Pretraga

Javorka Đurić: \"Pesimista za sebe, optimista za druge\"

Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge"

Tekst: Iva Parađanin

Javorka Đurić je diplomirala na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, ali je verovatno poznajete kao @maple.things na Instagramu i revnosno pratite njene fenomenalne ilustracije. Na njenom crtežu ljudi nemaju lica, umesto njega, njih definišu introspektivne misli koje se često bojimo da kažemo naglas. Ove rečenice su ranjive, iskrene i kroz simplifikovane crteže zemljanih tonova slikaju ljudskost u najogoljenijem obliku. 

Dok brojimo dane do izlaska njene knjige “Šta ako sve ovo nije stvarno”, koju će objaviti Kontrast izdavaštvo, pričali smo sa njom o mislima, emocijama i naravno - knjigama. 

Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 1)

Znamo tvoje misli i kako se osećaš u određenim situacijama. Kada se se sve te misli spoje ko je Javorka? Kako si počela da crtaš i kako je tvoje crtanje preraslo u prepoznatljiv stilski autentičan izraz?

Ne znam da li je možda taj skup misli i osećanja na gomili ono što me definiše ko sam. Imam u isto vreme osećaj da se stalno menjam i da se ništa ne menja. I dalje volim filmove i muziku koje sam volela pre 15 godina, i dalje me muče ista pitanja i sumnje kao pre pet godina, ali mi vremenom postaje malo jasnije u čemu nisam dobra, šta mi se ne sviđa, od čega bežim. Možda je to shvatanje ko sam zapravo. Za sada znam da sam pesimista za sebe, optimista za druge, da volim da ostajem do kasno, da volim da pešačim sama, da volim da pričam sa prijateljima, da ne mogu više stvari istovremeno da radim, da želim da zaštitim svoje sestre kako god mogu, da se nekad i previše plašim. Eto, to je valjda Javorka.

A crtanje je veliki deo mog unutrašnjeg mira i osećaja svrhe. Shvatila sam da me crtanje zanima od sredine osnovne škole, ali sam imala velike pauze u kojima sam se samosabotirala i nisam crtala, a vratila sam mu se konačno aktivno 2019. godine. Dala sam otkaz u banci posle mnogo razmišljanja i skupljanja novca i videla crtanje kao jedini odgovor u tom trenutku i nadala se bilo čemu. Sve je okej još uvek, živa sam.

Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 2)
Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 3)
Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 4)

Kako jedna misao zasluži da dobije ilustraciju?

Često me iste misli opsedaju i oblikuju mi dane i osećam kako moram da ih izbacim napolje i da ih se oslobodim, pa ih tako povežem sa slikom u svojoj glavi, sa detaljem koji meni bude asocijacija. Pokušavam uvek da spajam osećaje, slike, boje i situacije u ilustraciju. Misli ispisujem u obliku u kom postoje u meni, trudim se da ih ne ulepšavam, da ne sadrže nikakav ton propovedanja, uvek govorim o sebi i svojim mislima i strahovima, ne umem i ne želim da govorim drugima kako i šta treba. Nekada se desi da prvo imam sliku u glavi, neku perspektivu, položaj, motiv i onda razmišljam šta mi prvo pada na pamet uz tu sliku, koji je osećaj, pa onda misao koja ide uz to. Često mi ljudi kažu da je sve što okačim depresivno, ali ja to ne vidim tako, stvarno se trudim da prenesem i ljubav i nadu koje osećam, nekad je nade malo više, nekad manje, zavisi kako se probudim i koji je deo meseca.

Meni su tvoje ilustracije poput zagrlljaja. Odahnem kada vidim neku, i nekako dam sebi oduška da prepoznam neku misao ili emociju koju sam možda autocenzurisala. Šta misliš koliko smo skloni cenzuri svojih osećanja?

Hvala ti što si ih uporedila sa zagrljajem, videla sam skorije da nam je potrebno četiri zagrljaja dnevno za preživljavanje, a 12 za rast, oksitocin nam je izgleda mnogo bitan za opstanak, nadam se da moje ilustracije uspeju da zavaraju mozak.

Mislim da, opet zbog opstanka, cenzurišemo često osećanja ili ih jednostavno blokiramo sa ciljem da osećanja ne blokiraju nas i našu funkcionalnost. A zapravo nas ta gurnuta osećanja sačekaju i ne možemo da im pobegnemo, uvuku se uveče pod pokrivač, u tuš kabinu, dok slušamo muziku pa nam zasuze oči iznenada. Pod velikim smo pritiskom da izgledamo sabrano, da živimo bez pauze u svakodnevici koja nam je nametnuta i da povrh svega u njoj takvoj moramo da pronađemo sreću jer smo smatrani promašajima ako to ne uspemo. Svet je previše za mene, previše je informacija i obaveza koje nemaju mnogo smisla, a definicije uspeha su neuverljive, teško mi je da budem funkcionalna i uz to srećna, a shvatila sam da mi je lakše da izgovorim to i prihvatim kao svoju istinu, bez autocenzure.

Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 5)
Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 6)

Imaš dosta pratilaca na Instagramu i tvoje ilustracije se baš često dele, šta si na osnovu feedbacka koji dobijaš zaključila, u kojim ilustracijama se najviše identifikuju ljudi i zašto?

Mislim da na različite načine ljudi pokazuju identifikaciju sa različitim temama. Najviše se možda čuvaju ljubavne ilustracije, dobijem najviše poruka kada je tema anksioznost, a najviše se dele ilustracije sa nekom porukom nade i samopodrške u sebi. Verujem da je svim ilustracijama zajedničko to tiho priznanje da postoje teški momenti, i naravno da postoje, život je prečudan i ništa mi nije jasno, ali ne postojimo toliko različiti kao što možda mislimo, svi smo izgubljeni. Delimo jezik, učimo da volimo, brinemo o sebi i drugima, to je sve što svi imamo. Neki periodi su izazovniji, kao što je bila npr. prva godina pandemije, bili smo pojačano anksiozni, meseci su prolazili, imali smo osećaj da nam je godina života oduzeta, dosta nas se identifikovalo sa takvim sadržajem na internetu koji je normalizovao našu zabrinutost, to je davalo olakšanje i potvrdu da imamo normalne reakcije na nenormalne situacije.

Često reaguješ na događanja u društvu i daješ angažovan karakter svojim ilustracijama, naročito kada su su pitanju teme ženskih sloboda, krivice, diskriminacije, stigme. Da li osećaš odgovornost da na neki način progovoriš o ovim temama i zašto ti je to važno?

Stalno sam u konfliktu sama sa sobom jer mislim da mentalno nemam dovoljno kapaciteta da se pomirim ili borim sa onim što se dešava trenutno u društvu, posebno sa onim kako su žene primorane da žive, sve to utiče na moje mentalno zdravlje, gubim nadu u društvo i moj život na mikronivou se menja nagore, postajem ljuta, cinična i nepoverljiva prema svemu. Sa druge strane, osećam potrebu da iskomuniciram svoj bes i strahove i da se tako povežem sa nekom grupom, najčešće ženama. Često pravim pauze u korišćenju instagrama jer ne umem još uvek zdravo da se nosim sa toliko slika i vesti nepravde i nasilja koje se dešava iz dana u dan i često preplavljuje toliko da izgleda kao da promene nisu moguće, da je prekasno da se ljudi vrate na osnovna podešavanja i da idemo ispočetka što se tiče nekih stvari. Ali meni stvarno bude lakše kad čitam druge, kad zajedno osvešćujemo sve ono što je otrovno u društvu i načine na koje je opasno, kad ljudi nesebično dele znanje i pomoć za neku kolektivnu korist, to sve je mnogo dirljivo i osnažujuće.

Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 7)
Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 8)

Radila si ilustracije za korice knjiga i to za ,,Teskobu večeri“, ,,Ljudska posla“ i ,,Ljubav je ta koju ne razumemo“. Koliko ti je ovo bilo izazovno i kako uopšte izgleda proces ilustracija korica jedne knjige?

Crtanje korica za “Teskobu večeri” mi je bilo prvo profesionalno ilustratorsko angažovanje i sećam se i dalje momenta kad sam čitala poruku sa pitanjem da li sam zainteresovana da dizajniram korice. Par godina ranije sam tadašnjem momku u trenucima zamišljanja u jednom “ako mogu da biram” monologu rekla kako bi mi idealan posao verovatno bio crtanje za knjige jer bi to spojilo stvari u kojima mogu da se izgubim, a to su čitanje i crtanje. Knjige su me mnogo oblikovale i vaspitale, a crtanje je uvek bilo sigurno mesto. Ispalo je da stvarno najviše volim da radim ilustracije za korice knjiga. Pročitam celu knjigu, podvlačim je, zapisujem, razmišljam o njoj, atmosferi, popisujem motive, zamišljam, tih dana sam samo u toj knjizi i posvećena sam joj potpuno. Sklapam koncepte i onda crtam predloge. Nekako je čudno uzbudljiv osećaj kad vidim u knjižari knjige čije sam korice crtala, ali onda vidim još milion knjiga pored i kažem sebi: smiri se.

Kad smo već kod knjiga uskoro izlazi i TVOJA. Kako je došlo do ovoga i da li možeš da nam otkriješ bar malo šta nas očekuje u njoj?

Da, uskoro izlazi, biće sigurno pre sajma knjiga i zvaće se “Šta ako sve ovo nije stvarno”. Divne divne urednice iz Kontrast izdavaštva su mi se javile pre nekoliko meseci sa idejom da mi izdaju knjigu ilustracija, i ja sam pristala jer su mi ulivale poverenje. U međuvremenu sam dobila novog urednika, Ivana, koji mi je zajedno sa Jelenom, mnogo pomogao. Nisu pokušavali da menjaju smisao i ideje, učinili su da se lakše i tačnije izrazim. Svi iz Kontrasta su mi jako dragi, lepo mi je kad odem tamo u njihovu knjižaru na Terazijama.

U knjizi će biti ilustracija i mojih usputnih misli koje idu uz te ilustracije, biće tvrd povez malo većih dimenzija. Mojoj sestri se sviđa, ali ne znam koliko ona može da bude objektivna, plašim se kako se približava sve, postajem nesigurnija i osetljivija i nadam se da ljudi neće biti prestrogi prema meni. Znam da je Internet surov, ali se ipak nadam.

Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 9)
Javorka Đurić: "Pesimista za sebe, optimista za druge" (фото 10)

Sigurni smo da će to biti najveći zagrljaj do sad i jedva čekamo!

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor