Pretraga

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali"

Tekst: Jordan Cvetanović

Čini se da Beograd sve više cveta u poslednje vreme, bar kada je u pitanju likovna scena, a bogme i razne alergije njegovih sugrađana. U naletu polena ili poleta, kako vam drago, nakon što je ponovo moguće u gradu zaglaviti do jutra, nižu se otvaranja izložbi, a neočekivani prostori postaju galerije. Nekada se desi da ne možete sve ni da stignete, jer se poklopi nekoliko hepeninga u nizu, pa morate da trčite sa čašom vina iz jednog kraja u drugi, kako biste zaista bili u toku. Tako se desilo i zagrevanje pred Oktobarski salon 2021., dugoočekivane manifestacije, nakon njenog odlaganja od prošle godine, gde je na izložbi pod nazivom “Sanjarenje” u okviru izložbenog prostora francuskog Kulturnog centra prikazano pet perspektivnih autora, koji su pohađali Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts, u Parizu, kao stipendisti francuske vlade. Jedna od njih je i Marija Šević rođena u Beogradu, 1987. godine. Izlagala je u samostalnim i grupnim izložbama, uključujući „Na Cidade Deserta“ (Brasilia, 2013), „Teško je biti u vremenu“ (Beograd, 2013), „Giorni Felici“ (Milano, 2014), „Paralelni Beč“ ( Beč, 2015), „LISTE Art Fair“ (Bazel, 2015) i mnogi drugi. Ako već niste upućeni, ona prikazuje uglavnom portrete sa skrivenim licima u besprekornom, prozračnom krajoliku, generiše različite psihološke situacije, koje svaka osoba može intimno da doživi i oživi. Kao jedna od osnivačica U10 prostora, ona vrlo uspešno koordinira izložbama i drugim umetničkim događajima. Rođen 1995. godine u Kraljevu, Aleksandar Rakezić, kao student master studija, takođe je deo ove izlagačke petorke. Među njegovim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu se ističu “Privatna vrednost 2” u rezidenciji ambasadora Švajcarske (2019), dve izložbe na Visokoj školi lepih umetnosti Parizu (2020) i “Inter/Akcija” u Domu omladine Beograda (2018). Pored izlagačke prakse, Rakezić je i inicijator i autor izložbe “5 iz 6”, prve studentske samoinicijativne izložba u Galeriji FLU (2019), zatim projekta “Hodanje po mesečini”, Skandinavski paviljon (2019), “Ja znam za jednu tugu sa mirisom ananasa” u galeriji U10 (2020) i kustoskog projekta “Ko ima ključ?” na Visokoj školi lepih umetnosti u Parizu (2020). Ono što je karakteristično za njegov opus je da pri procesu utvrđivanja političkih i umetničkih koncepcija življenja kombinuje snagu emocija i prijemčivost prizora iz sveta umetnosti da bi uznemirio gledaoca i podstakao ga da preispituje sve što vidi.

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 1)
Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 2)

U mimohodu između raznih dešavanja, sudario sam se sa ovo dvoje dragih ljudi, u potrazi za raznim odgovorima i doznao kako Pariz može da vam ukrade srce, kao i da je Zlata Petrović mnogo pre Lejdi Gage uticala na tokove savremene umetnosti.

NAJPRE, U KOM STE STANJU SADA? KAKO GLEDATE NA SVOJU KARIJERU, JESTE LI AMBICIOZNI UOPŠTE?

ALEKSANDAR

Sad dok razmišljam o ovom pitanju, uviđam da umetnici možda oponašaju sportiste; sportisti se spremaju za važnu utakmicu - umetnici se spremaju za važnu izložbu. Ako ovako postavimo stvari, ja se sada spremam za svoju drugu važnu utakmicu.

MARIJA

Period izolacije protekle godine mi je doneo fokus, sa kojim u životu inače imam problem jer želim sve, prija mi usresređenost i realizacija ideja, stvari se same odvijaju.

IZLAGALI STE U OKVIRU IZLOŽBE “SANJARANJE” U FRANCUSKOM KULTURNOM CENTRU. PRIPADATE UMETNICIMA SLIČNE GENERACIJE, PA ME ZANIMA ŠTA MISLITE, IZ VAŠEG UGLA, ŠTA JE TO PO ČEMU JE VAŠ RAD SPECIFIČAN ZA RAZLIKU OD DRUGIH? PO ČEMU SE IZDVAJATE?

MARIJA

Tako je, izložba će biti otvorena ceo jul, posetite je! Pored Aleksandra i mene, na izložbi učestvuju Jelena Pantelić, Andrea Dramićanin i Milija Čpajak. Ono što sve nas spaja na ovoj izložbi jeste da smo svi bili stipendisti francuske vlade i imali čast da provedemo jedan semester na najlepšoj akademiji na svetu, tako se i zove, Beaux Arts. Moj rad komunicira u najtradicionalnijem medijumu, tako da tu nema neke posebnosti i specifičnosti, ono što nas razlikuje su poetike i potrebe koje svako u sebi nosi i način na koji ih prenosi i komunicira.

ALEKSANDAR

Veliki je kompliment kada se nađete u krugu mladih umetnika i umetnica neobičnih poetika. Na primeru izložbe “Sanjarenje”, svako od petoro autora se pozabavio problematikom za koju je smatrao da je savremena i njemu/njoj lično bitna. Ne bih da zvučim ezoterično, ali kao da smo obradili novih pet elemenata. Moj element je želja za posedovanjem.

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 3)
Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 4)

OVOGODIŠNJI OKTOBARSKI SALON NOSI NAZIV “SANJARI”. ŠTA MISLITE KADA JE UMETNOST U PITANJU, O KAKVOM SNU SE RADI?

ALEKSANDAR

Mislim da se radi o snu kao opštem mestu, ali čini mi se da se san pojavljuje kao dijagnoza globalnog lajfstajla ljudi koji su postal vrlo glasni, aktivni, buntovni, a u stvari oni zaista samo pasivno leže i sanjaju sve to.

MARIJA

Najaktuelniji umetnici koje imamo priliku da vidimo na Oktobarskom salonu obrađuju teme globalnog zagrevanja, klimatskih promena, neoliberalnog kapitalizma, nacionalizma, pripadnosti, veštačke inteligencije, to je san koji nas opominje i iz kojeg želimo da se probudimo osvešćeniji i bolji.

ŠTA NE BI TREBALO PROPUSTITI NA OKTOBARCU 2021?

ALEKSANDAR

Jedva čekam da vidim radove umetnika i umetnica: Trisha Baga, Nadežda Kirćanski i Bojan Šarčević.

MARIJA

Ne bi trebalo ništa propustiti!

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 5)

O ČEMU SANJATE, A NIKAKO DA SE OSTVARI?

MARIJA

Uglavnom o dalekim putovanjima, sada će to biti mnogo teže ostvarivo, ali za to vreme možemo da putujemo na neka druga, bliža mesta, kao i unutar sebe.

ALEKSANDAR

Sanjam o tome da Golden boje stignu u Srbiju.

OBOJE STE BILI ENSBA STIPENDISTI. U TOM SMISLU, ŠTA VAM JE PARIZ DAO, A ŠTA UZEO?

ALEKSANDAR

Pariz mi je dao mesec dana prelepog života, a oduzeo tri meseca mira i bezbrižnosti. Kada sam odlazio iz Pariza, imao sam osećaj kao ono kada sretnete neku bitnu osobu, pa vam ona da vizit kartu i kaže javi se ako ti nekad nešto bude trebalo. Ako sam dobro razumeo francuski, učinilo mi se da je i meni Pariz rekao da mu se vratim ako se ne snađem…

MARIJA

Dao mi je mogućnost da uživam u izobilju kulturnog sadržaja, da radim u najlepšem atelju na svetu, sa pogledom na Senu i Luvr, da provodim dane u muzejima i galerijama, da upoznam neverovatne ljude, da imam fenomenalne profesore, da istražujem, da se razvijam i napredujem, da progovorim jezik. Jedno od najlepših iskustava u životu, a uzeo mi je deo srca (smeh).

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 6)
Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 7)

NA ČEMU STE TRENUTNO, ŠTA SE KUVA LAGANO U VAŠIM ATELJEIMA I KADA ĆE BITI GOTOVO?

MARIJA

Trenutno se spremam za jednomesečni rezidencionalni boravak u Rejkjaviku na Islandu. Jako sam uzbuđenja zbog realizacije višedecenijske želje da posetim to ostrvo, naročito u ovim okolnostima nekretanja. A u ateljeu se sprema nova serija YOUTH na kojoj radim i čiji deo možete da vidite na izložbi "Sanjarenje" u Francuskom Kulturnom Centru, kulminacija je planirana za jesen.

ALEKSANDAR

Trenutno radim na doktorskom umetničkom istraživanju koje bi trebalo da svoje finale doživi za dve godine. Do tada, planiram da izlažem u Bosni.

KOLIKO SE SNALAZITE NA NAŠOJ UMETNIČKOJ SCENI? MISLITE LI DA IMA MESTA ZA SVE?

MARIJA

Mi smo deo nje, ona je deo nas. I tako je poslednjih petnaest godina u mom slučaju. Mesta ima apsolutno za sve kao i sjajnih mladih umetnika!

ALEKSANDAR

Mnogo volim našu umetničku scenu baš zato što ljudi stalno dolaze i prolaze. Imamo sve više prostora za izlaganje, pa se uzdam da će to uticati na bolje umrežavanje umetnika mlađih i starijih generacija.

ŠTA NEDOSTAJE BEOGRADU KADA JE VIZUELNA UMETNOST U PITANJU?

ALEKSANDAR

Beogradu ne fali ništa. Ostatak Srbije je zapostavljen kad je u pitanju vizuelna umetnost. Manji gradovi takođe mogu biti unapređeni u decentralizovane umetničke oaze, pogotovu ako krupne institucije iz Beograda osmisle saradnje ili gostujuće izložbe.

MARIJA

Nedostaje više internacionalnih izložbi, komunikacije, razmene i događaja.

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 8)
Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 9)

KAKO ZNATE DA JE NEŠTO UMETNOST? KAKO JE RAZILIKUJETE OD OBIČNOG EKCESA?

ALEKSANDAR

Hahaha, pa šesto čulo! Šalim se. Kada nisam siguran da li je nešto umetnost, onda tražim pojašnjenje ili tekst koji argumentuje status umetničkog dela.

MARIJA

Na ovo pitanje bih odgovorila citatom Maršala Makluana: “Art is anything you can get away with.”

KAKO POPUNJAVATE VREME KADA VAM JE DOSADNO?

ALEKSANDAR

Mnogo bih voleo da mi bar jedan dan bude dosadno, ali do sad se to nije desilo. Voleo bih da mogu da imam jednog klona koji bi sedeo u ateljeu i radio dok ja obavljam život (smeh).

MARIJA

Nema tog vremena, sad sam pomislila, da sam predmet, bila bih filmska klapa, akcija, akcija i akcija.

GDE ĆETE USKORO DA PUTUJETE? I ŠTA NOSITE SA SOBOM?

MARIJA

Island, dosta fotoaparata, uljane boje, vindjaknu.

ALEKSANDAR

Izgleda u Grčku, a poneću planer, laptop, parice, srebrni lanac, pdf verziju knjige "Hold it Against Me".

Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 10)
Marija Šević i Aleksandar Rakezić: "Beogradu ništa ne fali" (фото 11)

KOLIKO MODA UTIČE NA VAŠE ŽIVOTE?

ALEKSANDAR

Od malih nogu sam voleo da vidim nešto novo, lepo, drugačije. Mnogo pre nego što je Lejdi Gaga imala žumance žute pramenove kose, imala ih je Zlata Petrović, objekat divljenja četvorogodišnjeg Aleksandra Rakezića. Moda se temelji na estetici tako da se osećam pozvanim da istu komentarišem, konzumiram i reprodukujem. Garderoba govori o čoveku, ali ne bi trebalo da samo garderoba govori, a čovek ćuti kao zaliven. Ja sam više za varijantu ekscentrično ponašanje i sveden izgled, nego obrnuto.

MARIJA

Ne utiče.

I ZA KRAJ, ČEGA SE PLAŠITE VEZANO ZA BUDUĆNOST?

ALEKSANDAR

Haha pa zašto završavamo sa temom straha? Originalno, priznajem. Plašim se da se nismo mnogo opametili posle pandemije… Svi su bili u fazonu više cenim porodicu i to što Maxi radi do ponoći, ali mislim da smo baš brzo zaboravili sve to.

MARIJA

Ekološke katastrofe, gubitka zelenih površina, zagađenog vazduha, zagađenih reka, gubitka pitke vode.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor