„Mama, kako si? Istraživanje o uticaju pandemije COVID-19 na mame”, koje je Centar za mame sproveo protekle godine, pokazalo je da se preko 70% mama tokom pandemije oseća ponekad ili često usamljeno, a tek trećina mama ocenilo je svoje psihičko stanje za vreme pandemije kao dobro. Iskustva mama koje su učestvovale u istraživanju pokazuju da dve trećine majki u Srbiji jednom ili više puta nedeljno ima osećaj da će eksplodirati od količine posla, stresa i obaveza koje su preuzele na sebe, dok samo polovina njih u tim trenucima ima kome da se obrati za emotivnu i logističku podršku. Iako je istraživanje sprovedeno tokom pandemije, dobro znamo da su brojke slične i u redovnim životnim okolnostima.
Dok sam ja bila trudna i u prvim danima majčinstva, iako sam imala maksimalnu podršku okoline, poželela sam da u glavi imam nasnimljen glas koji izgovara rečenicu “Sve će biti u redu” , koja se vrti u loopu.
Divna vest za sve mame koje se ovako osećaju je da je nedavno organizacija Centar za mame još jednom prepoznala izazov i probleme sa kojima se žene susreću i rešila da po tom pitanju učini šta može i učinila je mnogo. Pokrenula je prvu MamaSOS telefonska liniju u Srbiji koja pruža emotivnu podršku mamama i zamišljena je kao mesto koja će svakoj mami da pomogne, da je ohrabri i da joj kaže da nije sama. Verovali ili ne, često je samo to dovoljno i lekovito!
O ovome sam razgovarala sa Jelenom Bratić, menadžerkom MamaSOS linije za podršku mamama.
Kako ste SOS liniju locirali kao nešto važno što bi trebalo da postoji kod nas?
Kada govorimo o majčinstvu, prvo što nam padne na um je nešto najlepše na svetu, rođenje, nežnost, blagost, lepota, novi život, a onda i svi izazovi i nove situacije i do tada nepoznati osećaji sa kojima se majka susreće. Majčinstvo je najlepši, ali ujedno i najteži posao i najzahtevnija uloga za jednu ženu. Majčinstvo je daleko od scene sa reklame, od mitova i bajki. Od prvog dana, od majki se očekuje da znaju sve, da mogu same sve, da se po prirodi stvari snalaze u svemu što ih je snašlo i to često sa vrlo malo ili bez imalo podrške sistema, okoline, porodice, partnera…
Desetogodišnje iskustvo koje Centar za mame ima u svakodnevnom kontaktu sa mamama širom Srbije, ali i istraživanja koja smo sprovodili, nam govore da je mamama često najpotrebnije samo da ih neko sasluša, razume, da sa nekim podele ono što ih pogađa, tišti, i muči, a što ne mogu da podele sa svojim najbližima i okolinom gde su pred njih stavljena prevelika očekivanja.
Koliko je važna emotivna podrška kod trudnica i mama i zašto ona izostaje?
Slično kao i u svim segmentima društva, i u oblasti mentalnog zdravlja izostaje sistemska podrška trudnicama, majkama, roditeljima i ženama koje tek planiraju da postanu majke ili se bore sa neplodnošću i slično. Kada se sa tim udruži i nedostatak podrške ili prevelika i nerazumna očekivanja koje društvo, ali i najbliži imaju od mama, to onda postaje ogroman izazov za svaku ženu i majku.
Majke se često osećaju usamljeno i kao da nemaju sa kim da podele svoje misli, osećanja, strahove, strepnje, i kada je reč o MamaSOS liniji, onda tu govorimo o najljudskijoj i najjednostavnijoj podršci, nešto što bismo mogli da nazovemo “telefonski zagrljaj”, nešto kao “tu sam da te saslušam i da ti pružim podršku”, “tu sam i kad niko drugi nije tu”.
Ovakva i druga slična podrška je važna jer utiče direktno na mamu i njeno raspoloženje, na mišljenje o sebi, na saznanje da nije sama, da u nekoga može da ima poverenja i da kaže sve bez da sluša osude i kritike na svoj račun, na kvalitet njenog života i emotivnog stanja, što dalje ima itekako uticaja na njenu porodicu, okolinu, ali i na društvo u celini.
“Društvo zdravih i zadovoljnih majki je dobro društvo za sve”.
Zašto je postporođajna depresija jos uvek tabu tema i nešto obavijeno velom stigme?
Imajući u vidu da od prvih dana majčinstva, u porodilištu, izostaje briga o mentalnom i psihološkom stanju žene, nije iznenađujuće da je onda to slučaj i na dalje. Nedovoljna briga i podrška u trenucima kada je žena najranjivija i kada joj je potrebna lepa reč i razumevanje, ali i preplavljujuće emocije koje dolaze sa majčinstvom, dovode do stanja kada je ženama potrebna dodatna stručna pomoć. Veliki broj mama u prvim nedeljama majčinstva oseti postporođajnu tugu (baby blues) koju podstiču neispavanost, hormonalne promene, nedostatak podrške, kao i loše iskustvo iz porodilišta. Baby blues je kratkotrajno stanje koje traje do 2 nedelje posle porođaja, a nekada može da se pretvori i u postporođajnu depresiju.
“Nedostatak podrške zdravstvenog sistema i kulturološke prepreke i predrasude, ne idu u prilog rešavanju problema, već dovode do toga da se majka povlači u sebe, da nema snage da se ikome obrati za pomoć što samo pogoršava situaciju i mogućnosti za izlečenje”.
U patrijarhalnom društvu, kakvo je naše, i dalje se smatra luksuzom briga o psihičkom i emotivnom stanju. “Rodila si zdravo i pravo dete, šta sada tu dramiš” nikako nije stimulativno i ohrabrujuće za bilo koju ženu koja se susreće sa problemom postporođajne deepresije.
Ono što mi možemo da uradimo jeste da pričamo o tome i da “normalizujemo” sva stanja sa kojima žena i majka može da se susretne. Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore o tome da svaka peta žena u Srbiji pati od postporođajne depresije. Slične su brojke i za ostatak sveta. Dakle, od nas pet koje sedimo za stolom, jedna će doživeti ovakvo iskustvo i to je nešto što zavređuje pažnju čitavog društva.
Ključno za prevladavanje ovog stanja jeste blagovremeno prepoznavanje problema, obraćanje stručnom licu za pomoć i podrška zajednice i najbližih.
Želim još samo da dodam da MamaSOS linija pruža emotivnu podršku mamama iz cele zemlje, ali da je postporođajna depresija stanje koje zahteva stručnu pomoć psihijatrice/psihijatara ili psihološkinje/psihologa.
Ko radi na SOS telefonu i kakvu vrstu obuke je prošao?
MamaSOS okuplja savetnice različitih godišta, usmerenja i životnih iskustava. Sve savetnice su volonterke koje su prošle adekvatnu višednevnu obuku za pružanje emotivne podrške mamama i za rad na telefonskoj liniji.
Pored obuke, ono što je jako važno je i to da su sve savetnice i lično visoko motivisane i senzibilisane za ovakvu vrstu pružanja pomoći i podrške. Većina volonterki su majke koje su se i same susretale sa izazovima majčinstva i koje vrlo dobro znaju koliko bi im značila ovakva podrška onda kada im je bila najpotrebnija.
Svaka savetnica daje posebnu vrednost liniji, unosi svoje životno iskustvo i na taj način, sa svakim novim razgovorom i pričom kojom mame podele sa nama, rastemo i mi zajedno sa našom MamaSOS linijom.
U osmišljavanju rada linije, kao i u treningu savetnica su nam puno pomogle koleginice i kolege sa drugih linija podrške, posebno iz Nacionalne dečije linije i Centra Srce koji su nesebično sa nama podelili svoje ogromno iskustvo i znanje.
Stalno svedočimo hororičnim iskustvima sa akušerskim nasljem kod nas. Da li vas ona iznenađuju i kako poraditi na tom problemu?
Na žalost, imajući u vidu iskustva mama koje nam se obraćaju, više nas ništa ne iznenađuje, ali nas jako dotiče i motiviše da radimo na tome da ni jedna žena ne doživi niti jedan oblik akušerskog nasilja.
Važno je informisati žene, trudnice, buduće majke koja su im prava, kako i na koji način mogu da ih ostvare, kao i o tome kako mogu da se bore ukoliko im se ta prava krše. Takođe je jako važno raditi na tome da se porođajne prakse osavremene , kao i da se bolničko osoblje podrži. Drago nam je da smo u prilici da se naš glas daleko čuje i da veliki broj žena prati ono što radimo, pa tako uvek koristimo priliku da naglasimo i ohrabrimo mame da prijave svaki oblik nasilja, da se ne stide, da se ne povlače i da puste svoj glas.
Nasilje u porođajnim salama je višedecenijski problem sa dugoročnim posledicama. Iskustvo na porođaju i u tim prvim danima u porodilištu ostavlja posledice na mamu, na njen odnos i doživljaj sebe i zaista je jako važno da svi radimo na tome da to iskustvo bude bolje. Istraživanje Centra za mame “Sloboda rađanju” nam je pokazalo da je pred nama dugi put, a naše nedavno objavljeno međunarodno istraživanje Porođaj tokom pandemije nam je pokazalo da je pandemija loše uticala na iskustvo porođaja u svim evropskim zemljama gde je rađeno istraživanje. Naš podatak da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu je ozbiljan alarm čitavom društvu, zdravstvenom sistemu i onima kojima je povereno da brinu o budućnosti svih nas.
Porođaj je najosetljiviji i najranjiviji trenutak u životu jedne žene. Kako biste ga vi opisali?
Porođaj je jedan od najemotivnijih i najjačih trenutaka i doživljaja u životu jedne žene. Porođajem, rađa se dete, a rađa se i majka. Žena se susreće sa novim osećajima, promenama psihičkim i fizičkim, svojim ranjivostima i osetljivostima, neizvesnostima i strepnjama.
“Majka je u tom trenutku centralna figura, a zdravstveni sistem, osoblje, okolina, svi bi trebalo da joj budu podrška. To mora da bude tako i na to svaka majka ima pravo!
Porođaj ne sme da bude traumatsko iskustvo koga se nerado sećamo i od koga vučemo gorak ukus u ustima. Adekvatan tretman i adekvatna nega tokom porođaja su osnovna ljudska prava svake žene i ona ne smeju da se krše. Osim što nije po zakonu, nije ni ljudski. Porođaj je samo moj momenat i imam pravo na njega i na sebe tokom čitavog procesa rađanja. Porođaj je predivan i mora takav i da ostane.”
Koji su najvažniji saveti koji su potrebni svežim mamama, a uglavnom izostanu?
Buduće majke često na sam porođaj dolaze prepune informacija sa interneta i iz raznih škola roditeljstva, dok iz porodilišta izlaze zbunjene, neinformisane, bez ikakvog saveta i znanja o tome kuda i kako dalje. Od dojenja, preko nege svog tela i drugih sličnih pitanja, retko će dobiti adekvatan savet ili podršku, kao i uputstva za prevazilaženje izazova i eventualnih problema.
Sveže mame su ranjiva kategorija i jako je važno podržati ih u prvim danima, kako tehnički i logistički, tako i emotivno. Jako je važno da znaju kome da se obrate za koju vrstu problema sa kojim se susretnu, kao i da znaju da je sve što im se dešava normalno, da ništa nije za osudu i da ni u čemu nisu same.
