Za Momčila znam još iz perioda kada je za VICE pisao tekstove koje sam obožavala da čitam. Njegove avanture ispisane britkim, razigranim, avanturističkim jezikom kretale su se od toga da je pravio domaći apsint, bio lažni matičar, upao u rijaliti ili pisao o čudnim mestima na koje izlazi ponedeljkom. Međutim, kasnije, svoja najdraža i najbliskija interesovanja spojio je u jedno i postao novinar koji se bavi biljakama, kao i najpoznatiji travar u našoj zemlji. Prepoznaje svaku biljku i zna njena tajnovita svojstva, a u okrviru svoje knjige koja je nedavno izašla, Divlji kuvar za Harmonija izdavaštvo, želi da pomogne svojim čitaocima da u svoju ishranu unesu dozu prirode, da prepoznaju kvalitet i razliku u svom zdravlju, ali i da se približe ovom iskonskoj prapostojbini koja krije mnoge tajne.
U prvom izdanju Divljeg kuvara našli su se recepti sa divljim, lekovitim i mirisnim biljem koji na različite načine doprinose snazi imuniteta, a samim tim i kvalitetu života. Sa Momčilom smo pričali o snazi biljaka, knjizi ali i biljkama koje su trenutno u trendu.
Ti si novinar, putnik, travar, a sada i kuvar. Koliko još identiteta ima Momčilo i zašto je važno da iznova otkrivamo i istražujemo sebe?
I Momčilo novinar, i putnik, i kuvar, i gerila baštovan postoje jako dugo. Najduže od svih, čak 28 godina tu je Momčilo travar. Važno je da čovek ima nekoliko interesovanja, oblasti kojima se pasionirano posvećuje i koje ga čine srećnim. U svakom trenutku jedan od njih ima primat, ciklično se smenjuju, dobro upotpunjuju i daju jedno celovitu sliku. Spremnost da se probaju nove stvari ili da se već postojeće preokupacije podignu na novi nivo, to je ono što čini čoveka mladim.
Ti si autor bloga i Youtube kanala „Snaga bilja“ i neko na koga svako prvo pomisli kada nađe i ubere nepoznatu biljku. Kako ti se javilo interesovanje za istraživanjem bilja? Da li si u detinjstvu provodio puno vremena napolju i koliko je to bilo formativno za tebe?
Nemam pravi odgovor na ovo pitanje imako mi ga ljudi stalno postavljaju. Ponekad mi se čini da su biljke odabrale mene, a ne ja njih. Svako leto mog detinjstva provodio sam na Zlatiboru, na obodu jedne divne, velike bukove šume u kojoj sam se upoznao sa kantarionom, majčinom dušicom, nano, hajdučicom i omanom. Vrlo brzo lekovite biljke su zauzele izuzetno važnu ulogu u mom životu.
RECEPT – SALATA OD KOMORAČA I SUMAKA
SASTOJCI:
1 komorač
1 limun
2 kašike maslinovog ulja
220g pavlake ili kiselog mleka
Kašičica sumaka
So i biber
PRIPREMA:
Komorač sitno iseckajte na rebarca, posolite i dobro izgnječite rukama. Ako salatu ne jedete odmah, sačekajte desetak minuta, pa odlijte vodu koju komorač pusti. Dodajte sok od jednog limuna, promešajte pa ponovo izgnječite. Dodajte pavlaku i biber pa sve dobro promešajte. Pospite sumakom i ukrasite listićima komorača. Sumak, omiljeni začin u Turskoj dobija se od plodova kiselog ruja koji sve češće krase dvorišta i parkove u Srbiji. Ukus mu je kiselkast pa može menjati ili još bolje dopuniti ukus limuna.
S obzirom da si dosta putovao, koja ti je zemlja bila najzanimljivija i najinspirativnija kada su u pitanju dve stvari: hrana i biljke?
Island, zemlja koja oduzima dah u svakom smislu. S obzirom na to da se nalaze u polarnom krugu, da je klima veoma surova i da mali broj biljnih vrsta raste tamo, lekovite biljke na Islandu imaju malo vremena za vegetaciju, pa se zato sve u njihovom životu odvija veoma brzo i intenzivno. Koncentracija lekovitih sastojaka u arktičkoj majčinoj dušici ili angeliki je značajno veća u odnosu na njihove kontinentalne rođake. Na Islandu se divno i jede, hrana je jednostavna, ali pažljivo promišljena. Posebno mi se dopao hleb koji se peče u zemlji jer je temperature zbog termalnih voda oko 100 stepeni.
I za kraj, pošto je ovo pre svega modni i lifestyle portal, da li si uspeo da napraviš pantalone od kopriva?
Projekat Žara a ne Zara je u povoju. To je samo jedan od nekoliko projekata iz kreativnog kotlića Snage bilja. Javljam rezultate čim proizvedeomo dovoljnu količinu vlakna od koprive.
