Pretraga

“Moj muž:” Drama u krevetu

Ekskluzivni intervju sa autorskim timom predstave “Moj muž” Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, za BURO. govore rediteljka Jovana Tomić, dramaturg Dimitrije Kokanov i autorka Rumena Bužarovska u noći premijere 18. aprila u Beogradu

Tekst: Marija Ratković

Od kada se pojavila knjiga, znala sam da će biti bestseler – kao pravi fan sam pisala autorki i zamolila je za intervju iako se nismo znale. Upravo ova knjiga bila je početak jednog divnog prijateljstva sa Rumenom Bužarovskom, ali predstava “Moj muž” u režiji Jovane Tomić i dramatizaciji Dimitrija Kokanova proizvela je potpuno isti efekat – oduševljeno sam im pisala odmah posle gledanja poslednje probe i sa njima sam razgovarala kao sa najbližim prijateljima iako se do tada nismo družili. Mogu već sad da kažem svima da požure u pozorište – ima plakanja i od smeha i dirnutosti i zaista imamo hit predstavu o kojoj mi je zadovoljstvo i čast da govorim sa Jovanom, Dimitrijem… i Rumenom.

“Moj muž:” Drama u krevetu (фото 1)
“Moj muž:” Drama u krevetu (фото 2)

Šta je bio najveći izazov rada na adaptaciji regionalnog bestselera “Moj muž”?

JOVANA: Najveći izazov je za mene definitivno bio izbor priča, sužavanje i fokusiranje teme buduće predstave, jer su sve priče zavodljive i atraktivne na različite načine.

DIMITRIJE: Izazov je uvek sačuvati osnovni jezik proznog dela koje treba dramatizovati, adaptirati, odnosno pripremiti za scensko izvođenje. U tom smislu, odluka na koji način ćemo da priđemo zbirci priča, a potom i odluka da definišemo ko su govorni subjekti u našem čitanju teksta Rumene Bužarovske.

Jovana, koji su bili osnovni motivi u pričanju priče ove predstave “Moj muž”, ili bolje da kažem koje su odlike "tvog" muža?

JOVANA: Glavna odluka pri adaptaciji je bila da se tematski krug suzi na odnose među samim ženama - drugaricama, majkama i ćerkama, koleginicama itd. Želeli smo da pričamo priču o ženama u patrijarhalnom društvu, gde je muškarac toliko dominantan i sveprisutan da ni ne mora da se, kao dramski lik, taj čuveni muž, pojavi na sceni. Tako smo doneli odluku o samo dve glumice koje u formi role playinga odigravaju scene, a takva forma nam omogućava da voajeristički imamo uvid i u njihov odnos - Jovanin i Sanjin, da gledamo solidarnost dve glumice, koleginice i drugarice, koje zajedno nose celu predstavu. To je za mene nešto najdirljivije proisteklo iz ovog procesa, a to su njih dve - Jovana Belović i Sanja Marković, fantastične glumice i saradnice, i njihov privatan odnos koji se vidi u prelazima, "presvlačenjima" između scena, i to ne može da se izrežira, napravi, označi, to je hemija između njih dve, ljubav, prijateljstvo, solidarnost.

“Moj muž:” Drama u krevetu (фото 3)
“Moj muž:” Drama u krevetu (фото 4)

Dimitrije, Čini mi se da je pravi podvig bio povezivanje spektra likova i situacija kroz koje nas u pričama vodi Rumena Bužarovska. Čime si se vodio? (Sve će zanimati kako si dovraga izabrao priče koje si izabrao)

DIMITRIJE: Kada je odlučeno da će glasovi u predstavi Moj muž biti isključivo ženski, da će muževi biti oni o kome se govori, ali koji se u tom bračnom krevetu neće pojaviti, onda je sve išlo mnogo brže u selekciji. Napravili smo analizu ženskih likova i njihovih međusobnih odnosa u svim pričama, potom smo temeljno analizirali sadržaje priča, klasne pozicije junakinja i na taj način se sveli na priče koje smo odabrali: Preljubnik, Otac, Lile, Osmi mart i Supa. Unutar te strukture koju smo napravili segmenti se međusobno nadopunjuju i komentarišu.

Na prvi pogled pristup je minimalistički, dok imam utisak da izvođenje buja u mnogim likovima, referencama, osećanjima, detaljima... Šta biste izdvojili kao omiljeno rešenje u predstavi, neki detalj, motiv, temu, lika? U šta ste zaljubljeni ili posebno ponosni?

JOVANA: Ja obožavam Jovanu i Sanju u svim likovima, na njih sam najponosnija, a moram da priznam da mi je omiljeno brujanje usisivača dok se devojke poklanjaju u spektakularnim haljinama. Mogla bih satima da pričam o simbolici koju taj trenutak ima za mene, ali to svako neka interpretira kako hoće, u tome je i lepota.

DIMITRIJE: Koncept role playing-a kao osnovne izvođačke procedure u ovoj predstavi je između ostalog naša svesna odluka da istaknemo glumice sa kojima smo pravili ovu predstavu i zbog kojih je ova predstava.

“Moj muž:” Drama u krevetu (фото 5)

Oko čega ste se odmah složili? Oko čega je bilo sukoba?

JOVANA: Slagali smo se u procesu adaptacije oko svega, a u procesu proba Dimitrije i ja skoro uvek pregovaramo oko štrihova, on insistira na skraćivanju teksta, ja ne dam replike jer lepo zvuče ili dočaravaju neku baš lepu sliku, i naravno najčešće na kraju on bude u pravu. Ovde je bilo na krv i nož natezanje oko cele jedne scene, koja je izletela na kraju naravno, ali ne pre nego što sam je izrežirala, upakovala i savladala. Kill your darlings, šta da radim.

DIMITRIJE: Sa Jovanom Tomić sarađujem skoro deset godina kontinuirano, što sada već znači da u napred znamo i oko čega ćemo ući u sukob, a i oko čega ćemo se brzo i lako složiti. To je sad već određeni ritam rada, razumevanja, neslaganja, tolerisanja, podržavanja i pre svega stalnog istraživanja. Ali kao što Jovana kaže, imali smo opasnu borbu u ovom procesu oko te jedne priče koja je na kraju i eliminisana na opštu radost svih nas.

Predivna rafinirana estetika i neverovatan kostim Maje Mirković, rekla bih dodaje posebnu notu dostojanstva balkanskim pričama - koliko smatrate da je važno i pored humora zadržati ljubav prema lokalnom i vešto izbeći zamke orijentalizacije, eksploatacije nasleđa i tradicije koje bavljenje našim prostorima uvek donosi?

JOVANA: Najbitnija stvar u ovom procesu je bila kolektivna ljubav prema likovima. Puno smo razgovarali o njihovim biografijama, ljudima iz naše bliske okoline na koje liče, a ja sam se topila od sreće dok sam slušala Majin razgovor sa glumicama o detaljima, šnali koju bi baš ta žena stavila, baš smo se svi zajedno razmaštavali. Neverovatno sam uživala sa njima u kreiranju žena koje razumemo, volimo, na koje ponekad i ličimo. Rumena je za sve ovo dala fantastičan poligon jer nije pamfletski napadala ili branila ikog od svojih likova; Rumena kaže - patrijarhat je naša realnost, bio je i biće još dugo, sad da vidimo gde su tu žene i koje su njihove priče, biografije. Problemi žena su tabu teme o kojima se ne priča dovoljno, kao na primer post-porođajna depresija što je osnovni motiv u jednoj od priča.

