Obožavam tam. Bilo da žurim na posao sa slušalicama u ušima, spremam se za grad i pevam ispred ogledala, umačem čips u sladoled u kulminaciji pms-a, ili sanjarim o vožnji kabrioletom bez krova koja traje zauvek. I njena muzika baš to i jeste: snenolika, šljokičava, ljubavna, nežna i mirisna. U isto vreme miluje i od nje nas podilaze žmarci. Posebno mesto u njenim pesmima zauzimaju autentični tekstovi koji su u isto vreme dirljivo intimni, ali i univerzalni. Nepretenciozne reči, sve ispisane malim slovima kao i njeno umetničko ime, lako ulaze u glavu i tu ostaju dugo, dugo.
U ovu kantautorku zaljubili smo se još od pojave singlova „brži od svega“,„infierno“ i „ajćao“, a „Žađ“ je postao nezaobilazna himna leta. Pre nekoliko nedelja, Tamara Popović tam predstavila je svoj prvi EP podnazivom „refleksija“, na kom se nalazi pet novih numera, među kojima su i uspešni singlovi„nepričaj o nama “ i „usne uz rebra (nanana)“.
Pričala sam sa njom o počecima, pisanju tekstova i nastupima.
Ne znamo puno o tebi, kakva si bila kao mala, kakvo ti je bilo detinjstvo i kada si se zainteresovala za muziku?
Pre škole sam bila dosta mirno dete, mogli su da me vode svuda jer, gde me ostaviš – tu me i pronađeš. Pritom, išla sam u dva vrtića u jednom trenutku jer je moja omiljena vaspitačica prepoznala neki potencijal u meni, pa sam nakon regularnog imala razne kreativne aktivnosti u drugom. A muziku volim od kad znam za sebe, imam videe sa VHS kamere kako držim koncerte za porodicu, a pronašla sam i svesku u kojoj sam pisala prve pesme sa sedam godina.
Uz koju muziku si odrastala? Koliko ti je značilo da se identifikuješ sa nekim izvođačicama i autorkama i koliko je taj tinejdž period uticao na tebe kao autorku?
Tada, kao i danas sam volela prilično širok opseg muzike. Imala sam razne faze, neko vreme sam se ultra ložila na sve što MTV Adria ima da ponudi, pa zatim indie, grunge, progresivni metal, pa sam se polako vraćala pop-u i R&B-u, koji su bili nekako glavna struja uvek ipak. Volela sam razne izvođačice, Rihannu, Beyoncé, Hayley Williams, malo kasnije Lanu.
“Mnogo znači kada u periodu pronalaženja slušaš nekog za koga imaš osećaj da se oseća kao ti, osećaš se manje samim”.
Tu prvenstveno mislim na žensku autorsku muziku. Tinejdž period je zaista krucijalno uticao na mene, tada sam krenula da pišem prve pesme koje su na tragu ovih koje sada pišem.
Da li ti pišu devojčice koje te slušaju, koliko ti znači takav feedback? Kada si najviše ponosna na sebe?
I pišu i prilaze. Takve stvari mi znače i motivišu me najviše i trudim se da uvek odgovorim i ostavim dobar utisak. Najviše sam ponosna kada pobedim sebe, odnosno zamke uma koje me koče i troše mi vreme i energiju i kada zračim srećom i ljubavlju, posebno u tim situacijama.
Da li osećaš neku vrstu odgovornosti prema njima? Kako želiš da se osećaju devojčice koje te slušaju?
Osećam veliku odgovornost prema njima i volela bih da svojim primerom budem dobar uticaj. Da im pokažem da mogu i da mogu na svoj način. Želim da osećaju da ih neko razume i želim da se osećaju osnaženo u svemu onome što osećaju i žele, što im je važno.
