Svima je jasno da svaki trend može da umre brzinom svetlosti. Niko više nije siguran koliko bilo šta može da bude u modi, jer tendencije se menjaju iz dana u dan, iz sekunda u sekund. Nešto što je danas cool i moderno, preko noći može da postane neviđeno passé, nešto što se mora pod hitno zaboraviti ili zabraniti i uvrstiti na globalnu listu “no-no” navika. Dugo i mukotrpno trajala je borba da se pušenje i cigarete jednom za svagda izbace iz bilo kog oblika života ili medija, međutim duvanski dim je uprkos svim pritiscima i strogim regulativama ipak uspeo da preživi, iako je danas normalnije obelodaniti koliko grama kokaina unosite u sebe tokom nedelje, nego priznati da i dalje pušite dok vas niko ne gleda, iako ste navodno prestali pre šest meseci.
You get a lot to like
Nekada je bilo nezamislivo zamisliti scenu u filmu ili pogledati važan intervju na televiziji, a da ljudi u njima ne puše. Oblaci dima koji se nadvijaju nad glavama sagovornika bili su neizostavni deo scenografije u bilo kojoj sceni, jer jednostavno to je bilo normalno. Niko nije brinuo o tome od čega ljudi umiru, jednostavno, cigareta je bila “must have” rekvizit na svakom setu života, s obzirom da bez pušenja nije mogla da počne, ali ni da se završi bilo koja ozbiljna priča. Bilo je to zaboravljeno vreme, kada su se Joan Crawford i Barbara Stanwyck pojavljivale u raskošnim oglasima za Chesterfields, a Jack Webb bez blama izjavljivao da tokom snimanja “Dragnet”-a stuče više od dve kutije. Iz današnje perspektive, kada vas sa pakovanja bilo kojih cigareta posmatraju leševi iz mrtvačnica, krvavi jezici i muški polni ograni u opuštenom stanju, teško je zamisliti da će “zlatno” doba pušenja ikada ponovo vratiti. Ruku na srce, i zašto bi, kada je toliko štetno? Međutim, da li su ljudi po ko zna koji put jednu lošu naviku zamenili drugom ili je industrija zabave po ko zna koji put odlučila da samo preusmeri novac na drugu stranu i glamuru puca direktno u noge, izbacivši miris nikotina iz svake moguće situacije?
Persona non grata
Mislim da su današnji pušači poput ljudi koji nemaju nijednu tetovažu, crne ovce koje guraju u posebne torove na aerodromima i restoranima. Doduše, nekada to i nije toliko loše, ako kojim slučajem umirete od dosade za stolom, uvek imate izgovor da odete na pet minuta napolje i popričate s osobom koja se mrzne iz istog razloga kao i vi, nema upaljač ili vas prosto prećutno razume kako sopstvenu neurozu lečite pušenjem. Dosta kasno sam počeo da pušim, na opšte zgražavanje moje okoline, jer kada nisi do sada, zašto bi od sada sebi uopšte otvarao vrata pakla. Međutim, danas ne mogu da shvatim šta ljudi uopšte mogu da rade kada se ispred njih stvori velika čaša džin tonika ili sede za stolom sami, nego da zapale cigaretu. Baš kao u onom antologijskom sloganu svih vremena za Ronhill “sa cigaretom nikada nisi sam”, prihvatam činjenicu da sam postao rob sopstvene navike. Uostalom, kao što neprekidno otvaramo i zatvaramo Instagram, proveravamo vremensku prognozu ili i dalje grickamo nokte iako to nije baš lepo. Ali, da, od toga još niko nije umro. Istina je. Međutim, kada sam zaista prešao na ovu drugu stranu, od totalnog nepušača do čoveka koji mahnito prvi izlazi iz aviona ne bi li zapalio, počeo sam da uviđam koliko se svet promenio i koliko je cigareta zaista postala “persona non grata”. A i vi zajedno s njom. Uopšte nije bitno da li mešate alkohol s antidepresivima, uzimate mikro doze LSD-a ili “popravljate nos” svakih pet minuta u toaletu, važno je samo da ne pušite! Tako je stvoreno to ludo pravilo da više nigde ne sme biti dimnih signala koji su ranije tako nonšalatno značili poziv za društvo, flert ili raspravu koja traje do jutra. Dok se ne isprazne sve paklice za stolom, a kristalna pepeljara ne pretvori u zgrarište dijaloga.
This changes everything
Danas cigaretu u ustima možete videti u filmskim ostvarenjima koja obrađuje samo taj period kada “niko nije gasio”, poput legendarnog serijala “Mad Man” ili na paparazzi fotografijama gde Kate Moss na zadnjem sedištu londonskoj taksija ne zna za sebe. To su retki trenuci da se uprkos svim zabranama usijani kraj cigarete uopšte ukazuje pred našim očima, s obzirom da je zakon toliko restriktivan da više ni glumci tokom snimanja ne smeju da puše prave, već drže biljne cigarete. Scene raskošnih barova u kome su se svi osećali kao u snu, pokušavajući da se probiju kroz tu nikotinsku maglu, zamenjene su sterilnim sobama, fensi restoranima, molekularnom gastronomijom i elektronskim cigaretama koje ne ostavljaju nikakve tragove za vama. Sledbenici tog novog talasa, slepo verujući istraživanjima koje niko još uvek nije potvrdio, hodaju okolo s tim mikro inhalatorima i poput robota pokušavaju da izazovu nekadašnji osećaj koji zapravo može da im da stisak filtera između dva prsta. Zauvek je nestala ta era kada su žene svoj seksipil mogle da obogate tim dramatičnim izbacivanjem dima iz pluća i zabacivanjem kose u stranu, jer je neko odlučio da je bolje, a možda i zdravije da se kriju, gotovo ispod stola, dok pokušavaju da povuku nikotin iz tih malenih aparata koji liče na mobilne telefone.
Okej, shvatili smo: pušenje je štetno po zdravlje. To niko ne dovodi u pitanje. Međutim, moramo da se pomirimo s činjenicom da je nastupilo novo vreme, u kome se glamur pojavljuje samo u tragovima, gde više nema pravih rok zvezda i ikona, koji svoju destruktivnost nisu ni mogli tako lako da prikriju, kao što se to danas radi. Međutim, ne znači da ste zdraviji samo zato što niste zapalili već dvadeset godina i dan započinjete hladno ceđenim sokovima, a kad se smrači tražite izlaz u drugim, nekim nevidljivijim supstancama. One takođe uništavaju vaše telo, možda i gore, samo što je s odlaskom cigarete sa scene, zauvek nestao taj osećaj da i život po neki put može biti film.
Ali, možda i dalje ima nade, jer tamo gde ima dima, uvek će i biti glamura. A onda postoji i mogućnost za happy end.