DIMITRIJE: Svi mi pripadamo određenom kulturnom kontekstu, i taj kontekst na različite načine razumemo, na različite načine ga čitamo. Uvek je izazovno tražiti pristup određenom fenomenu. Kako ćemo razumeti na primer život žena na Balkanu o kojima Rumena Bužarovska piše. Hoćemo li Balkan razumeti na način na koji nam Marija Todorova objašnjava ovaj kulturni prostor? kako ćemo pristupati društvenoj drugosti Balkana i žena na Balkanu. I u pripremnoj fazi mene je posebno interesovao fenomen braka, na način na koji na primer Fridrih Engels i Mišel Fuko govore o braku, šta su privilegije a šta sankcije koje brak podrazumeva za one koji u takvoj zajednici participiraju. Maja Mirković je izuzetna saradnica koja dubinski promišlja i konceptualno razume i oblikuje svoj rad i njime razrešava i unapređuje druga značenjska polja u celoj predstavi.

“Moj muž:” Drama u krevetu (фото 6)

Pored ekstatičnih ženskih reakcija na minuciozne detalje koji verno prenose najbolje iz spisateljskog stila Rumene Bužarovske, primetila sam i fenomenalne reakcije muškaraca. Iako je izvedba duboko utemeljena u ženskim iskustvima, koja su ponekad bolna ali i komična, koliko mislite da je univerzalna - i da možda može doprineti dubljem i suštinskom razumevanju ženskog pogleda na svet, kroz sve generacije, klase, područja? Ako bi postojao jedan razlog zbog koga svako mora pogledati bar jednom - šta bi to bilo?

JOVANA: Razlog za gledanje - Jovana Belović i Sanja Marković, kraljice.

DIMITRIJE: Glumice Jovana Belović i Sanja Marković.

I za kraj EKSKLUZIVA, jedno blic pitanje za Rumenu Bužarovsku koja je došla na premijeru i prvi put gledala ovu izvedbu komada "Moj muž", zajedno sa beogradskom publikom.

Rumena, ovo je treća dramatizacija tvog rada u doba korone, sve se radi mnogo drugačije i živimo u izmenjenom svetu, ne samo širom regiona. Ništa nije uobičajeno, ali ako možeš reci nam nešto o životu tvojih dela kroz različite medije i tim saradnjama. Da li si uzbuđena i kakvi su ti utisci?

RUMENA: Posebno mi je drago što se moje priče dramatizuju jer nisam nikad pomislila da će doživeti takvu lepu sudbinu. Tako da svaka dramatizacija - a bilo ih je tri - pogotovo u doba korone je za mene, kao spisateljicu, najveći kompliment. Nisam učestvovala u dramatizacijama, što mi je isto drago, jer mislim da je dobro ostaviti vlastite narative da žive kako ih neko drugi interpetira. Ponosna sam što priče režiraju i postavljaju žene. U Skopju, to je bila Nela Vitošević, u Ljubljani - Ivana Đilas, u Beogradu - Jovana Tomić. Verujem da tradicionalno pozorište (kao i film) tretira uglavnom muške priče, kako što radi i kanonska književnost, pa ovaj pomak da se postavljaju i normalizuju priče koje su vezane za ženska iskustva, koje ih potom dalje normalizuju dajući prostor ženama da preuzmu javni prostor je proces koji je meni suštinski bitan i velika mi je čast da je sadržaj vezan sa onim što sam ja napisala. Dirnuta sam da je tako dobra i pametna predstava građena na mojim tekstovima. Ne mogu opisati taj osećaj kada vidite kako publika reaguje na nešto što ste napisali i kako je kad vidite da je cela ekipa od toga napravila nešto živo i opipljivo od čega se plače od smeha i tuge.

Autor plakata: Mirko Ilić; autori fotografija: Đorđe Tomić, JDP, Jovana Tomić (privatna arhiva), Milica Kolarić (Dimitrije Kokanov); Režija
Jovana Tomić; Dramaturg: Dimitrije Kokanov; Kostimografkinja: Maja Mirković; Kompozitor: Luka Mejdžor; Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović; Inspicijent: Marko Ajvaz; Igraju: Sanja Marković i Jovana Belović

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor