Sigurno se svi sećate serije sa početka dvehiljaditih u kojoj su glavni likovi dva brata, plastična hirurga koje drže kliniku za ulepšavanje. „Nip/Tuck“ se zapravo bavila preispitivanjem potrebe za fizičkim savršenstvom i našim unutrašnjim nezadovoljstima koja na kraju danak dobiju na telu ili koži. U svakoj epizodi mogli smo da vidimo scene veoma realističnih i detaljno grafički prikazanih procedura plastične hirurgije, kao da smo i sami bili u sali. Ovde smo prvi put videli kako zaista izgledaju intervencije posvetljavanja lica, liposukcije, zatezanje stomaka, rekonstruktivne hirurgije, povećanja grudi, itd. Većinu pacijenata činile su žene, dok su ova dva muškarca bila tu da izvedu magiju štapićem u rukama.
I do skoro, takva je bila uobičajena scena kada su estetska hirurgija ali i druge kozmetičke intervencije u pitanju: muškarci su mahom bili ti koji kroje ono što zaželimo da menjamo na svom licu ili telu, a žene su zauzimale tron klijentele.
Silicijumska brotox dolina
Međutim ,u poslednjih deset godina nešto se znatno promenilo: kozmetičke intervencije kojima se podvrgavaju muškarci su se utrostručile, saopštava Američko društvo za estetsku plastičnu hirurgiju. Procedure koje uključuju neurotoksine – poznate kao upotreba injekcija kao što je botoks – više su se nego udvostručile u periodu od 2010. do 2016. Ova pojava posebno je naglašena na tech kampusima u Silicijumskoj dolini koji su postali više nego plodno tle za diskretne doktore sa skalpelima i špricevima u rukama. Zašto baš na ovoj geografskoj lokaciji?
Navodno, IT stručnjaci srednjih godina se dolaskom na posao susreću sa velikim brojem milenijalsa koji izgledaju sveže i mlađe. Tu se krije okidač za njihove nesigurnosti ali i bojazan da će u poslu lakše napredovati neko sa boljim genima, ili manje godina vidljivim na licu. Jedan gospodin iz Silicijumske doline koji je u svojim četrdesetim, rekao je da stariji zaposleni osećaju „pritisak da se uklope sa ljudima koji su tek došli sa fakulteta i koji su jako ambiciozni. Ne želite da ljudi koji rade sa vama pretpostave da ne možete da date svoj maksimum i radite puno sati samo zato što niste u dvadesetim“, navodi se u jednom od svedočanstava u tekstu koji je objavljen na sajtu Dailymail.
Sa druge strane, neki ove intervencije vide kao logičan sled svakodnevnih rituala brige o sebi.
“Idemo u teretanu, hranimo se zdravo, intervencije su samo produžetak tog niza”, izjavio je pedesetdvogodišnji Brent.
Zoom sastanci
Slična situacije je i u Velikoj Britaniji, gde je prema istraživanjima, potreba muškaraca za konsultacijama sa plastičnim hirurgom tokom 2020. godine porasla za čak sedamdeset odsto. Prema anketi koju je sproveo magazin „Esquire“ u toj zemlji, ovakva situacija nastupila je usled procvata Zoom sastanaka, gde su se muškarci osetili izuzetno ranjivo. Pojavio se pritisak da izgledaju “spremno i lepo” za ovaj vid sastanaka i krenuli su da razmatraju opcije koje pre svega nudi botoks. „Ljudi su često počeli da koriste Zoom pozive, gde su se detaljno zagledali sa ekrana i pronašli neke detalje i nezadovoljstva koja treba ispraviti, na primer, bore, tamne podočnjake i opušteno lice“, kaže doktorka Salinda Johonson, medicinska direktorka u London Cosmetic klinici. „Stoga su botoks i dermalni fileri postali sve traženiji, “ objašnjava ona.
A u Srbiji?
Kada govorimo o Srbiji, ne postoji statistika koja bi dokazala jedan ovakav bandži džamp želje za estetskim usavršavanjem kod muškaraca kod nas, ali neki podaci pokazuju da oni sve više pristaju na korektivne intervencije: presađivanja kose, rinoplastiku i diskretno „peglanja“ bora. Raste i broj liposukcija i korigovanja preteranog znojenja. Međutim, da li je želja ta koja je skočila ili je samo počelo glasnije da se govori o muškarcima koji, jednako kao i žene, žele da budu zadovoljni svojim izgledom?
Ako govorimo o pritiscima koje nameće slika idealnog lica i tela i večne mladosti, oni su definitivno mnogo intenzivnije izraženi kod žena, ali izgleda da ni muškarci ne ostaju imuni, naročito kada je poslovni ekosistem u pitanju. Postoji određena vrsta stigme i osude muškaraca koji javno izgovore da su se podvrgli nekim zahvatima, pre svega zbog toga što nije dovoljno “mačo” da muškarac brine o svom izgledu, dok sa druge strane kod žena nailazimo na nešto drugačiju vrstu osude i ismejavanja da nisu dovoljno “prirodne” ili se apriori čim urade neku intervenciju karakterišu kao nesrećne, lude ili „plastične“.
Ovu ekspanziju “brotoxa” možemo tumačiti kao konačno prevazilaženje nekih stigmi i rodnih jazova, ali i kao sve jače i sveprisutnije prisustvo pritiska da se bude savršen koji nas ponekad malo i uplaši. Naravno u svemu treba imati mere i pre svega, bilo da ste muškarac ili žena, proverenog stručnjaka!
