Pretraga

Između redova: Jeste li na spisku?

Tekst: Jordan Cvetanović

Ima tome sada bogami dosta godina, ne mogu precizno da se setim kada se to desilo, ali dobro znam da mi je Milena Marković jednom prilikom, u bifeu Ateljea 212, nakon neke od premijera, među glumcima i gustim duvanskim dimom, rekla da je podsećam na beogradskog Truman Capotea, jer to je valjda svima jasno - ništa ne pišem, a samo idem po žurkama. Nisam znao kako ovo drugačije da shvatim, osim kao kompliment, uprkos tome što je njena namera bila da mi da vetar u leđa, kako bih zaista jednog dana seo i napisao više taj roman. Međutim, od tada do danas se ništa nije dogodilo po tom pitanju, sve je ostalo apsolutno isto, tako da je od sličnost sa najznačajnijom kemp personom iz života na visokoj nozi možda još i veća, jer samo u međuvremenu, dobio i oblik njegovog vrata.

Ne mogu da kažem, volim da idem po žurkama, to je valjda svima jasno. Uopšte ne pravim pitanje kakvog su tipa, velike ili male, fancy ili underground, bitne ili nebitne, žurka je žurka.

Baš kao u onoj čuvenoj izjavi Andy Worhola But I always say, one's company, two's a crowd, and three is a party, meni jako malo treba da bilo kakav događaj pretvorim u mogućnost za party.

Baš kao što kaže i otac pop arta, dovoljne su tri osobe koje žele dobro da se provedu, a venue je zaista ceo svet. Ako postoji želja i dobro raspoloženje, mesto se lako pronađe. Kada se osvrnem iza sebe i pogledam u prošlost, sve mi se više čini da sada, kako starim, mnogo više izlazim i imam potrebu da se zabavim, nego u onom periodu kada je možda to i trebalo da radim. Tada sam izigravao starmalog pametnjakovića koji je odbijao i da pije i da puši, željan znanja i preziranja celog sveta. Danas, iako čovek to možda nikada ne bi rekao za mene, volim ljude, jer nekako život mi pokazuje razne uvide, tako da se nikada ne zna koga možete da sretnete i šta možete da naučite od nekoga koga uopšte ne poznajete. A žurka je idealno mesto za to, poput voza, lifta ili taksi vozila, imate utisak da osobi pored sebe možete da ispričate ceo život, bez filitera, samo zato što u glavi imate mogućnost da tu istu osobu možda više nikada nećete videti u životu. Ali, zato na žurkama sve teče tako lako, baš kao i potoci alkoholnih jedinica koje struje krvotokom izazivajući nas da otvorimo dušu.

Doduše, žurke su sve češće toliko umivene i na note, niko da slomi čašu ili napravi skandal o kome bi onda moglo danima da se priča, jer nema ništa lepše od činjenice da svako ima svoju verziju događaja.

Danas je teško i sesti pored pogrešne osobe, jer se protokol i spiskovi zvanica toliko češljaju da nema šanse da ćete biti u blizini onih koji vam dižu pritisak. Mada, uvek treba imati bar jednog neprijatelja na žurci, čisto da vas međusobni animozitet drži budnim i da vas inspiriše da pređete neke granice na koje u suprotnom verovatno ne biste nikada ni prešli. Žurke su poput nekog preciznog skenera, magnetna rezonanca koja u svakom trenutku otkriva šta se dešava, samo pitanje da li umete da čitate nalaz i da li pažljivo pratite kako se odvija noć i u kom pravcu ide. Nije sve u outfitima ili keteringu, to su samo prolazni dekori pored kojih vam promiču mnogo važnije stvari, jer govor nečijeg tela, bez izgovorene reči, otkriva sve. Način na koji neko drži ruke, gleda u telefon ili vrte kocke leda u čaši, mogu mnogo više da vam kažu i od onih koji misle da poznaju tu osobu. A najbolji deo tek sledi kada ljudi počnu da komuniciraju telima na danceflooru. Gotovo da je nemoguće ući u tu vrstu igre, s namerom da lažirate sopstveni život, jer pokreti uz pratnju bili kakve muzike pružaju vam sve kao na tacni. S toga me i ne čudi, što velika većina ipak odluči da sedi, odbijajući da se ogoli masi koju ne poznaje i poput safari iskustva u savani promatra dešavanja sa bezbedne razdaljine.

Na kraju, kako je tajming sve u životu, treba biti mudar i znati kada doći, a još više kada otići sa žurke.

Nikako ne treba ići dalje ili nastavljati zabavu tako što ćete preći na neki drugi brod, jer to nikada nije dobra ideja. Ništa vam ne može popraviti raspoloženje ili vas spasiti ako niste uspeli da se zabavite tamo gde se prvobitno došli, jer baš kao što ne treba mešati pića, ne treba mešati ni zabave. U suprotnom, možete samo da vam se zavrti u glavi i da se kući vratite sa osećajem da se izgubili gomilu vremena tražeći ono što niste mogli da nađete. Zabava je u vama i ako ne umete da je otključate niko vam je ne možete napraviti, zato čim dođe trenutak da osećate dosadu - bežite.

To je dobro i za vas. A i za ostale.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor