Na kauču sa Milutinom Miloševićem
Ne dešava se baš često u glumačkim karijerama da vas jedna uloga obeleži baš do te mere da ne mogu da odvoje vaš lik od karaktera koji ste tumačili. Kada je publika napokon videla lice beogradskog fantoma u ulozi čoveka koji je manijakalno opsedao grad svake noći krajem sedamdesetih, Milutin Milošević je zauvek ostao taj misteriozni momak koji vešto ulazi u krivine mračnih ulica i nestaje u noći. Rođen je u Čačku, 1981. godine, a završio glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi Gordane Marić. Veliku zapaženu ulogu imao je u filmu Srđana Dragojevića Sveti Georgije ubiva adždahu, gde je igrao Vladu Vasiljevića i već tada, kolokvijalno rečeno, osvojio mnoga srca. Zatim su usledile uloge i u The November Man i Četiri ruže, kao i u serijama Košarkaši, Poslednja audijencija, Larin izbor, Žene sa Dedinja, Vojna akademija, Pet, Žigosani u reketu, Mama i tata se igraju rata, kao i u Nečistoj krvi. Ono što je zanimljivo kod njega jeste da uvek ispituje granice sopstvenog talenta i traži nove načine da ga ispolji, pa tako je bio i jedan od pionira koji su pokušali da pozorišne iluzije izmeste sa dasaka koje život znače. Takav je bio i projekat Krunska 54, gde je u intimnoj drami zajedno sa glumicom Tamarom Krcunović, pred ograničenim brojem gledalaca, u okvirima spavaće sobe istresao svoju dušu na izvol’te. Zatim je usledila i predstava Kuća broj 8 po motivima Edgara Alan Poa, u jako zanimljivom prostoru na Zelenom vencu. Pored ovakvih izleta koje je pravio igrao je u Velikoj beloj zaveri, Zmijskom leglu, Plastelinu, a beogradska publika od skoro može da ga gleda i u Venerinom krznu, gde zajedno sa Katarinom Marković briljira u ulozi reditelja i pozorišnog pisca. Dokaz da ga ne drži mesto i da svoju kreativnost mora da ispolji bez obzira na vrstu umetnosti kojom se bavi dokazao je i svojom knjigom "Ja sam glumac, imam 29 godina", koju je dovitljivo prodavao u automatu u nekadašnjem concept storeu Supermarket. U međuvremenu je postao otac i ima dva sina, Sergeja i Borisa. Našli smo se u GIR store-u, našem omiljenom beogradskom prostoru, gde je Milutin zauzeo trosed "Outline Sofa" brenda Muuto.
Prošlo je mnogo godina kako se nismo sreli, ali ono što se nije promenilo je činjenica da njemu dan kratko traje i da ga je teško uhvatiti i na pola sata, ali ipak je priznao da je sklon ugađanju drugima i da bi utopija o postajanju boljeg čoveka trebalo da bude umetnost koja se primenjuje svakog dana, a ne samo kao novogodišnja odluka koja iščezne već početkom godine.
Milutine, kako se trenutno osećate?
Zagađeno. Ali zar to nije slućaj sa svima danas?!
Šta mislite u čemu je vaš problem?
Teško mi je da balansiram između onog što stvarno mislim i koliko to treba druge da zanima, da biram pažljivo odgovore između redova, izbegavajući da pokažem koliko mi je teško da se odreknem slike o sebi, a pri tom da ne prestanem da se pitam, iskreno, čemu sve ovo služi?
U kojoj ulozi se najbolje osećate? Kako znate da ste odabrali onu pravu?
Jednom sam čuo da je prava umetnost ona koja leči. Najbolje se osećam u dobro odigranoj ulozi, a ako je ona deo nekog projekta koji nepretenciozno ispunjava taj najteži zadatak, onda je osećaj bogovski.
Da li ste nekada bili primorani da igrate nekog koga uopšte ne razumete? Šta vam pomaže da se približite liku koji tumačite?
Drugi likovi iz drame ili scenarija, ono što o pričaju o mom liku, što o njemu misle, kako se prema njemu ophode. Često je sve u odnosu između likova, to dosta pomaže u igri, zainteresovanost za druge… Ili jednostavno "pokradem" nekog Oskarovca.
Koju osobinu ne podnosite kod sebe i zašto?
Uglavnom mogu sve da podnesem ali ono sto mi izaziva akutni seborejični dermatitis je očekivanje koje imam od sebe u odnosu na pretpostavku o očekivanjima drugih od mene, a koje uopšte ni ne zanimam.
U kojim prilikama najčešće lažete?
U intervjuima.
Koja je vaša predstava o savršenoj sreći? Opišite mi tu scenu filmskim jezikom.
Kakva koska od pitanja. Napisaću je za sledeći sešn. Lažem, neću. Ne mrzi me, ali verovatno kada bih skratio 400 strana u kojima dolazim do saznanja da je sreća na samom putu, u dve reči bilo bi: enterijer kupatilo noć…
Šta radite kada zaboravite tekst? I u poslu i u životu.
Smejem se.
Koje reči ili rečenice prečesto koristite?
Prečesto koristim reči.
Koje je vaše skriveno mesto u Beogradu?
Ne smem da otkrivam.
Kako se udvarate? Šta je za vas flert? Gde su granice?
Non stop ugađam, za ostalo ne znam. Zna se gde su.
Koji je vaš pojam o vremenu?
Od opsesivnog, preko postoji samo sada, do apstraktne želje da se dokuči smisao.
I za kraj, šta mislite kako biti bolji čovek?
Mic po mic. Prvo poverovati da je to moguće u ovom vremenu i odvažiti se uopšte na tako nešto, a onda bih počeo tu utopiju sa, ne shvatati sebe ozbiljno, ali ne kao jedna od novogodišnjih odluka, više kao primenjena umetnost življenja.
Jordan Cvetanović ugostio je Milutina Miloševića u našem omiljenom dizajn store-u GIR. Milutin je na pitanja odgovarao sedeći na fantastičnom trosedu “Outline Sofa” brenda Muuto. Ova sofa dodaje nove perspektive klasičnim skandinavskim dizajnerskim sofama šezdesetih godina, spajajući ideale jednostavnosti i funkcije u jedno. Dizajn koji je dobio ime po snažnom obrisu sofe, “Outline” serija je spolja čista i svedena sa dubokim sedištem i mekim jastučićima iznutra. “Outline” serija ima izraz koji je istovremeno elegantan, ali vanvremenski, uzdignut linijama koje se pozivaju na arhitektonske oblike uz zakrivljene naslone za ruke, dajući dizajnu poseban izgled u različitim veličinama i varijantama. Ukoliko ste fan klasičnog minimalizma morate isprobati ovaj udoban trosed u GIR store-u na adresi Trešnjinog cveta 7, ili pogledajte više detalja na online adresi www.girstore.com.
Povezani članci
Buro 24/7 Izbor
