Jana Adamović: Strip je savršen medij za pričanje važnih priča

Angažovane teme su mi veoma važne, i lično me najviše inspirišu, jer mi umetnost služi kao ventil ili filter kroz koji obrađujem sve svoje misli i osećanja. Kada su moje ilustracije u pitanju, to su uglavnom teme koje se tiču društvenih sloboda, sa naglaskom na prava žena, dece i reproduktivna prava. U kratkim stripovima uglavnom obrađujem temu majčinstva iz sopstvenog iskustva, mešani brak i tenzije koje društvo takvom paru nameće. Moj poslednji strip album “Rewild” bavi se temom klimatskih promena i objavljen je u januaru prošle godine u S.A.D.u, kod poznatog izdavača Dark Horse Comics. Lepo je to što onda kroz umetnost mogu da komuniciram sa drugima, da podelim iste brige, misli, i nadam se malo podignem svest o nekim problemima.

Sve je prvo počelo mojom video reakcijom na društvenim mrežama kada je Politikin Zabavnik najavio proslavu pedesetogodišnjice stripa “Hogar Strašni”. Zabavnik je pozvao 15 ilustratora da nacrta omaže Hogaru, a među tim imenima nije bilo nijedne umetnice. Meni je to veoma zasmetalo jer, osim što sam i sama ilustratorka, poznajem desetine pretalentovanih koleginica koje su ostvarene umetnice i kod nas i u inostranstvu, i smatrala sam da u 21. veku nema izgovora da jedna takva akcija prođe bez žena. Moj stav je naišao na dosta podrške, što me je zaista obradovalo, ali sam iskreno mislila da će se na tome sve zaustaviti. Međutim, zahvaljujući Katarini Stanković Bjegović i Radetu Markoviću, uspela sam da dođem do redakcije Danasa, gde mi je prvo dat prostor da objavim autorski tekst, a zatim su dalje ispratili slučaj. Odgovor redakcije Zabavnika koji je usledio je bio poražavajuć, jer su izjavili da je jedini kriterijum za odabir umetnika bio – kvalitet, de facto poručujući da žene nisu dovoljno kvalitetni autori da bi bile uključene. Nakon toga, naš poznati ilustrator (inače jedan od heroja mog detinjstva) Bob Živković predložio je Danasu da pozove ilustratorke da u nekakvom aktu pobune crtaju Helgu. Odmah smo se dogovorili da to bude separat za Dan žena, i ja sam počela da kontaktiram autorke i prikupljam ilustracije. 

Teško je proceniti tačan broj, pošto mi u Srbiji nemamo adekvatno povezanu i aktivnu scenu, naročito kada je reč o autorskoj produkciji stripa. Naše strip tržište se većinom zasniva na licencnim izdanjima, što znači da izdavači otkupljuju licence za stripove koji su domaći autori radili za strana tržišta. To scenu čini nekako krutom i zatvorenom, jer podrazumeva da prvo morate uspeti u mejnstrim stripu u inostranstvu da biste bili primećeni “kod kuće”. Domaće tržiste trenutno ne pruža perspektivu mladim autorima i autorkama. To je situacija koja se neće promeniti sama, zato je nas nekolicina autorki odlučila da osnuje umetničko udruženje Stripo-Tetke koje bi se bavilo povezivanjem i promovisanjem strip autorki, i unošenjem nekih drugačijih stripova na scenu. Već imamo spremnu antologiju kratkih stripova koje okuplja 11 autorki iz Srbije, i planiramo da je objavimo pre Sajma knjiga u Beogradu, u saradnji sa izdavačem Besna Kobila.

Tokom prošle godine sam se ponovo vratila stripovima Maržan Satrapi, prevashodno njenom remek-delu “Persepolis” i stripu “Vezenje”. “Vezenje” bih svakako preporučila svakoj ženi i devojci koje nemaju naviku čitanja stripova. Lako se čita, a na vrlo lepršav način priča autentične i kompleksne ženske priče. Inspirišu me autorke poput nje, Nine Bunjevac, Pozi Simonds, koje se na hrabar i autentičan način suočavaju sa teškim temama, koje kroz ličnu priču zapravo pričaju o univerzalnim problemima društva.

Najlaše je podržati tako što ćemo kupiti neki njihov strip ili print, posetiti njihove izložbe i preporučiti ih drugima. Ja ću iskorstiti ovu priliku da pohvalim mladu nadu Nađu Tiodorović čiji je strip “Zveri u nama” objavio System Comics, sestre Saru i Anu Živković koje za HellyCherry crtaju stripove u nastavcima, Sonju Gašperov, autorku stripova “Vučine” koja trenutno crta presmešne i originalne stripove o roditeljstvu kroz odnos vuka i Crvenkape. Divan mi je i strip “More je bilo mirno” Tanje Stupar Trifunović i Tatjane Vidojević. A ne mogu da ne spomenem i strip “Buđenje” grupe autorki i fantastičnu “Stripoterapiju” Ane Petrović.

Čini mi se da devojke i devojčice, kada su u školi, ne zaostaju za dečacima kada je u pitanju ljubav prema stripu, ali se kasnije iz nekih razloga uglavnom okrenu ka drugim umetničkim profesijama. Mislim da u tome dosta ima uticaja zatvorenost scene i tržišta, i ta uporna predrasuda da je strip muška profesija. Moj cilj je da kroz sopstveno svaralaštvo i zalaganje, ali i kroz aktvinosti udruženja Stripo-Tetke doprinesem otvaranju scene. Volela bih da stvorimo siguran prostor za sve, da omogućimo različitim stilovima i temama da se pojave i opstanu na sceni, kao i da proširimo publiku koja čita stripove. Volela bih da u što skorije vreme vidim festival stripa sa ravnopravnim brojem pozvanih crtača i crtačica. Strip je savršen medij za pričanje važnih priča i volela bih da se više žena i devojaka osnaži da stvara svoje stripove, jer će to nesumnjivo doprineti kultunom bogatstvu.

Hvala Jano na razgovoru i svemu što radiš, i pratimo Stripo-tetke!