Pretraga

Kako mi je to što nemam mišljenje o svemu donelo sreću u 2019.

Kako mi je to što nemam mišljenje o svemu donelo sreću u 2019.

Tekst: Nenad Janjatović


 

Ranije sam stalno, ali STALNO, imao mišljenje. O svemu. O pesmi, o filmu, o top listama, o politici, o političarima, o opoziciji, o aferama, o društvenim dešavanjima, o religiji, o Bogu, o Lilit, o pevačicama, o gay pravima, o abortusu, o skandalima, o kolegama i koleginicama, o magazinima, o televizijama, o emisijama, o voditeljima, o gradovima, o prevozu, o policiji, o kriminalcima, o društvenim praznicima, o dugim noktima, o štapićima za uši, o promaji, o sladoledu, o drogama, o alkoholu, o psiholozima, o lekarima, o nadri-lekarima, o ratu, o izborima, o kandidatima, o Olimpijadi, o Oskarima, o Gremijima, o vanzemaljcima, o duhovima, o modi, o kreatorima, o kolekcijama, o modelima, o trendovima, o obrvama, o ustima, o sisama, o mišićima, o taksistima, o izvođačima radova, o rijalitijima, o eliti, o kulturi, o inteligenciji, o emotivnoj inteligenciji, o manjku inteligencije, o bezobrazluku, o dobroti, o ljubavi, o prevari, o smrti, o zagrobnom životu, o drugim životima. I još mnoga druga.

 

I nisam se libio da ih kažem, napišem, raspravim, promenim, istrajem u njima. Nemalo puta (svaki dan, da budem iskren) imao sam šta da prokomentarišem na nečiji status na fejsu ili tvit i ponudim svoje mišljenje. Nikada nisam išao na onu stranu da vređam, unižavam ili ismevam. Previše puta su to radili meni, tako da znam koliko to boli, čak i ako nije zlobno. Ne, samo sam jednostavno svaki put kada sam razvio mišljenje o nečemu, od dnevnih tema do postojanja Boga, insistirao na tome da to mišljenje kažem bez ustručavanja. Sebi sam to prikazivao kao hrabrost. Integritet.

 

Pri tom sam uvek bio za demokratiju: moj wall, moj profil, ali vaš poligon da kažete šta imate. Ja ne oblikujem da li ćete ispasti zabavni ili kreteni. To je vaša stvar. Ja neću hajdovati niti sankcionisati. Vi pokazujete svoje lice, da li se meni ono dopada ili ne nije stvar za diskutovanje.

Da li je zaista pametno uključivati se u svaku konverzaciju bez pogovora?

 

Ali verujte (a i sami znate kako to ide, ili ste iskusili) ljudi nit su blagi, nit su dobronamerni. Internet je dom i za pametne i za budale, i za mirne i za opasne. Bilo kakvo iskazivanje stava vodi ne ka konstruktivnoj konverzaciji već najčešće (ako ne i uvek) ka isključivanju na verskoj, seksualnoj, vrednosnoj osnovi. Niko vam ne pristupa sa "zanimljivo je to što kažeš i razmisliću o tome" već đonom: "nisi ti studirao to i to, kako možeš da znaš o čemu govorim", "pogle' pedera", "šta bi ti znao o novinama kada si radio izloge", "pogle muslimanku sa njim". I tako dalje, i tako dalje. I šta im reći? Šta poručiti? Osim što ćete izgubiti vreme na raspravu nećete ništa drugo postići osim možda ulepšati nekome dan ko će printskrinovati prepisku i poslati drugima da se naslađuju. A na to smo spali.

 

O, kako su se stvari promenile! Danas kada me pitate da vam kažem mišljenje o nečemu, ne samo da nemam ponuđen odgovor, već i ako ga imam često ga sačuvam za sebe. To nema veze sa time da sam apolitičan, nezainteresovan, neobavešten. Jednostavno se desio momenat u kojem se kao goreći grm javilo otkrovenje: ne moraš se toliko trošiti na stvari koje nećeš promeniti. Ovde ne mislim na društveno odgovorne stvari, već na jednostavno sučeljavanje mišljenja u kojem je od početka jasno da ona/j sa druge strane neće nikada promeniti svoje. Zašto da uveravam one koji su protiv abortusa da nije na njima da odlučuju o drugima, one koji obožavaju Lady Gagu da ne zna da glumi? Zašto? Kada ima toliko drugih stvari koje mogu da učinim osim što imam mišljenje. Otkrio sam da, umesto da se pravim pametan, možda mogu to zapravo i da budem. Počeo sam na primer da nosim platnenu kesu u radnju kad god mogu kako ne bih uzimao plastične. I danas mi se to čini veća pobeda od one u kojoj se svađam sa ljudima na fejsu ko je nezasluženo dobio Oskara.

Jednostavno se desio momenat u kojem se  javilo otkrovenje: ne moraš se toliko trošiti na stvari koje nećeš promeniti

 

Kada živimo svoje živote online (a ja ga svakako živim, i mnogi mi skreću pažnju da ću onaj stvarni zbog toga i izgubiti - pošto ne gledam kuda idem dok buljim u ekran telefona), sasvim je normalno da započnemo debate sa ljudima koji nemaju iste političke, društvene, životne stavove. Njihovo iznošenje stavova nas na to provocira. Ali da li je zaista pametno uključivati se u svaku konverzaciju bez pogovora?

 

Možda je samo ok da samo preskočite polemiku, jer ako se prisetite svih tih situacija jedan komentar vodi ka odgovoru, a ovaj ka drugom, a ovaj ka trećem... i na kraju imate lošu energiju i prepirku koja vam sutra ništa neće značiti jer će doći novi „mamac" za komentarisanje, a vi ćete biti iznuždeni.  A velika je to vežba. Ne znate samo kojom brzinom mi prsti krenu ka tastaturi, ali samo se setim svega što nakon toga sledi i u fazonu sam: bitch, chill down.

 

Tako da mi je danas mnogoooo lakše. Umesto da se nerviram oko nekih stvari i besnim po internetu i isterujem pravdu jednostavno izvedem psa u šetnju i ta stvar dok se vratim kući već bude zatrpana sa 3 nove. Pas srećan, ja srećan. Ok je da nisam uvek u pravu. Stvarno to mislim. Ok je da biram bitke koje ću voditi online pažljivije. Ok je da nemam stav o svakom naslovu koji izađe danas. Niti sam manje pametan zbog toga, niti sam manje društveno biće. Samo možda srećniji.

 

Verujete mi, to što nemam mišljenje o svemu donelo mi je mir koji nemaju baš svi. Možda biste mogli da pokušate.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor

Ostavite komentar