da nam je najveći common ground glazba iz 60-tih i 70-tih, a la Beatlesi i Floydi.
Šta poručujete beogradskoj publici pred vaš koncert?
Prenabrijani smo i jedva čekamo odrokat prvi solo BG koncert nakon dugo, dugo vremena. Dolazimo u KC Grad posipat vas šećerom.
