Pretraga

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka

Tekst: Jordan Cvetanović

Sonja Radaković, više nego upečatljiva pojava na našoj umetničkog sceni, vizuelna je umetnica i performerka koja aktivno izlaže još od 2007. godine. Rođena je u Beogradu 1989. godine, a diplomirala je i magistrirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde i radi kao asistentkinja profesora na predmetima Slikarstvo i Zidno slikarstvo. Kao istraživačica provela je određeno vreme u Španiji, tačnije u Granadi, kao deo Erasmus programa. Učestvovala je na nekoliko samostalnih i velikom broju grupnih izložbi i projekata u Srbiji i inostranstvu, dobitnica je više stipendija iz Fonda za mlade talente Republike Srbije, a takođe je i vlasnica nekoliko nagrada za slikarstvo. Poslednja u nizu je glavna nagrada stručnog žirija 58. Oktobarskog salona, za brilijantni rad Zauzeto, kojim je uspela da obori s nogu i žiri i publiku, zahvaljujući sopstvenoj oštroumnosti i prefinjenosti koje karaktrišu gotovo svaki njen umetnički čin. U svom radu najčešće koristi svoje i tuđe telo kao manipulativno oruđe, preuzima društveno poželjnu ulogu i ispituje svoj društveni i umetnički položaj na granici morala, ukusa i pristojnosti. Pored umetnosti bavi se sportskim i humanitarnim umetničkim aktivnostima i prikupljanjem sredstava koja su pomogla obnovu kuće u lokalnom romskom naselju u Beogradu. Odmah je pristala na intervju, iako se spremala da trči u krug u galerijskom prostoru u kome već tri meseca nema dotoka električne energije i bez ustezanja mi objasnila zašto je žuta štampa kriva za devalvaciju performansa kao umetnosti i na koga i dan danas reže vene.

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 1)
Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 2)

Tvoj pobednički rad Oktobarskog salona se zove simbolično “Zauzeto”. U tom smislu, koga bi još pustila u kabinu, ko još zaslužuje tu nagradu pored tebe?

Ne zamerite mi što koristim priliku da se zahvalim ljudima iza zavese, pardon, vrata od WC-a. Nagradu pored mene zaslužuju plesači iz plesnog centra Tango Natural, gospodin i gospođa Radaković kao i prijatelji i drage kolege koji su mi zdušno pomagali da izvedem sve kako sam zamislila.

Što se ostalih autora na 58. Oktobarskom salonu tiče, gostovale su nam ozbiljne face kao što su David Balula, Jordan Wolfson, Simon Denny, ali i domaći umetnici Vuk Ćosić, Igor Simić, Nadežda Kirćanski i drugi. U kabinu bih definitivno pustila koleginicu Sanju Ćopić i preporučila bih vam izložbu Nenada Gajića Lucky to be Alive koju imate priliku da ovih dana vidite u Legatu Milorada Bate Mihajlovića u Pančevu.

Šta za tebe znači nagrada Oktobarskog salona? Misliš da će to da ti otvori neka do sada zatvorena vrata?

Za mene nagrada Oktobarskog salona znači veliku odgovornost ali i ohrabrenje da nastavim dalje sa radom. U duhu naziva izložbe, volim da kažem da je to jedan ostvaren san.

Što se vrata tiče ne znam koja će se dalje otvoriti. Kuckam redom i čekam.

Bilo mi je zanimljivo kada si rekla povodom ideje za performans koji si radila na Oktobarcu da ako vas je nužda naterala u toalet, i umetnost je. Ne očekujete je na takvom mestu. Misliš li da su umetnici saterani u WC? Ili neki od njih imaju poseban ulaz?

Mislim da odavno stvaramo u nepovoljnim uslovima i da se granice tih uslova vremenom lagano pomeraju pa oni postaju još nepovoljniji. Novca za produkciju i honorare gotovo da nema, ali umetnici ne odustaju. Nastavljaju da ispunjavaju programe galerija i ostalih izlagačkih institucija; vrlo često o svom trošku.

Ako su već uslovi toliko loši, onda hajde da umetnost ne serviramo kao koktel već da se suočimo sa realnim okolnostima.

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 3)

Zbog toga mi je bilo bitno da se performans Zauzeto izvede u prostoru koji nije bio planiran za izlaganje. Posebno mi je bilo drago kada sam čula da se napravio veliki red ispred javnog toaleta. To mi je bila želja.

Naša realnost je da mnoge institucije i organizacije koriste polu funkcionalne prostore, bez mogućnosti da u njih ulože neka ozbiljnija sredstva za opremanje i izvođenje mnogih radova. Opcije su da odbijamo pozive ili da se prilagodimo.

Poslednji performans koji sam početkom septembra izvela odigrao se u galeriji koja već 3 meseca beznadežno ne rešava svoje probleme sa strujom. Iako nismo imali sredstva za rasvetu, odustajanje nije bila opcija. Kako je performans trajao više sati, morali smo da se prilagodimo dnevnom osvetljenju i počnemo dosta ranije. Na kraju se u koncept uklopilo da se performans isprati zalazak sunca i završi se u mraku.

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 4)

Jedan od tvojih prvih radova je “Sonja za MSUV” kada si pokušavala da skreneš pažnju na sebe I ostvariš komunikaciju sa javnom ustanovom. Zanima je koliko su se stvari promenile I da li su međuljudski odnosi za tebe I dalje pornografija, kako sama tvrdiš?

Istorijski gledano, dogovorili smo se da pornografija znači nešto drugo. Međutim mi u umetnosti baratamo sa simbolima i značenjima. Paleta promiskuiteta je široka, nudimo se jedni drugima a da nismo ni svesni. Često govorim da nema tu ništa loše, takva smo vrsta.

Naravno da je u početku mnogo teže skrenuti pažnju na svoj rad i ubediti druge u njegovu vrednost. Sonja za MSUV je rad koji se na šaljiv i pomalo ciničan način bavi ovim pitanjem.

Koliko ti je kao nekom čiji je medij performans teško da se izraziš u ovoj sredini?

Nije teško izraziti se u ovom mediju. Teže je naći odobravanje sredine. U glavnom mali broj ljudi prati performans i razume ga. Velika većina mojih prijatelja i poznanika koji nisu iz sveta umetnosti nemaju pojma čime se bavim. Na sreću to se polako menja, što iz njihove ljubavi, što iz radoznalosti.

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 5)
Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 6)

U kojoj meri pandemsijska situacija odmaže da performans nastavi da se afirmiše kao oblik umetnosti?

Baš mnogo. Performans je dosta lakše otkazati nego na primer pozorišnu predstavu. Nije definisana kategorija, nema svoju ustanovu i ne postoji zvanično zaposlenje za one ljude koji ga izvode. U galeriji mesto performansa brzo zauzmu slika ili video. U ekstremnim situacijama to jeste rešenje ali ovo je izvođačka vrsta umetnosti i zbog toga je važno da se održava njena neposrednost.

Koliko je Marina Abramović pomogla, a koliko odmogla svetu performansa?

Marina i cela grupa umetnika okupljenih oko Studentskog kulturnog centra su nas zadužili. Uhvatili korak sa zapadnim svetom i osmelili se da se izražavaju u formi drugačijoj od dotadašnje akademske. Njihovi radovi 70-ih i 80-ih i dalje imaju snagu i svežinu. Njihovi performansi su bili jednostavni komadi sa vrlo malo scenografije, šminke i rekvizita, ali idejno snažni. Mislim da je to kvalitet naše sredine, da nam uprkos nedostacima tehničkih mogućnosti ne manjkaju ni ideje ni snaga da ih iznesemo.

Na drugi deo pitanja se ne bih mnogo osvrtala. Ne osećam da su nam lik i delo Marine Abramović na bilo koji način odmogli.

Odmogla nam je žuta štampa koja umesto da priča o istoriji umetnosti, promoviše jedenje male dece pa performans ni kriv ni dužan svoj ekvivalent dobije u sektaškim obredima.

Kako gledaš na poplavu umetnica u svetu koje otvaraju svoje OnlyFans kanale galerijskog prostora?

Vratite se na ono pitanje o pornografiji i dodajte OnlyFans.

Sonja Radaković: Paleta promiskuiteta je široka (фото 7)

Završila si slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde radiš i kao stručni saradnik na predmetu Slikanje. Kako ti se čine nove generacije? Ima li tu nešto zanimljivo? Kako pedagogija utiče na tvoj rad?

Ima mnogo toga zanimljivog. Svaka generacija donosi nešto novo. Neki drugačiji pogled, znanje i energiju. Učimo jedni od drugih. Trudimo se da pobedimo manjak motivacije, letargiju i usporenost koje su tokom pandemije uzele maha. Međusobno se bodrimo u ideji da ne odustanemo od svog poziva.

Kada smo kod odustajanja, umem da se nasekiram za njihovu budućnost i egzistenciju. Na državnom nivou fakultete završi veliki broj diplomiranih likovnih umetnika, a radnih mesta ima jako malo. Zbog toga često u šali kažem da obrazujemo armiju budućih konobara.

Onda me mlađe kolege demantuju. Dočekaju me na klasi sa novim radovima, izložbama i nagradama. Tim danima lebdim.

Šta te žulja ovih dana?

Špic patike i penjačice.

Gde su tvoje granice?

Prema mom pasošu to su granice sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom.

S obzirom da te zanima pokret i teatar generalno, šta ćeš gledati na Bitefu?

Gust mi je raspored u septembru, potrudiću se da ispratim koliko mogu. Nadam se da ću uspeti da vidim predstave Ersana Montaga Living Room i Tragove Vima Vandekejbusa.

I za kraj, na koga sečeš vene?

Na Mareta iz osmog jedan.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor