Gledate Kaos? Ako ne, zavalite se u udobnu fotelju i uživajte u ovom, kako ga kritičari nazivaju, Netflixovom remek – delu.
Urnebesna, duboka i dirljiva – tako je The Guardian opisao Kaos, seriju koja u savremeni svet smešta najveće grčke bogove. Tu su oni glavni bogovi – Zevs i Hera, u tumačenju fenomenalnih Jeffa Goldbluma i Janet McTeer. Tu je i Posejdon i neverovatno realističan prikaz orla koji mu gricka jetru dok je prikovan za stenu, tu su Orfej i Euridika, Zevsov sin Dionisije, Had i njegova Persefona, tu je i Meduza (sjajna Debie Mazar), poznati i manje poznati junaci grčke mitologije, sem one najpoznatije Zevsove dece – Apolona, Atine, Afrodite, Hersmesa i drugih, koje tvorac Charlie Covell, kreator serije (poznat po The End of the F**king World) čuva za neke od narednih sezona, kojih će sigurno biti jer je publika odlično reagovala na višeslojnu, savršeno tempiranu i isplaniranu predstavu grčke mitologije, koja je suptilna i složena, duhovita, rigorozna, izuzetno inteligentna, zabavna i – brutalna.
Kako počinje Kaos?
Dok gradi alternativni moderni svet u kojem vladaju najveći grčki bogovi koji se mešaju sa smrtnicima, Covell stvara osam epizoda prepunih akcija, šala blistavih scena i dijaloga koji zapravo istražuju šta znači biti čovek, imati moć, biti očajan, imati slobodnu volju ili ne. Radnja počinje dok se vrhovni vladar, Zevs, šepuri po svom prostranom dvorcu i vrtovima na Olimpu, dok se jednog dana ne otkrije novi spomenik njemu na Kritu, koji je oskrnavila grupa Trojanaca. U isto vreme pronalazi novu boru na čelu, za koju odlučuje da mora biti ispunjenje prvog dela proročanstva koje će dovesti do kraja njegove vladavine i vladavine haosa umesto toga. Svi njegovi kompleksi i nesigurnosti počinju da se pojačavaju (do te mere da se već nakon nekoliko epizoda oseća kao da je to pravi iskorak u ranjivosti za Goldbluma, najpoznatijeg po ulogama temeljenim na neprobojnom stavu) dok planira osvetu čovečanstvu. Njegova supruga, kraljica (i sestra, kako to napomena na ekranu sa zvezdicom beleži) Hera – prikladno dostojanstvena – pokušava da ga podstakne da zadrži svoje dostojanstvo i prilikom kažnjavanja i u istrazi.
Radnja serije Kaos
Iako je očekivano da glavni junaci – Zevs, Hera i Prometej, za koga se kasnije saznaje da je narator, zauzamaju najveći deo priče, ispostavlja se da zapravo nije tako, već svi junaci dobijaju dovoljno prostora da se razviju i prikažu u punom svetlu. Na početku se kao jedna od važnijih priča postavlja mit o Orfeju i Euridici, a pojavljuju se i neki manje poznati junaci grčke mitologije kao što je Kanej. Euridika, poznata kao Ridi (Aurora Perrineau), upravo je na putu da raskine sa svojim odanim dečkom – rok zvezdom Orfejem (Kilian Scott), kada gine u saobraćajnoj nesreći i nađe se na trajektu koji rekom Stiks ide do podzemlja, odnosno Hada. Uz pomoć Dionisa (Nabhaan Rizwan), Orfej kreće da je vrati iz mrtvih, ali ona biva zauzeta stvaranjem veze sa Kanejom (Misia Butler) i otkrivanjem još gorih stvari o svom novom domu nego što biste mogli zamisliti za podzemlje. Još mnogo priča razvija se u seriji Kaos, spremno da bude povezano kasnije – tu je Ariadna koja otkriva izdaju svog oca Minosa, pojavljuje se i Dedal, lavirint, Kasandru vidimo još na početku, tu su Suđaje i Furije, a publika oduševljeno kliče, da imamo da postavimo samo jedno pitanje – zašto smo toliko opčinjeni grčkim mitovima i njihovim junacima?
Zašto toliko volimo grčku mitologiju?
Od crtaća o Herkulesu preko filmova Troja, Percy Jackson, Wonder Woman, 300, Clash of the Titans i Immortals, Electra…, pa romana kao što su Mit o Sizifu, Kirka, Kćeri Sparte i Ahilova pesma (da pobrojimo jedan odsto ostvarenja inspirisanih grčkom mitologijom), stiče se utisak da grčki bogovi žive sa nama sve vreme. Tu su i mitovi kojima se vraćamo svaki dan – onaj o Narcisu, da opišemo sve učestaliju pojavu u savremenom društvu – narcizam, izrazi koje upotrebljavamo u svakodnevnom govoru – muza, hermafrodit, atlas, eho, fobija… Ahilova peta, Trojanski konj, Pandorina kutija … ali ono čemu se uvek vraćamo su ti fantastični likovi, njihove priče, nesreće, koje su nastale u ljudskom pre tri hiljade godina!
Nastala u drevna vremena antičke Grčke kao potreba čovekovog uma da objasni pojave u prirodi i životu koji ga okružuje, da objasni nepoznato i nedokučivo – na primer, uzroke nastanka groma, kiše, oluje, bolesti, suše, zemljotresa, ljubavi, sreće, tuge … grčka mitologija smatra se detinjstvom čovečanstva. Želeći da da sebi odgvore na mnoga pitanja i umiri svoje unutrašnje strahove, uspostavi ravnotežu i živi po pravilima prirode, drevni čovek je naseljavao svet oko sebe dobrim i zlim božanstvima i čudovištima koja su metaforično odražavala dobre i zle, prirodne i društvene sile… Na taj način nastajale su priče, prepričavane i prenošene sa kolena na koleno, koje su ostale poznate do današnjih dana, ali ne samo to – do današnjih dana su ostale uzbudljive i aktuelne.
Ako postoji jedan razlog da se bavimo i proučavamo grčku mitologiju, a izuzmeno onaj – da saznamo kako su stari Grci razmišljali i u šta su verovali, to je da bismo razumeli i lakše proučavali umetnost, književnost, filozofiju, sociologiju, psihologiju – grčki mitovi dali su najveći doprinos klasičnoj i modernoj književnosti i nauci u obliku simbola (ako volite Junga oni su nezaobilazni, isto je i kad proučavate pisanje scenarija pa naiđete na knjigu Heroj sa hiljadu lica Josepha Campbella). Možemo ih čitati radi inspiracije – čime god da se bavimo, ali i zabave radi, jer su u pitanju priče nabijene akcijom i uzbudljivim likovima, kao i moralnim poukama, gotovo da ne postoji mit iz kog ne možemo nešto da naučimo. Gotovo je komično, a videćete to i kad pogledate seriju Kaos, koliko su neka drevna ponašaja i danas živa i – zdrava.
Fotografije: Netflix, Pinterest
